петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:28

Светиња са седам живота

Враћају се монаси, обнављају дворе и моле за Крупу, заветни српски манастир подигнут под Велебитом 1317. године
Аутор: Гвозден Оташевићпонедељак, 03.07.2017. у 22:00
Манастир Крупа, између огња и тишине (Фото: С. Орловић)

Пред иконама у храму Успења Богородице поново се чита оченаш у славу Мајке Божје и молитве за спас избегле браће у богомољи њиховој која ће, ево, одбројати 700 лета постојања. Манастир Крупа од постања борави у подвелебитском кутку Далмације и навек је битисао између огња и тишине.

Ову светињу, према летопису владике далматинског Симеона Кончаревића из 18. века, подигли су монаси из Босанске Крупе, уз помоћ краља Милутина.

Обновили су је у своје време српски владари Стефан Дечански и Душан Силни, а 1620. године живописао ју је Георгије Митрофановић којем је овај камењар код данашњег Обровца био најзападнија тачка на којој је осликавао храмове српског живља.

Древне дворе, дан по дан и стопу по стопу, сада обнавља братство калуђера из далматинских манастира, спремајући се за свету службу којом ће означити седам векова од кад је овде постављен први камен манастирски.

Свечаност је заказана за славу манастира, Велику Госпојину, 28. августа, када се очекује и долазак патријарха српскога Иринеја. Тада ће се, бар на дан, завичају вратити Срби које је, ко зна камо, пре 22 лета, однела „Олуја” – каже за „Политику” Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске, који је до „Олује“ обављао послове директора музеја на Книнској тврђави.

Он је управо објавио друго издање студије „Споменичка баштина Срба с подручја данашње Републике Хрватске”, описујући страдање стотина крајишких храмова и православаца с њима, и тај рад посветио јубилеју: седам векова манастира Крупа у Далмацији.

У току Другог светског рата храм је претрпео једно од најтежих страдања: изгорели су сви конаци, а ствари су у овој божјој кући уништене када су је усташе претвориле у војно упориште према Италији.

– Године 1995. десила се највећа трагедија за народ којем је вековима богомоља припадала, а манастир је претрпео мања оштећења. Са српским народом који је тада напустио подручје Хрватске отишли су и монаси, тако да годинама ту не беше никога. Зато је манастир таворио у веома лошем стању, али се у последње време уздиже јер је и Министарство културе Републике Хрватске дало новац за обнову кровова цркве, манастирских конака и ризнице – приповеда Будимир.

Црква има и вредан иконостас, а у манастиру се чувају и мноштво предмета примењене уметности, архив и библиотека, као и збирка старих верских књига. Звоник и звона су оштећени септембра 1995, капела такође. Манастирска ризница још раније, 1992, бејаше делом измештена. Преостали део је пљачкан, а унутрашњост је демолирана септембра 1995, одмах после погрома.

У манастир Крупу је 2010. враћено нешто културног блага: делови иконостаса, сакрална грађа из богате манастирске ризнице и драгоцена библиотека у којој се налазе књиге писане пре много векова.

Иначе, манастир Крупа прихватао је и бројне великане српске књижевности. У њему је неко време, у седмој деценији 18. века, боравио Доситеј Обрадовић и у многим местима тога подручја говорио проповеди које је паства тражила и ценила. У овом храму, као дечак, и синовац тадашњег игумана, живео је четири године Симо Матавуљ, причајући после да је ту научио скривене лепоте српског језика.

У Крупу су 2009. године пренети посмртни остаци архимандрита Павла Козлице, дугогодишњег игумана овог манастира који је за време „Олује” заједно са својим народом избегао у Србију. По благослову блаженопочившег епископа жичког Стефана, отац Павле био је смештен у манастир Жичу, где се убрзо и упокојио.
– Трудом епископа далматинског Фотија, данас је манастир Крупа појући, а са умножавањем братства, које се очекује уз оца Гаврила, наступиће и бољи дани – каже Милојко Будимир.


Коментари3
f7d31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Zalosno je da "civilizovani " narod u Evropi istrebljuju jedni druge na osnovu vere.U Australiji je zivelo preko 500 Aboridjanskih plemena. Skoro svako sa posebnim verovanjem.U njihovoj istoriji od oko 1oo.000g nije zabelezen nijedan sukob.
Dejan
To samo znači da je Deretić u pravu . Nisu se Srbi naseljavali tamo da bi činili neku vojnu strategiju već da su tamo živeli od vajkada . A onda su pokatoličavani na silu . Svako od današnjih hrvata zna svoje pravo poreklo . A ono ide samo u jednom pravcu . Vatikan je čudo !
Зорица Аврамовић
У мојој души чујем бруј звона, опет куца срце манастира Крупа! Богу се молим уз оченаш свети, док моје срце од радости лупа! Чувајте Крупу, ви, свети оци, јер сведочи вечно постојање Срба , и чува своју децу од кољача, од небраће у Христосу, од туђинских врба...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља