четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 08.07.2017. у 21:11 Јелена Попадић

СПЦ ће у Ватикану тражити наставак дијалога о Степинцу

У среду ће бити одржан последњи редовни састанак Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције. – Одлуку о евентуалном продужетку рада комисије донеће папа Фрањо, на чију је иницијативу и формирана
Врховни суд Народне републике Хрватске је 11. октобра 1946 осудио Алојзија Степинца на 16 година затвора. Пресуду је прошле године поништио суд у Загребу. Одлука о рехабилитацији донета је неколико дана после првог састанка мешовите православно-католичке комисије (Фотодокументација „Политике”)

Тачно годину дана после првог састанка Мешовите комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције, која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата, њени чланови састаће се поново у Ватикану, у среду 12. јула. Управо је на овом месту одржано прво заседање Мешовите комисије када су се чланови комисије састали са папом Фрањом и договорили се о темама о којима је било речи на пет радних заседања.

Првобитно је најављено да ће дводневни састанак у Ватикану бити последњи, али, како сазнајемо, СПЦ ће затражити да комисија настави са радом.

Међутим, још је неизвесно да ли ће хрватска страна пристати на овај предлог и какав ће бити став папе Фрања, који ће и донети коначну одлуку.

Формирање комисије иницирао је папа Фрањо 2014. године после писма поглавара СПЦ патријарха Иринеја, поводом процеса проглашења Степинца за свеца. Папа је привремено зауставио Степинчеву канонизацију, али је Света столица јасно поручила да рад Мешовите комисије неће утицати на одлуку о Степинчевој канонизацији, коју ће донети искључиво папа Фрањо.

На предстојећем састанку у Ватикану учествоваће само редовни чланови комисије, а нису позвани историчари који су сведочили на неколико претходних заседања. Још није познато да ли ће папа примити чланове комисије и поразговарати са сваким од њих као и на првом састанку.

Представници СПЦ, како сазнајемо, сматрају да постоји потреба да се наставе разговори о Степинцу, док је хрватска страна задовољнија досадашњим развојем ситуације.

Један од главних разлога због којих би комисија требало и даље да разговара о Степинцу јесте чињеница да наши истраживачи нису имали увид у документа из ватиканског архива, иако им је то обећано. Спорење око ватиканског архива први пут је поменуто у априлу, након четвртог састанка мешовите комисије, који је одржан у Пожеги.

СПЦ је од Ватикана затражила увид у преписку Алојзија Степинца са папом Пијом Дванаестим током Другог светског рата, али су наши истражитељи остали празних руку.

Хрватски медији су, у више наврата, извештавали да СПЦ за ових годину дана није представила ниједан доказ о Степинчевом злочиначком деловању. Насупрот томе, чланови наше делегације тврде да су на састанцима комисије представљени историјски документи, који су дотада чувани у тајности и који бацају ново светло на улогу кардинала у покрштавању, прогону и страдању Срба и осталих народа на територији НДХ-а.

Наши историчари, како сазнајемо, упоредо са састанцима комисије, спроводе истраживање о деловању кардинала Степинца. За овај посао им, како тврде, није довољно годину дана и пет радних састанака комисије. То је још један разлог због којег био СПЦ требало да захтева да разговори о Степинцу буду настављени.

Међу редовним члановима комисије, који заступају СПЦ су: митрополит загребачко-љубљански Порфирије, митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ бачки Иринеј, епископ славонски Јован и амбасадор Дарко Танасковић, стални представник Србије при Унеску. Представници хрватске католичке цркве су загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић, бискуп мостарско-дувањски монсињор Ратко Перић, бискуп пожешки др Антун Шкорчевић и историчари Јуре Кришто и Марио Јареб.

Коментари13
5f5b4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svetozar Pribičević
Ako neko barata s činjenicama da je Stepinac zločinac onda mu je za dokazivanje istih dovoljno par sati. I gotovo. I to je to.
Sasa Trajkovic
Ovo sto cu reci je jeres ali... Jedini moralan u celoj ovoj prici je sam Papa, da nema spora Stepinac bi odavno bio kanonizovan Papa je dao sansu za kompromis ali mi to necemo umeti diplomatski da iskoristimo. I ako cemo posteno po nasim zakonima da je Stepinac rehibilitovan u Srbiji od nasih sudova po nasim zakoinima ta prica bi bila odavno zavrsena.
Божидар Продановић
Никако ми није јасно зашто наша црква оспорава Степинца? Овде је било неколико рехабилитација и њен се глас није чуо. Владика Николај је подржавао Љотића па је постао светац. Сад одједном тамо неки Степинац то не може постати јер је подржабвао НДХ.
Ljiljana
Da, bili su zajedno u logoru Dahau...
Radivoje
@Prodanović Prodanoviću, držati nekom opelo nije nikakav zločin, makar taj ko je umro bio i najveći zločinac. Međutim, učestvovanje u genocidu i nasilnom pokrštavanju jeste, a to je činio Stepinac. Po onome što ste napisali, zaključujem da o Nikolaju veoma malo znate, jer da ga zaista poznajete, verujem da vam be bi palo na pamet da ga upoređujete sa zločincem Stepincom.
Прикажи још одговора
Milivoje
Nisam protivnik ekumenskih susreta ali smatram da je ovo cist promasaj.Ovi razgovori su unapred osudjeni na propast.Zasto se blamiramo i ponizavamo da molimo Katolike da Stepinac ne bude NJIHOV svetac?!Nas se to ne tice,nismo iste vere i tacka.Nase vladike su previse dokone i ne znaju sta pametnije da rade.
Добривоје
;Нисам противник екуменских сусрета;рече Миливоје....Е,јадни човече...То није Православље,Светосавље,није Истина.Јер ;екуменизам,је СВЕЈЕРЕС.Козма Етолски,Марко Ефески..лепо су говорили и оставили нам поуку и поруку за вијек вијеков..ко је и шта Ватикан и тзв ;Папа;
Иван
Oтишаo je 'врх' СПЦ до ... Папе. Монах Антоније, старац Гаврило Српски, свети Гаврило Грузијски, ава Јустин... сви говорише и говоре да ко се уједини у екуменску заједницу губи благодат и гнев је над њим. Али ко су они наспрам једног ПАПЕ. Светска и Божија слава увек су и увек ће бити у рату. Бар за утеху СПЦ има речи светог Гаврила Грузијског да ће Папе у паклу више бити мучене него њихови 'следбеници'. Ако је то нека утеха у вечности.
Иван
@Никола Р. дух у теби је протумачио озбиљност коментара, нико други, зашто, не знам. Шта ја или било који човек може да напише а да потврди озбиљност и истинитост коментара, ако тај исти дух у теби то и не потврди, да ли би поверовао? Стоји: 'Бог хоће да се свако спаси и дође у познање истине' и ко је луд толико да пожели било шта друго, сем ако богоборни дух не овлада њиме? Али стоји и истинитост речи Светог Григорија Грузијског:' Има људи који Бога имају у разуму и оних који га имају у срцу. Коме је Бог у срцу подозреће и препознати антихриста, други га прихватити'. Фењер вере испред фењера разума, ако желиш да се спасеш, истину је рекао Владика Николај, обрнуто не иде. Где се у коме налази Бог, Он то најбоље зна и 'њега нико не превари'. Слагах ли ти шта сада или сам се нашалио са чим?
Никола Р.
Ти то озбиљно?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља