понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:05
ИСТРАЖИВАЊЕ

Веза између интелигенције и дужинe живота

Научници дошли до нових открића сумирајући резултате вишедеценијских истраживања у Шкотској од 1947. па све до децембра 2015. године
Аутор: С. Чикарићсубота, 08.07.2017. у 21:00
(Фото Пиксабеј)

Висок ниво количника интелигенције у детињству и током адолесцентног периода, како статистички подаци говоре, повезан је са дужим животним веком. Такође, мања је вероватноћа да може да се умре од 15 врста рака, болести срца и неуродегенеративних болести, тврде најновије научне студије.

„Одавно смо сумњали да постоји веза између количника интелигенције и дуговечности. Генерално гледано, сматрало се да људи са вишим количником интелигенције живе мало дуже од људи са средњим или ниским. Проблем је био што нисмо имали довољно прикупљених података који би ово доказали, оваква посматрања рађена су само за мушкарце који су били у узрасту за мобилизацију”, прокоментарисао је ове најновије резултате стручњак са Каролинског института у Стокхолму Данијел Фалкстед, објавиле су РИА Новости.

Историја тестова за одређивање висине количника интелигенције почела је 1904. године, када је британски психолог Чарлс Спирмен изнео идеју да је за резултат на тестовима интелигенције одговорна једна јединствена психичка снага коју је назвао ге фактор. Она је резултат примене тада нове статистичке методе факторске анализе која му је показала да резултати тестова менталних способности позитивно корелирају. То га је уверило да иза „интелигентног понашања” стоји иста заједничка предиспозиција.

Историја тестова за одређивање висине количника интелигенције почела је 1904., када је британски психолог Чарлс Спирмен изнео идеју да је за резултат на тестовима интелигенције одговорна једна јединствена психичка снага коју је назвао ге фактор

На основу Спирменовог рада психолози су почели да праве тестове и упитнике којим би измерили количник интелигенције. Различите студије су показале везу између IQ са наслеђем, друштвено-економским факторима, полом. Последњих година, многи научници почели су да сумњају да IQ у детињству истински одражава потенцијал за људски развој и предвиђа успех човека у будућности, пошто он може драматично да се мења у детињству и периоду адолесценције и то из године у годину.

Ијан Дири са Универзитета у Единбургу и његове колеге открили су везу између IQ и дужег животног века, сумирајући резултате вишедеценијских истраживања у Шкотској од 1947. па све до децембра 2015. године.

У овом пројекту учествовало је више од 65.000 Шкота, рођених 1936. године. Уз тест интелигенције њима су редовно рађени комплетни лекарски прегледи. Посматрања учесника прекидана су само када је више од половине умрло природном смрћу или је смрт уследила због несрећног случаја.

Испоставило се да су људи чији је IQ био 15 поена изнад нормалног у 30 одсто случајева ређе умирали од рака плућа него остатак Шкота. Слична веза уочена је и са васкуларним болестима и раком желуца – са повећањем количника интелигенције вероватноћа њиховог развоја смањила се за 25 одсто а мождани удар и неуродегенеративе болести биле су ређе за 15 до 20 одсто.

Научници сада планирају да пореде резултате истраживања са анализом генома, надајући се да ће им то помоћи да схвате који гени могу да повежу дуговечност и високи интелект.


Коментари2
17c4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar V. Terzic
A. Ajnstajn je jednom prilikom istakao da je u svom mislilackom razvoju i stvaralackom radu vise naucio od Dostojevskog i Mocarta nego od svih matematicara i fizicara sveta zajedno. Ovaj zlatni trolist genijalaca je ziveo 171 godinu, sto u proseku cini samo 57 godina. Taj prosek u najsirem krugu slavnih mislilaca je nesto veci, pa se u ovom kontekstu moze zakljuciti da je njihova izvanredna inteligencija upravo proporcionalna kratkovecnostima njihovih zivota, ma koju genetsku analizu koristili. S druge strane, neki kavkaski pastiri, koji su jedva pismeni, gotovo redovno zive sto godina, pa se i u ovom kontekstu moze govoriti o obrnutoj proporcionalnosti intelekta i dugovecnosti. Ovo poredjenje navodi na zakljucak da se genijalci vise "trose" i brze stare, a dokoni pastiri su dugovecni i "umiru od dosade", sto su dovoljno "oborivi dokazi" koji opovrgavaju ovako uopstenu tvrdnju da postoji direktna i egzaktno tacna (a ne statisticka) veza izmedju visokog intelekta i dugovecnosti.
Стефан Стојановић
А можда паметнији људи више воде рачуна о томе шта једу, здрављу, рекреацији и сл? Можда и раде лакше послове, боље плаћене, па могу да приуште неке ствари, третмане итд? Само нагађам, наравно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља