петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:37

Србија депонија за застареле клима-уређаје

У ЕУ на снази уредба по којој је забрањен увоз клима најниже енергетске класе. Сервисери тврде да су такви уређаји, који гутају струју, завршили на нашем тржишту
Аутор: Ивана Албуновићуторак, 04.07.2017. у 22:00
Климе – велики потрошачи струје (Фото Пиксабеј)

Прошле недељне ЕПС је упозорио да су током неколико најврелијих дана клима-уређаји подигли потрошњу струје у Србији за чак 10 одсто. Стручњаци тврде да један од разлога за то и лош квалитет уређаја који се продају на тржишту.

И у ЕУ клима-уређаји су једни од највећих потрошача електричне енергије па је, пре три године, изгласана регулатива која ограничава пласман неефикасних уређаја на тржиште уније. Од 2013. уведена је и нова класификација коју прати увођење енергетских класа (А+++, А++ и А+) док је увоз и продаја уређаја класе ниже од Ц (код хлађења) и А (код грејања) забрањен.

У Србији таква ограничења не постоје, на тржишту је више од сто различитих модела клима-уређаја, а међу њима много „но нејм” брендова, старих модела који су у ЕУ избачени из продаје. Иако јефтинији, ови уређаји су већи потрошачи струје али, због ниске куповне моћи, потрошачи се најчешће опредељују управо за њих. Миро Новић из „Еко клима сервиса” уверен је да је балканско тржиште, последњих година постало депонија за чишћење залиха из европских магацина, исто као што је својевремено било са аутомобилима. Тако се у продаји и даље могу наћи и уређаји енергетске класе Е (и то не само непознатих произвођача) који троше значајно више електричне енергије. Али, додаје, и неквалитетне климе које на акцијама коштају 20.000 динара. Наш саговорник тврди да је немогуће за тај новац добити дуготрајан и добар производ. Каже, „то би било исто да вам неко нуди хлеб по цени од 10 динара”.

Потрошачи често купују лошије моделе јер желе да уштеде. Ако је уређај јефтинији и за 2.000 динара изабраће њега, не знајући да ће их струја, због таковог избора, коштати најмање 7.000 динара скупље на годишњем нивоу
 
Сервис обавезан једном годишње
Добар клима-уређај може да траје и 15 година, под условом да се редовно одржава. То значи да се једном годишње уради сервис, очисти уређај и дезинфикује и, уколико је потребно, допуни фреон. Сервис у просеку кошта од 2.000 до 2.500 динара.

– Потрошачи често купују лошије моделе јер желе да уштеде. Ако је уређај јефтинији и за 2.000 динара изабраће њега, не знајући да ће их струја, због таковог избора, коштати најмање 7.000 динара скупље на годишњем нивоу – објашњава наш саговорник.

Према истраживању „Политикиног” Потрошача бољи модели, то јест климе енергетске класе А, скупљи су у просеку за 30 до 40 евра од оних из ниже класе. Оне троше киловат на сат приликом хлађења и дугорочно штеде струју и смањују рачуне. Њихова потрошња за 30 одсто је мања у односу на, рецимо, Ц класу. Новић истиче да ће почетну разлику у цени купац надокнадити већ у првој години употребе. Због тога је, истиче, важно саветовати купце да се определе искључиво за климе енергетске А класе (или А++) са еколошким гасом Р-410. То су, приликом избора, можда најзначајније ставке. Такође је важно да одаберу праву величину на основу квадратуре коју желе да охладе (или загреју)

– Препоруке произвођача односе се на новоградњу. Ово треба узети у обзир посебно када уграђују климу у стан са високим плафонима. Тада је, због готово дупло веће површине, потребно изабрати већу јединицу – објашњава наш саговорник. Упозорава купце и да приликом монтаже одаберу овлашћене сервисере. Тиме стичу право на најмање две године бесплатног сервисирања. У супротном, губе право на погодности из гаранције.


Коментари2
c2adb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jeremija
Zašto se ne prakticira centralno hlađenje? Kada će država to regulisati zakonom? Pogledajte fasade, uglavniom državnih institucija. Na stotine klimatizera, a to znači na stotine kWh električne energije. Ti tzv. split-sistemi imaju loš koeficijent iskorišćenja, ruže grad, kapanje po glavama.... Haos. Zašto se zgrade ne projektuju sa sistemima centraliziovanog hlađenja, kompresorsko postrojenje i cevni razvod po zgradama. Bar u državnim institucijama i javnim preduzećima?
Баба Калина
Пројектанти су то радили (и раде), а "инвеститор" креше трошкове. Био некад велики, угледни "Аеро-инжењеринг" и то све пројектовао, али су га БК купили и оштетили друштво (сад се каже: заједницу), отишли у политику, добили имунитет - и ником ништа.
Препоручујем 45

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља