понедељак, 25.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:55
СУСРЕТИ: РАДЕНКО МИЛАК, сликар, представник БиХ на Бијеналу у Венецији

Свет пати због трке за новцем и похлепе

Аутор: Младен Кременовићсреда, 05.07.2017. у 20:30
(Фото лична архива)

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка
Ба­ња­лу­ка – Јед­на по­ли­тич­ка од­лу­ка мо­же од­ве­сти свет у не­по­врат. То је онај оки­дач ко­ји сам од­у­век по­сма­трао са по­себ­ном зна­ти­же­љом.

По­ли­тич­ке од­лу­ке, опет, мо­гу свет учи­ни­ти бо­љим и од­го­вор­ни­јим ме­стом и уло­га умет­но­сти у том кон­тек­сту по­сма­тра­но је­сте из­у­зет­но ве­ли­ка и зна­чај­на – ка­же ба­ња­луч­ки умет­ник, сли­кар Ра­ден­ко Ми­лак, ко­ји је са ра­дом „Уни­вер­зи­тет ка­та­стро­фе” пред­ста­вљао БиХ на 57. Ме­ђу­на­род­ном би­је­на­лу у Ве­не­ци­ји.

„Умет­ност је сна­жан но­си­лац по­ру­ке ко­ја сна­гом свог ме­ди­ја мо­же да пре­но­си ту по­ру­ку са ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју. Ја­ко је ва­жно да је БиХ по­но­во у Ве­не­ци­ји за­хва­љу­ју­ћи Му­зе­ју са­вре­ме­не умет­но­сти Ре­пу­бли­ке Срп­ске. Део па­ви­љо­на, про­јек­та ко­ји ће на­дам се жи­ве­ти и по­сле Ве­не­ци­је, чи­не ра­до­ви ко­је сам сам ре­а­ли­зо­вао, дру­ги део је мо­ја са­рад­ња са сло­ве­нач­ким умет­ни­ком Ро­ма­ном Ура­ње­ком. До­би­ли смо ја­ко до­бре кри­ти­ке”, ка­же за „По­ли­ти­ку” овај умет­ник.  

Ми­лак је пре пред­ста­вља­ња свог де­ла у Ве­не­ци­ји ука­зао на то ка­ко се из­бе­га­ва при­ка­зи­ва­ње ка­та­стро­фе, „иако жи­ви­мо у ери Хо­ло­ка­у­ста и Хи­ро­ши­ме”, а за крај го­ди­не на­ја­вљу­је ве­ли­ку кон­фе­рен­ци­ју у Ве­не­ци­ји где ће умет­ни­ци, фи­ло­зо­фи и на­уч­ни­ци из це­лог све­та по­ну­ди­ти раз­ли­чи­та чи­та­ња и при­сту­пе овој те­ма­ти­ци. 

На пи­та­ње шта је то та­ко ка­та­стро­фал­но у све­ту, Ми­лак од­го­ва­ра да је на­зив про­јек­та „Uni­ver­sity of Di­sa­ster” по­зајм­љен из исто­и­ме­не књи­ге По­ла Ви­ри­ли­ја, а ини­ци­јал­на иде­ја је по­те­кла од ње­го­вог про­јек­та „365 – та­ко­зва­не сли­ке вре­ме­на”. 

„За ме­не је би­ла иде­ја ство­ри­ти сли­ку 20. ве­ка. Сва­ки дан то­ком 365 да­на у го­ди­ни ра­дио сам је­дан аква­рел ко­ји се ве­зи­вао за је­дан исто­риј­ски до­га­ђај у го­ди­ни. То је до­ве­ло до јед­не сло­же­не и тра­гич­не сли­ке – да упо­тре­би­мо из­раз исто­ри­ча­ра Ери­ка Хоб­сба­у­ма ко­ји је 20. век на­звао „век екс­тре­ма”. Не мо­же­мо за­не­ма­ри­ти чи­ње­ни­цу да су Аушвиц и Хи­ро­ши­ма два уте­ме­љи­тељ­ска до­га­ђа­ја ере у ко­јој је чо­ве­чан­ство по­ста­ло не­спо­соб­но да пред­ста­вља оно што је ство­ри­ло”, об­ја­шња­ва Ми­лак.  

Ка­ко се то од­ра­жа­ва на ствар­ност у БиХ? Умет­ник твр­ди да иако ни­је екс­перт за ге­о­по­ли­ти­ку, већ сли­кар на чи­је се ра­до­ве ре­флек­ту­је по­ли­тич­ка или исто­риј­ска ствар­ност, сма­тра да сва­ка зе­мља или ре­ги­ја има не­ку сво­ју его­цен­трич­ност, да су љу­ди уве­ре­ни ка­ко се баш на ме­сту где жи­ве пре­ла­ма­ју свет­ски ин­те­ре­си. Бу­ду­ћи да ни­је склон ве­ро­ва­њу у по­сто­ја­ње та­кве спе­ци­фич­но­сти, ка­же ка­ко жи­вот у да­на­шњем све­ту ни­је јед­но­ста­ван – ма где га жи­ве­ли, ни­ти је био не­што бо­љи или дру­га­чи­ји у на­шој про­шло­сти. Не же­ле­ћи да ре­ла­ти­ви­зу­је ства­ри, ка­же да је ње­гов све­то­на­зор на­про­сто та­кав, јер ве­ру­је да сва­ко до­ба има сво­је иза­зо­ве, па та­ко и до­ба ко­је ми жи­ви­мо има до­ста сво­јих пред­но­сти, као и не­до­ста­та­ка. 

„По­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на сам имао при­ли­ку да из­ла­жем и пу­ту­јем од Ла­тин­ске Аме­ри­ке, Евр­о­пе, Бли­ског Ис­то­ка, па све до Ки­не. На свим тим ге­о­граф­ским тач­ка­ма љу­ди се ба­ве сво­јим про­бле­ми­ма – сво­јим ма­лим сит­ним про­бле­ми­ма и сви ми­сле да су упра­во њи­хо­ви про­бле­ми нај­ва­жни­ји и нај­зна­чај­ни­ји у све­ту. Сва­ко гле­да ства­ри из свог угла. Очи­глед­но је да су но­вац и људ­ска по­хле­па не­што што по­нај­ви­ше оп­те­ре­ћу­је чо­ве­чан­ство. А с дру­ге стра­не је ем­па­ти­ја, лек ко­ји нам не­до­ста­је. То су по­ла­ри­те­ти ко­ји нас ки­да­ју, то је по­ље не­пре­ста­не тен­зи­је”, твр­ди Ми­лак. 

На пи­та­ње ка­ко се са та­квом сва­ко­дне­ви­цом, ко­ја је умет­ни­ци­ма мо­жда и ин­спи­ра­тив­на, но­си оби­чан чо­век, Ми­лак ка­же да се сва­ко­дне­ви­ца ра­ди­кал­но про­ме­ни­ла за­хва­љу­ју­ћи ди­ги­тал­ном до­бу, екс­пло­зи­ји ин­фор­ма­ци­ја и зна­ња, што је исто­риј­ски пре­лом ра­ван от­кри­ћу Гу­тем­бер­го­ве штам­пе. Ди­ги­тал­но до­ба ни­је ни­шта дру­го не­го алат или низ но­вих алат­ки ко­је су оку­пи­ра­ле сва­ко­днев­ни жи­вот. На по­је­дин­цу и ње­го­вој све­сти је ка­ко ће тај алат ко­ри­сти­ти. По­ље ње­го­вог ин­те­ре­со­ва­ња и ин­спи­ра­ци­је би­ла је та вр­ста ре­ал­но­сти или хи­пер­ре­ал­но­сти.

„За­хва­љу­ју­ћи дру­штве­ним мре­жа­ма и ин­тер­не­ту све те сли­ке све­та су ушле у на­ше жи­во­те, све оне под­сти­чу до­дат­ну же­љу за по­се­до­ва­њем, ку­по­ви­ном и по­тра­жњом. По­сле­ди­ца то­га је да има­мо све ви­ше за­ви­сни­ка на раз­ли­чи­тим ни­во­и­ма ин­те­ре­со­ва­ња, што вре­ме­ном ра­ђа кон­ти­ну­и­ра­но не­за­до­вољ­ство, пат­њу. Са­вре­ме­ни чо­век је не­за­до­во­љан, он па­ти и те­шко је про­на­ћи пра­ви лек ко­ји би га на­чи­нио срећ­ним”, ис­ти­че Ми­лак. 


Коментари1
41014
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
To je rezultat doktrine neo-liberalnog kapitalizma, koji je unistio drzave kao institucije a sa njima cuvare moralnih vrednosti ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља