недеља, 27.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 03.07.2017. у 22:00 Миленија Симић-Миладиновић

Трећина празних клупа на смеру будућности

Одељења даровитих за рачунарство предвиђена су у 13 гимназија, али су уписне квоте попуњене само у четири. – У Математичкој гимназији сва места заузета, у преосталих седам у којима постоје одељења за обдарене математичаре остало слободних места
(Фото лична архива)

Распоред ученика по смеровима средњих школа у првом кругу уписа у средње школе показао је да талената који желе да наставе школовање у специјализованим одељењима гимназија међу осмацима има знатно мање него што је просветни систем очекивао. Од предвиђених 300 места за ученике посебно обдарене за информатику и рачунарство остало је чак 115 непопуњених упркос томе што ИТ као позив будућности образовна власт нарочито промовише.

Идеја је била да се овај смер уведе у укупно 13 гимназија у Србији, и да се од септембра први пут учи по јединственом националном програму за даровите информатичаре.

За сада су квоте попуњене у свега четири школе. Слободних места остало је у девет гимназија, а од тога у седам нема довољно ученика да се одељење оформи.

Према укупном успеху, у одељење за информатичаре у Осмој београдској гимназији у првом кругу распоређен је само један ђак, у Ужичкој двоје, у Земунској гимназији и сомборској „Вељко Петровић” по троје ђака, а у београдској „Свети Сава” свега петоро. Да би се одељење формирало потребно је најмање 15 ученика. Тај услов испуњавају у јагодинској гимназији „Светозар Марковић” и нишкој „Бора Станковић”, иако и они нису попунили квоту. У Првој крагујевачкој, где су планирана два одељења за обдарене за информатику, тешко ће формирати оба – распоређено је 22 ученика на планираних 40 места.

Предвиђен број места за талентоване математичаре попуњен је само у Математичкој гимназији, а преосталих седам гимназија у којима постоје одељења за обдарене за математику остало је слободних места, укупно 47, за други круг. Гимназија у Ивањици, по свему судећи, неће оформити специјализовано математичко одељење. Пријемни је тамо положило само шест ученика, а ниједан ђак није распоређен у одељење за даровите математичаре.

Специјализована одељења за талентоване за физику постоје у три гимназије у Србији: „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду, Земунској и нишкој „Светозар Марковић”. Ни у једној није попуњена квота за физичаре.

После првог уписног круга укупно 41 место на републичком нивоу остаће у филолошким гимназијама и одељењима. Више од половине тог броја односи се на „енглеска” одељења при обичним гимназијама. Од три филолошке, колико их има у Србији, само београдска Филолошка гимназија ове године попунила је квоту у првом кругу. У Карловачкој је остало слободних места у групама за француски и руски, а у суботичкој „Деже Костолањи”, где је ђацима матерњи мађарски, није попуњена квота за немачки. Дакле, „планула” су места у групама за јапански, кинески, чак и класичне језике, грчки и латински, али не и за енглески, француски, руски. У билингвалним одељењима гимназија распоређено је 83 првака мање од планираних 480. Ако је број преосталих слободних места показатељ интересовања осмака, најмање су били заинтересовани за двојезичну наставу на француском и енглеском.

Шта ће бити са непопуњеним специјализованим одељењима гимназија за талентоване за информатику, физику, математику, али и филолошким и двојезичним у којима према резултатима првог уписног круга нема довољно ученика да се формира одељење? Да ли осмацима остаје шанса за упис у другом кругу или се та одељења неће оформити? Питали смо надлежне. Јуче нису имали спреман одговор.

 

Први круг уписа данас и сутра

Будући средњошколци данас и сутра уписују се у гимназије и средње стручне школе према распореду на основу успеха и исказаних жеља. Основну школу у јунском року завршило је 69.306 ђака, полагањем мале матуре. У први разред средњих школа у првом уписном кругу распоређено је 64.337 ученика који су исказали жеље за наставак школовања, према подацима Министарства просвете.

Око 84 одсто малих матураната биће уписано по првом, другом или трећем опредељењу из листе жељених смерова и школа. Прву жељу успело је да испуни 39.084 ученика, и то је добар резултат, како процењује просветна власт.

– Међу најпопуларнијих шеснаест образовних профила у Србији половина је у медицинским школама. Велико је интересовање за смер електротехничар информационих технологија у електротехничким школама, као и за образовне профиле Ваздухопловне академије у Београду – саопштили су надлежни.

Из првог покушаја трогодишње занате уписаће 10.515 ученика, а четворогодишње смерове 53.822 ученика, међу којима ће бити 15.763 гимназијалаца.

 

У другом кругу 1.470 ђака на 8.280 места

После првог уписног круга у овом року остаће 1.470 нераспоређених ученика. Они ће моћи да конкуришу за неко од преосталих 2.946 места у трогодишњим и 5.334 у четворогодишњим образовним профилима. Данас се у матичним основним школама попуњавају и предају листе жеља за други круг уписа који ће се обавити 7. јула

Коментари16
69c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Рачунарска одељења нису на време ни установљена ни "рекламирана" по основним школама. Средње школе које су добиле ова одељења су то сазнале на дан објављивања конкурса, а мање од недељу дана пре истека рока за пријављивање кандидата за упис. Ако се то размотри, јасно је чија је кривица за лош одзив и "незаинтерсесованост" кандидата.
milija suzović
Vladeta i Nikola su u pravu sto posto.Sa svojih 74 ljeta ,probam da nešto saznam o programiranju,tumarajući sam shvatio i počeo od početka.Shvatio sam da treba početi od LOGIKE i to sa OSNOVNA LOGIKA čestitog Koste Došena,pa onda na MATEMATIKU,pa onda PROGRAMIRANJE.To sam shvatio u mom tumaranju za PROGRAMIRANJEM.
Petar
Možda grešim ali koliko ja znam u svetu informatičkih tehnologija više se ceni recimo Microsoft sertifikat nego bilo koja diploma srednje škole u Srbiji. Isto tako dobar matematičar veoma će lako savladati programiranje ako je zainteresovan.
Vladeta Lazarevic
Nema "veoma lakog savladavanja programiranja" ni za koga , pa ni za matematičare. To je profesija koja traži i određeno obrazovanje ali i "ono nešto" da bi mogla da se obavlja kako treba. Da je lako, odavno bi bilo i previše programera pa bi bili plaćeni kao kasirke. Druga je stvar što prevaranti ljudima obećavaju diplome nakon kursića od godinu dana a to je samo prevara i ništa drugo. Niti je bilo , niti će biti a postaje sve teže i za prave IT-evce sa diplomama fakulteta a ne kursadžijama
Nikola
Petre, U IT svetu, najvise se ceni znanje i to konkretno znanje. Svi sertifikati i skole (srednje i fakulteti) su manje vise samo ukrasi kada predajete dokumentaciju i CV (sa propratnim pismom i portfoliom). Vecina IT poslodavaca kod kandidata gleda iskustvo i znanje. Mada sto se tice fakulteta (domacih) tacno je da najbolji programeri izlaze sa Matematickog fakulteta i ETF-a, a poslednjih godina i sa RAF-a. Slazem se sa vama da ce dobar matematicar lako savladati programiranje jer je programiranje samo izdanak ili primena matematike. Pozdrav
Дејан
Тешко је разумети да је за ту област потребан посебан таленат и посебно интересовање. Не могу сви да раде тај посао и не треба их навлачити великим зарадама. Грех је да сутра имамо кобајаги стручњаке, неуспешне и изгубљене људе тиме што ћемо имати велики број слободних места.
Radovan P.
@Nenad Poredjenje nije na mestu. Auto moze da vozi svako, tako moze i da upise "obicnu" gimnaziju. A predispozicije za nesto su urodjene i razvijaju se tokom odrastanja, a da li ce se iskoristiti ti kapaciteti zavisi upravo od ovakvih odeljenja, kao i rano usmeravanje nadarene dece iz tvog primera na voznju kartinga isl. i dalje razvijanje kroz ostale segmente automobilizma.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља