понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:43

Увоз млека и млечних производа порастао за око 30 одсто

Конкуренција из региона, после укидања прелевмана, ослобађа се својих залиха
Аутор: Ивана Албуновићчетвртак, 06.07.2017. у 22:00
(Фото Р. Крстинић)

Само шест месеци од укидања прелевмана на увоз млека и меса постаје јасно да домаћи произвођачи нису без разлога апеловали на владу да одложи укидање овог механизма за заштиту тржишта.

Републички завод за статистику објавио је да је (од јануара до маја) увоз меса и прерађевина порастао 69,4 одсто у односу на исти период 2016. Вредност увоза била је око 45,8 милиона евра, а према незваничним информацијама највећим делом тог новца плаћена је свежа и замрзнута свињетина. У исто време, увезли смо и скоро трећину више млека и млечних производа. Министарство пољопривреде јуче није коментарисало како би овакве околности могле да се одразе на домаћу производњу меса и млека.   

На увозној страни највећу динамику раста имала су управо ова два сектора аграра.

Купци то већ и сами могу да примете у продавницама – посебно у витринама са млеком и млечним производима. До рафова су се пробили углавном произвођачи дуготрајног млека из региона. Рецимо, словеначка „Љубљанска млекара” (са „алпским” млеком) и вараждинска „Виндија”, један од највећих снабдевача „Агрокора” у Хрватској, са својим брендом „з брегов”. Произвођачи из БиХ, за сада, само пуне млеко за приватну робну марку једног трговинског ланца и то по значајно нижој цени.

Страна конкуренција се ценама опасно приближила домаћем „Имлеку”. Како се може видети на декларацијама, један од увозника млека за наше тржиште је компанија „Сомболед” из Сомбора, у власништву француског „Лакталиса”. Када је реч о месу, набавке из увоза, као и свих ранијих година, вероватно су највећим делом завршиле у прерађевинама.

Љубиша Јовановић, председник Удружење произвођача млека Србије, каже за „Политику” да ситуација на тржишту, за сада, није толико алармантна. Ни приближно 2015. када је, за само пет месеци, из Европске уније увезено три и по пута више млека и прерађевина у односу на претходну годину. Због укидања квота у Унији су се појавили огромни вишкови, а цене драстично пале. Због прекомерног увоза и под притиском произвођача Влада Србије је, исте године, увела прелевмане (увозне таксе) за млеко и кисело-млечне производе. Привремена мера остала је на снази годину и по дана, уз сталне притиске Брисела да Србија нема право на тај механизам заштите тржишта.

Јовановић каже да смо за те две године успели да заштитимо домаће фармере и задржимо добру цену млека. Када су прелевмани укинути, цена се вратила на критичну границу од око 30 евроценти, што одговара откупној цени домаћег млека „екстракласе” од 36 до 37 динара.

– Од јануара ове године криза у Европи се стишава и откупна цена млека благо расте на око 32 евроцента. Али то не значи да су двогодишњи вишкови нестали. Наравно да сада, без прелевмана, постоји притисак конкуренције. Увоз јесте повећан, али нема се утисак да је то драматично угрозило домаћу производњу и прераду – сматра наш саговорник, додајући да не види ни „реалну опасност за озбиљније поремећаје на тржишту, што би резултирало увођењем нових мера.

– Више изгледа као ослобађање залиха на кратак рок. Откупна цена у Европи виша је него код нас, па није логично да ти производи овде буду јефтинији. То је тржиште и све више ћемо се суочавати са таквим ситуацијама – каже председник Удружења произвођача млека Србије.

Може ли се Србији догодити хрватски сценарио по коме је због великог увоза огроман број малих млекара затворен? Овај, некада снажан сектор, запао је у огромне проблеме, а хрватски произвођачи данас покривају свега 50 одсто домаћих потреба, док услове диктирају махом стране компаније. 

– Апсолутно, и овде ће одумирати мали фармери а опстати они који ће знати да се изборе са конкуренцијом. Произвођачи са две, три или пет крава немају перспективу – уверен је Јовановић, додајући да је за Србију у оваквим околностима најважније да подигне квалитет сировине. Тренутно, максимално 50 одсто домаћег млека је у зони „екстракласе” што није довољно.

Агроекономски аналитичари истичу да је легитимно право произвођача и трговаца да набављају робу тамо где је јефтинија. Како се то може одразити на пословање ова два сектора производње већ сада је предвидиво.

– Отворили смо тржиште, посебно за компаније које овде послују а имају производњу и у региону. Њима је сада елегантније да увезу млеко, него да се овде баве откупом и прерадом. Тај тренд би могао да се настави – каже аналитичар Војислав Станковић.


Коментари15
b58cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savan
Država i razni "stručnjaci "koji sve pravdaju tržištem neće da vide veliku opasnost za srpskog seljaka,koji će ostati bez osnovnog prihoda,a onda i potrebe da živi na selu i stvara potomstvo,a to će dodatno doprinjeti iseljavanju i otvoriti velike sigurnosne probleme.Drzavo čuvaj i potiči malo seosko gospodarstvo to je nukleus srpskog društva.
Snezana
Samo neka oni uvoze. Ja kupujem iskljucivo nase mleko u kesi, proizvedeno u malim mlekarama. Cena 52 dinara.
Мики Лакић из Предворице
Стварно ми је жао и криво што морамо млеко и млечне производе да увозимо. Толико у Шумадији пашњака и ливада да ми немамо крава које бих и те како се узгајале на тим пространственим ливадама. Треба да се стиде они који имају пашњаке и ливаде а негаје сточарство. На другој страни говоре управо они који имају минималне зареде а имају испаше за сточарство краве музаре они су најгори псују државу и говоре да им је млеко и млечни производи много скупи. Ја бих те џабалебароше питао зашто не узгајају сточарство да могу да продаду држави да држава не увози и неплаћа готов Евро само због нерадника који хоће само нешто згуза и да мало раде.Треба да буду још скупљи све докле се не опамете и не отпочну да узгајају сточарство. Исто и свињарство у појединим селима нема ни говечета нити има свичета нити оваца нити кокошију. Сељаци су постала господа већа од господе, који имају земљу и имају могућности да узгајају сточарство и живинарство они су први који купују хлеб, млеко и меснате производе.
Siniša
Mozda vlast radi naopako i ne vodi racuna o domacim proizvodjacima,ali ko sprecava gradjane Srbije da kupuju mleko proizvedeno u Srbiji pa i neka je skuplje. Ni jedan porodicni budzet nece biti ugrozen zbog kupovine nekoliko dinara skupljeg mleka,ali ce nasim mlekarima pomoci da stanu na noge. "Koliko si spreman da ucinis za svoju zemlju?" Pitao je svoje sugradjanejedan veliki predsednik.
Драгиша Гвозденовић
Па то се намерно ради! Мора да се обезбеде јефтине оранице и ливаде за странце! Па у септембру ступа на снагу закон о продаји земљишта странцима! Биће весело

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља