петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:36

Амерички суд дозволио „Фејсбуку” да прати кориснике

Судија оценио да тужилац није успео да докаже да је претрпео реалну економску штету због праћења преко „колачића” и дугмета „лајк”
Аутор: А. Маринковићчетвртак, 06.07.2017. у 21:45
Пре шест година откривено да „Фејсбук” прати кориснике (Фото Ројтерс/Р. Дувињо)

Да „Фејсбук” прати кориснике и када нису пријављени на ту друштвену мрежу, па чак и оне који никада на њој нису имали налог већ су гледали само неку од отворених страница, откривено је још пре шест година. Сада се један амерички окружни суд побринуо да та активност постане дозвољена, будући да је одбацио тужбу којом се компанија оснивача Марка Закерберга оптужује за незаконито праћење корисника.

Група невладиних организација и активиста тврдила је у тужби да „Фејсбук” крши америчке законе о заштити приватности и о прислушкивању тиме што помоћу такозваних „колачића” и преко дугмета „лајк” може детаљно да прати интернет активности корисника. Међутим, судија у Сан Хозеу у Калифорнији оценио је да тужилац није успео да докаже да је претрпео било какву реалну економску штету или губитак, нити да је „Фејсбук” незаконито пресретао и прислушкивао интернет комуникацију корисника. Такође, суд сматра да је тужилац требало да предузме кораке како би осигурао да његово сурфовање интернетом остане приватно, на пример да у подешавањима изабере такву опцију или да блокира „колачиће”, што није учинио.

Први који је открио да најпопуларнија друштвена мрежа прати кориснике, чак и када нису пријављени, био је аустралијски блогер Ник Чубриловић. Из америчке компаније одмах су устврдили да су „колачићи” мера безбедности и да прикупљене податке не продају оглашивачима. Међутим, 2014. године „Фејсбук” је почео да користи прикупљене информације за такозвано циљано оглашавање, па су тако корисницима сервиране рекламе за производе које су претходно већ гледали на интернету. Да би одговорила на критике, фирма из Силицијумске долине увела је могућност у подешавања да се овај вид оглашавања искључи.

И у Белгији се „Фејсбук” нашао на суду због незаконитог праћења интернет корисника. Након наредбе тамошње комисије за заштиту приватности да престане са овом активношћу, другостепени суд сматрао је да комисија не може бити надлежна за пословање „Фејсбука” у Европи, већ да се друштвена мрежа повинује само одлукама институција у Ирској где му је европско седиште.

„Колачићи” (cookies) фајлови су на компјутеру, односно телефону, помоћу којих сајтови скупљају информације о посећеним страницама. Служе да сајтови помоћу њих „запамте” активности и поставке корисника и да их аутоматски примене приликом његове следеће посете том сајту. На пример, у случају онлајн куповине, сајт помоћу „колачића” памти садржај поруџбине корисника. Могу да се користе и за чување лозинки (сајт је запамтио лозинку и нема потребе да се она поново уноси код следећег пријављивања), као и да запамте податке унете приликом попуњавања неког онлајн формулара.


Коментари0
3b0bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља