недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Ада Међица – бисер Саве прославља 55. рођендан

До малог раја између Аде Циганлије и Блока 44 стиже се искључиво воденим путем – На километар и по дугачком острву пречника 200 метара данас су смештене 84 сојенице и 202 сплава, места више нема – Оаза у којој никад није вруће, нема комараца, пуна је дрвећа старог и по 80 лета
Аутор: Бранка Васиљевићсубота, 08.07.2017. у 21:21
(Фото Зоран Анастасијевић)

„Када уђеш у чамац који вози од Савског кеја ка Ади Међици, на обали оставиш презиме, функцију, професију, партијску припадност, стање на рачуну... На острво крећеш само са оним што те чини човеком и плућима пуним љубави према природи”, кажу житељи једног савског бисера и чланови Удружења љубитељи Саве и Дунава „Ада Међица”. Ово удружење обележава 55 година постојања и у ту част данас се око острва организује јединствен међународни пливачки маратон на отвореним водама.

До овог малог раја између Аде Циганлије и Блока 44 стиже се искључиво воденим путем. Зими чамац иде на сат времена, а лети на пола сата. Цена повратне карте је 150 динара.

А данашње Међице не би било да давне 1962. први Робинзон Крусо острва – Пеђа Исус није подигао сојеницу на дрвету.

– Пеђи, који је био архитекта, дугујемо захвалност што острво изгледа овако. Он нас је научио како да градимо сојенице и односимо се према природи. Сада живи у једном од наших манастира, где и даље осликава иконе иако има деведесет година. Нажалост, слабо се креће због чега није ни могао да дође да са нама прослави овај рођендан, али легенда о њему на овом острву и даље живи – прича Јелица Бобић из Удружења „Ада Међица”.

Да живот удишу пуним плућима на овом месту скрајнутом од гужве и буке могућност имају само неки срећници. На километар и по дугачком острву пречника 200 метара данас су смештене 84 сојенице и 202 сплава. И то је коначна бројка. Места више нема.

– Удружење „Ада Међица” добило је острво на управљање. Финансирамо се од чланарина које су симболичне. За сојеницу је годишња чланарина 8.000 динара, а за сплав 6.000. То је јако мало новца да би све функционисало како треба, па се довијамо на различите начине. Организујемо волонтерске акције чишћења, помажу нам донатори... У протекле две године смо, о свом трошку, набавили и посадили 2.500 садница храста лужњака и јасена – каже Јелица и истиче да је најјефтиније било купити саднице, али је пре тога требало уредити земљиште, ископати рупе, посадити их и неговати. Због тога им је свака садница, као дете, прирасла срцу.

– Овде живе гостољубиви људи који негују праве комшијске односе. Ограда између кућа нема, али се зна шта је чије... Поштујемо се и дружимо и често нам се деси и да заједно вечерамо. На менију су тада стара јела – пасуљ, сарма, подварак, леба с масти и алевом паприком, ванилице... Имамо ми и своје мајсторе кујне – Адема и Ацу. Адемове пите и Ацина мућкалица надалеко су чувени. Због њих на острво навраћају и светска имена. Пре неки дан нам је на ручку био Зубин Мехта са супругом. На асталу је била Ацина мућкалица, која је нестала у трен ока – каже Јелица.

Међу онима који су, после светских авантура, спокој нашли на Међици је и Добривоје Танасијевић – Дан Тана. Своје име стекао је у Холивуду, на фудбалским теренима широм планете, у угоститељству...

Велики је ентузијаста и човек који је за острво много учинио. Због тога је у удружењу председник управног одбора који управља острвом.

Становници зелене оазе која раздваја Саву имају све што им треба.

– Чист ваздух, зеленило, тишину, мир... У последње време имамо и градску воду која нам долази цевима испод реке. Нажалост, оне често пуцају, па ангажујемо рониоце да их поправљају. Струју немамо, али имамо соларне панеле. Та енергија нам је довољна да прикључимо фрижидер, по потреби и шпорет. Овде смо изоловани од телевизора, радија, информација... Поред птичијег поја, укључити радио била би права греота – каже Јелица, а Иванка Диздаревић, њена комшиница, додаје:

– Шта ће ми радио?! Када пожелим музику ја запевам сама. Волим да певам, а комшије се не буне – прича уз осмех Иванка, једна од малобројних која је на острву 365 дана.

А када Сава у пролеће набуја, сви Међаши страхују. Зна вода да буде висока и по два и по метра и да дође, буквално, до пода сојеница. То је њихова и несрећа и срећа. Несрећа јер муљ зароби острво, а срећа што то спречава модерне грађевинаре да Међицу запоседну. Да није тако, овде би већ, кажу, никао некакав облакодер.

– У време поплава ми имамо проблем са три Саве. Река од горњег шпица надире са обе стране, а онда неким природним чудом продре и са доње и узводно се врати на острво. Тада вода испуни све, а између сојеница се пролази чамцем – прича Иванка.

А то што житељи затекну када се Сава повуче је, каже Јелица, страшно.

– Тада кажете себи да одустајете и да нећете више ништа садити. И онда погледате у ружу која усред тог муља пупи и питате се да ли имате право да устукнете – истиче Јелица.

На Међици се не зна да ли је лепше јутро када успаване буди бућкање на сома и цвркут птица или вече када се Сава умири и постане равна као стакло. Тада острво утоне у мрак, обасјавају га само звезде и светлост свитаца.

На острву никад није вруће. Пуно је дрвећа, старог и по 80 лета, а ту је и ветар са реке. Нема ни комараца, захваљујући Заводу за биоциде.

На бисеру Саве је ипак најлепше зими, кажу његови највернији житељи.

– Такве белине и тишине као овде нема у Београду. Знате ли како је гледати из сојенице како падају пахуље, док вам у соби пуцкета ватра у „смедеревцу”, чује се крчкање ручка, а све мирише на кувано вино! Нестварно. Свуда около је снег, а у њему само трагови Мице и Срећка, наших заједничких кучића – прича Јелица.

Међицу красе сојенице у облику свемирског брода, брвнара, кућица из бајки... „долина љубави” и две плаже – на горњем шпицу у шуми и пешчана на доњем делу. На купалишту у шуми поглед ка Обреновцу распукне се унедоглед. Ту река личи на море. Вода је освежавајућа и добра и за купање почетника пливача.

– Када човек дође на Аду, жели да се одмори од онога што га прогони у култивисаном свету. Овде је цивилизација, а у граду је дивљина. Ми смо научили најважнију лекцију у животу – да поштујемо природу, јер она нама треба, а ми њој не – каже Иванка Диздаревић.

Освежење
(Фото Зоран Анастасијевић)

Легенда о баба-Дани

Док се у великом лонцу на металном шпорету кувао први кукуруз, уз „дуњу ваљевачу” расхлађивало грло и грејао стомак, слушали смо легенде са овог острва. Једна је о баба-Дани, са којом се дружила Десанка Максимовић.

– Била је права боемчина од жене. Годинама је била у вези са једним богатим младићем из Београда, виђали су се овде на Ади где је он имао сојеницу. Његови су сматрали да је Дана била сувише отворена и недостојна њиховог сина. Нашли су му неку миразушу. Између Дане и те богатунке он је изабрао миразушу и оженио се. Дана му је све опростила, али од тада више није била ни са њим, нити са било којим мушкарцем. И никад више ногом није ступила на Аду. За ово острво учинила је много, захваљујући њој на горњем шпицу подигнут је бедем који нас штити од таласа кад Сава набуја – прича Иванка Диздаревић

 

Јединствен пливачки маратон

Маратон око Међице јединствен је у целом календару такмичења у Србији јер се пола стазе плива узводно. Пливачка траса износи 2,5 и 5 километара.

– Трка почиње данас у 13 часова, а старт је са новобеоградске стране. Заједно крећу сви пливачи, и мушкарци и жене. Прво се плива 600 метара узводно, 1.200 низводно, па опет 650 метара узводно за прву трку – каже Саша Васић, пливачки маратонац и иницијатор такмичења.

Церемонију отварања, према речима Јоване Бобић, директорке маратона, водиће Милојко Пантић и пливач и олимпијац Предраг Милош, а на затварању ће наступити фитнес клуб.

Ово је други маратон око Аде. Трку ће обезбеђивати речна полиција, а стаза ће бити обележена бовама и чамцима, напоменуо је Михајло Којић, председник Савеза за даљинско, маратонско и мастерс пливање Србије.


Коментари2
b57bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleks
Secam se onog vremena kada je Ada Medjica pripadala Drustvu ljubitelja Save i Dunava. Nekim cudom u 90-im - po pricama dogovorom sudija u kafani - postala je privatno vlasnistvo "ljubitelja", kojima se nije svidela nova lokacija koju im je Grad ponudio nize na Savi. Ne vidim iz teksta kome pripada Ada i da li ovo lepo ostrvo pripada gradu ili je privatno vlasnistvo?
Vojislav
...,,nema mesta,, čije je to ostrvo, ko raspolaže tim izuzetnim prostorom, ko su ,,žitelji,, po kom osnovu su se naselili, da li je mali raj ustvari zabranjena i nedostupn zona sakrivena iza ljubavi prema prirodi, priroda nas okružuje i nije teško da uživamo u njoj i da je volimo bilo gde...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља