После добрих мајских резултата српске привреде, планирани привредни раст од три одсто у 2017. је извеснији, оцена је аутора месечника „Макроекономске анализе и трендови” Економског института. Суфицит у државној каси омогућава и повећање плата запослених у јавном сектору.

Повишица је извесна, казао је Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма, јер су и представници ММФ у управо завршеној седмој ревизији аранжмана са Србијом рекли да се економски раст мора подржати и повећаном потрошњом.

У најкраћем мајски снимак српске економије је готово идеалан. Само је „Фијат” тај који ту лепу слику квари.

После застоја индустријске производње у прва четири месеца, у мају је остварен њен раст од 6,2 одсто, а у периоду јануар-мај 2017, српска индустрија је произвела за 1,2 процента више у поређењу са истим периодом прошле године. Петомесечни раст извоза од 13,4 одсто у мају је за један процентни поен био мањи од истовременог повећања увоза. Порастао је промет у трговини, али не због раста плата, већ због повећаног задуживања грађана.

– Али, штрајк у „Фијату” може да поремети наведена позитивна економска кретања – указао је Иван Николић, уредник МАТ-а.

Стојан Стаменковић, координатор истраживачког програма, подсетио је да МАТ већ три године указује да „Фијату” у Крагујевцу не иде како је замишљено. Много тога записаног у уговору 2008. нису испунили ни „Фијат”, ни наша држава. Ако штрајк и престанак производње потрају, то може да поквари производни учинак српске индустрије, али и укупан извоз, јер је „Фијат” и даље наш највећи извозник. Удео производње „Фијата” у укупној прерађивачкој индустрији је 2,5 одсто.

Стаменковић је указао и на спекулације у штампи да се можда припрема и одлазак „Фијата” из Србије, што је изазвало различите коментара учесника јучерашњег скупа.

– Мени се чини да ту нешто не ваља и да то јесте данас велики проблем, чак и већи од оних које потенцира ММФ око јавних предузећа – рекао је Стаменковић.

Остали нису били толико скептични.

Иван Николић је казао да не верује да „Фијат” планира да се повуче из Србије, али треба имати у виду да сваки производ има животни циклус, уз подсећање да је производња „500-Л” у Крагујевцу, и његова продаја, од почетка била испод очекивања. Додуше, италијански гигант је довео и неке произвођаче делова, који раде и за друге светске произвођаче аутомобила.

– Интересантно је да се ово поклопило са избором нове владе, тако да очекујем да ће се ствари решити када влада почне да ради – казао је Николић.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж казао је да он нема информације да „Фијат” намерава да се повуче из Србије.

– Нисам присталица фаталистичких приступа, посебно имајући у виду да такве приче постоје већ четири године. Штрајкови се дешавају свугде у свету, па тако и у Немачкој и Италији. Они јесу проблем, али не постоји информација да „Фијат” на нивоу корпорације планира да оде из Србије, нагласио је он, истичући да решење мора да се нађе.

Чадеж је казао да Србија тренутно преговара са страним компанијама о 53 инвестициона пројекта који би требало да донесу 1,3 милијарде евра инвестиција и 30.000 радних места. „Само од нове године уговорено је 11 инвестиција, чијом реализацијом ће бити отворено 4.500 радних места.”

Миладин Ковачевић сматра да постоје „три јака разлога” због којих не очекује повлачење „Фијата”.

– Много је уложио у опрему и обуку људи. Србија је међу земљама са најнижом ценом рада. Споразуми које имамо о слободној трговини пружају велике могућности за извоз. Тешко је поверовати да би компанија, као што је „Фијат”, пропустила такву прилику – казао је Ковачевић.

Нашу опаску да је једнако тешко прихватити и чињеницу да је просечна плата запослених у „Фијату” у Крагујевцу само 300 евра, нико није желео да коментарише. 

Са ММФ-ом је сигурније

Да ли Србија треба да уђе у нови аранжман о предострожности са ММФ-ом, било је једно од новинарских питања.

Стојан Стаменковић је казао да је ММФ спреман да и даље помаже Србији, имали нови аранжман или не.

– Ако мене питате, и друге економисте, било би добро да уђемо у нови аранжман из предострожности, иако је премијерка рекла да је питање да ли ће то да успори привредни раст. Верујем да неће успорити. Нови аранжман би очувао стабилност, и увек је боље имати аранжман него га немати.

Према његовим речима, постоји опасност, иако не верује, да би актуелна влада то могла да учини, да претера са платама у јавном сектору и да ЕПС пусти „на неки дуги штап”.