среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:44

Одговор Жељка Митровића Александру Родићу

четвртак, 06.07.2017. у 23:21
Жељко Митровић (Фото Р. Крстинић)

Уважени Родићу, како је изгледа твој друг, она сирова битанга Мирковић отишао, на најављено брчкање или се заглавио у тоалету или је отишао на паузу, да пронађе буквар или је можда и потпуно капитулирао у овој тек започетој полемици, ја ћу у овом интермецу да ти напишем на брзину, нешто што би требало да усвојиш као животну лекцију или библију, јер ћу ти ово и овако писати, само једном и то без амбиције да ти не пишем оно што већ знаш, а правиш се да не знаш.

Пажљиво сам прочитао твој интервју, у коме пресвучен у либералног демократу грађанске оријентације, што свакако ниси, износиш ставове које си данас, а на моје озбиљно запрепашћење, изнео у листу „Данас”.

Ако ме сећање добро служи, некада смо били другови и бар два пута сам своју главу ставио на пањ, како бих теби помогао. Данас ме оптужујеш да злоупотребљавам телевизију, да немам права да се браним, да нападам политичке неистомишљенике, да сам сеф свих тајних служби и да сам доказ диктатуре у Србији. Наравно, диктатура мора да има и свог диктатора. Е па ајде, драги Родићу, да лепо и натенане видимо и размотримо зашто је теби Вучић диктатор.

Диктатор је само зато, драги Родићу, што ти нећеш и нећеш и баш нећеш да платиш заостали и утајени порез. Диктатор је и зато што ни теби, али ни другима, не допушта да се краде и зато што се обрачунава са криминалцима свих категорија. Диктатор је и зато што ти не допушта да правиш комбинације на терет грађана јер за разлику од тебе он тај терет стварно носи и за разлику од тебе он своје обавезе према пензионерима и радницима и другим пореским корисницима реализује врло уредно и то са тенденцијом раста и плата и пензија, али и укупног животног стандарда грађана. Процес наравно није брз, као формула 1, или твој најновији џип, али пре свега из разлога што је кренуо из пепела и бунара који сте направили ти и твоји бивши ментори. Али да се вратим на лекцију коју поменух на почетку.

Ако ме сећање, Родићу мој заборавни, добро служи, а ти ме слободно исправи и то јавно ако било шта пропустим или погрешим, само пре шест месеци седесмо заједно у клубу „Привредник”, и ти рече, цитирам те драги Родићу: „Хвала богу што добисмо Вучића јер само он може ову земљу да ишчупа из срања која направише лудаци у претходних двадесет година”. Говорио си о њему, његовој посвећености и напору тако да сам се на тренутак постидео јер се осетих као опонент. Изражавао си искрену бригу о томе да истраје у намерама да од овог ћумеза направи земљу. Знам да се сећаш да смо причали како је за само три године испунио очекивања, наде, али и снове целе, лажне и никада сазреле грађанске Србије, које она, наравно због дубине сопственог лицемерја, неће никада  признати. Али пошто ја уживам да вас подсећам и гледам како стискате прсте на ногама од срамоте, кад вас урнишу аргументи, а у политичким смислу обесмишљава сврху вашег и твог политичког постојања, морам да поменем бар неке.

Диктатор нас уведе у Шенген, диктатор нам отвори преговоре са ЕУ, диктатор нам поправи и међународну позицију, али диктатор и од региона направи пријатељско окружење, диктатор значајно, а што смо обојица прижељкивали, поправи односе са Америком, диктатор задржа пријатељске односе са мени такође драгом Русијом, диктатор разви још озбиљније пријатељство са Кином, диктатор смањи незапосленост, диктатор обезбеди раст целе економије, диктатор смањи фискални дефицит, али и дебаланс спољнотрговинске размене, диктатор дотера плате на просек од 400 евра, а да не би тебе и твојих, сада би већ биле 680 евра. Диктатор гради путеве, диктатор отвара фабрике, школе, болнице, диктатор клечи пред страним инвеститорима призивајући их у Србију, диктатор разговара са нацијом скоро сваки, али баш сваки дан. Али, као и сваки диктатор, ни овај наш није савршен.

Овај наш не да да се краде, не да да се не плаћа порез, не да да се рекетира и изнуђује, не да да се праве комбинације на штету грађана и не да да га ти Родићу мој уцењујеш и вараш. А варао си стално и кад си му се клео на лојалност, кад си му се заклињао на верност, кад си му цинкарио колеге, заправо кад год си проговорио, истина ниси много говорио, али и то што јеси било је кукање, мољакање и шлихтање. Родићу мој драги, убеђења, уверења, вера и лојалност нису мане, већ врлине, и не могу бити промењиве категорије у односу на дневне финансијске проблеме. Грађанску Србију, урнишу и упропашћавају управо Родићи, Мирковићи, Анђуси, Корнићи и сви други који своје ставове и утемељења немају, а ако су их имали дневно су их продавали за свежњеве љубичасте хартије, ма одакле они долазили.

Али да будем скроз прецизан, једино гори од вас су они који за себе мисле да су изворна грађанска Србија, а допустили су да их ваша полтронска и млохава клика размрља и толико демонтира да је мени као неком ко се истински осећа грађански жао, али ми се у истом тренутку повраћа и гади.

И на крају, драги мој Родићу, пиши шта год хоћеш, јер као што си видео, против мене осим трагичне саобраћајне несреће мог детета, која је унесрећила две фамилије, других аргумената нема, тако да ћу бити ту да ти одговорим, али следећи пут брутално јер то је стил, а не примитивизам јер бизгова не можеш звати академиком, а од буздована и сировинчине никад филигран.

Твој бивши друг Жељко Митровић


Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља