среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:05

Космополита из Беле Крајине – др Нико Зупанич

Аутор: Александра Куртешуторак, 04.07.2017. у 23:23
Спомен-изложба Словеначког етнографског музеја (Фотографије Ж. Јовановић)

Спомен-изложба „Др Нико Зупанич – космополита из Беле Крајине” представљена је у Етнографском музеју. Директорка ове културне установе Мирјана Менковић поздравила је госте и колегинице из Словеначког етнографског музеја – директорку Тању Роженбергар и ауторку изложбе Мојцу Рачич, подсећајући на добру сарадњу коју настављају да негују ове две музејске куће.  Документарну поставку која је организована поводом 140 година од рођења Зупанича, оснивача Словеначког етнографског музеја, отворио је Саша Вербич, председник Удружења Словенаца у Београду.

Весна Бижић Омчикус, музејски саветник, оценила је да би изложба могла да има и свој поднаслов „Пријатељство које траје” јер на то упућује велики допринос који је Зупанич оставио у аманет будућим генерацијама. И гошће из Љубљане подсетиле су на значај који је др Нико Зупанич имао током своје плодне каријере, уз опаску да се о његовом раду више знало у Београду него у Љубљани иако је оставио велики траг и у једном и у другом граду.

Шетњом кроз изложбу посетиоци се могу уверити у сарадњу Зупанича са Отоном Жупанчичем, Јованом Цвијићем, Михајлом Пупином, Николом Пашићем… Ту су и сусрети овог научника са становницима Жумберка, Беле Крајине, Косова, Хрватима у Грчкој, бугарским и турским војним заробљеницима и многим другим које је др Нико проучавао и фотографисао на својим теренским истраживањима. Прилози Зупанича, објављени у бројним домаћим и иностраним публикацијама, документи и његови приватни предмети, воде нас од родног села Грибље преко Љубљане до Беча, затим у Београд, Загреб, Атину, Рим, Париз, Лондон, Брисел, Праг, Берлин, Њујорк... и назад, у родну Белу Крајину. Изложба представља нека места и људе  који су Зупанича дефинисали као истраживача, музеолога, политичара...

Оснивач Словеначког етнографског музеја и Катедре за етнологију и културну антропологију Филозофског факултета у Љубљани живео је и радио на прелазу из 19. у 20. век. На школовање је кренуо прво у Ново Место, па на студије историје, археологије и географије у Беч. Докторирао је 1903. године са тезом „Долазак Словена на југ”, а затим отишао на студије антропологије у Минхен, Цирих и Базел. Због својих политичких и научних погледа, напустио је Аустроугарску и преселио се у Краљевину Србију, где је био запослен од 1907. до 1921. као кустос, прво у Народном, а потом у Етнографском музеју у Београду. Његов научни и музејски пут преплитао се са политичком активношћу. Политика га је за време Првог светског рата, као члана Југословенског одбора, одвела преко Лондона у САД, а после рата и на Мировну конференцију у Париз. Зупаничев живот и рад неколико година текли су на релацији између Љубљане и Београда, као и између науке и политике.

Етнографски институт у Љубљани основао је 1921, а две године касније он је прерастао у Етнографски музеј. Био је управник музеја до 1940. године, као и уредник научног часописа „Етнолог”. Радио је до 1957. године као први професор на предмету општа и народна етнологија на Универзитету у Љубљани.

Нико Зупанич је својим радовима упознавао домаћу и светску стручну јавност, пре свега са етничком историјом и етнолошким и физичко-антрополошким карактеристикама народа и људи који су живели на простору јужног Балкана, као и у његовој родној Белој Крајини. И на научном и на политичком подручју залагао се за словенску узајамност и југословенски унитаризам – зато је истовремено био омиљен, а важио је и за спорну и политички гоњену особу.


Коментари1
3590e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nino Belov
Interesantna je tema njegovog doktorata "Dolazak Slovena na jug" koju je 1903 odbranio u Beču jer je to bila glavna teza tadašnje Austro-Ugarske kako bi slovenskimn narodima osporila autohtonost na prostoru od Dunava do Jadrana, a koja se podrazumevala sve do kraja XIX veka. Savremena istraživanja osporavaju da je postojalo bilo kakvo doseljavanje Slovena u 6 i 7 veku. Vreme je da prestanemo da u školama učimo Nemačku romantičarsku istoriju i Austro-Ugarsku propagandu sa kraja XIX veka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља