уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 10.07.2017. у 09:00 Радош Бајић
ПОГЛЕДИ

Ко нас краде

Стицајем добрих околности – у последњих десет дана прошпартао сам Србијом, уздуж и попреко. Нагледао сам се пушкометних поља пшенице и сунцокрета у прелепом Банату, на путу за Вршац. Нисам могао да одвојим очи од хлебних поља, воћњака и шљивика Шумадије. На путу преко Тополе, у недогледу виногорја, зелених пашњака од Шаторње према Руднику, па све до Чачка и Западне Мораве – пуца видик препун берићета и живота. Широки и плодни левак лево и десно од опеване реке која вијуга кроз баште, младе кукурузе и поља, све до Појата – могао би да храни највећу руску губернију. А тек Ртањ – са својим заветним тајнама и медоносним цветовима који се накренуо ка Честобродици... Све зелено, лепо, здраво. Стотине поточића преливају изворе бистре воде, где год погледаш – да пожелиш да бациш ћебе и да одмориш душу. Златибор да не помињем. Кад замишљамо рај привиђају нам се такве лепоте – пашњаци, стада, клепетуше, сир, млади кајмак, пршута и бистрина Рзава.

А онда, у повратку из завичаја, пут ме води преко Левча, преко благих низија и узвишења са вишњицима, купусиштима и виноградима као да су цртани лењиром. Све то гледам – па се питам: Кад је све то тако – ко нас онда краде. Како је могуће да земља која има таква и толика природна богатства буде у тако лошем економском и привредном стању? Да ли је тачно да смо гори од Албаније – чији парадајз ових дана увелико једемо, а о бостану да и не говоримо? Где је тај новац? Где је асна, где је ћар, где је доходак – где је корист од огромних земљорадних потенцијала Србије? Да ли је могуће да цела Србија од Хоргоша до Прешева и од Дрине до Ђердапа – на својим пољима и њивама, воћњацима, баштама и виноградима – заради само толико да се тек прехранимо?

Глумац, редитељ, сценариста

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Коментари20
094c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanojlo T.
Pitanje glasi: Ko nas to krade? Ono logički implicira da nas neko drugi krade. Ljudi neke druge zemlje, neka druga grupa ljudi iz naše države... Rajs nije govorio tako. A Radoš bi mogao da kaže šta tačno misli, ako bi hteo. Ovo je zavođenje za Goleš planinu.
Raca Milosavljevic
... lep tekst,kao i uvek ...sa kratkim i jasnim pitanjem ... ali komentatori ... mnogi nisu culi za Arcibalda Rajsa ...nazalost ....
Nikola Nesic
Radoševo viđenje Srbije mi je vrlo blisko. Često na putu obilazim sve opisano i sam pomišljam koliko lepote, i kakve prirode, a sa druge strane većinu onoga što smo rukom napravili i neodržavali je na nama na stid. Ni sam ne znam kako ne umemo to sve da naplatimo, malo je karaktera za taj deo neproduktivne i aljkave Srbije. Iskreno, možda je bolje imati tu sliku, Radoševu, Srbije pred očima, a optimizmom i radom pokušati da doteramo ono što ne valja. Ko nam brani da od dobrih i vrednih pojedinaca, komšija, saradnika pokušamo da sebi u ovom gramzivom i nemilosrdnom svetu učinom život ispunjenim sa onim šta imamo. A sem nešto bliskih prijatelja, porodice i te Srbije, ne ostaje baš puno u jednom životu.
Станоје Х.
Сви ти "љубитељи" села углавном живе у граду. Зашто, када је на селу лепше?
Stojan Z.
Čudi me da autor nije video đubre, ima ga i po selima! Mogao je da se zapita i ko ga baca. Ali to bi narušilo poetsko-mitsku sliku koju stvara. Da je uključio još tržište, plaćanje poreza, bekstvo ljudi iz sela, ostali bi samo idilični pejzaži i žal za prošlošću u kojoj se na selu nikada nije živelo lepo.
Владимир Петковић
Па, сада, ако би почели о полутанима (једном ногом у селу а другом у граду па ни тамо не ради а ни овамо како треба), о интерним квалификацијама, о "Радио не радио свира ми радио", или о "Нико не може толико мало да ме плати колико ја мало могу да радим"... Или, хајде да мало попричамо о идиЈотском самоуправљању. О СОУР-има, ОУР-има, Радним заједницама... Живело се од шлосерових кредита. Генерације, и оне иза њих, су пролазиле, навикле се на градски асвалт, много их је отишло у иностранство. Многи су и на бувљацима. А и зашто би да се врате на село? Држава НАМЕРНО НЕЋЕ да помогне селу, да уреди пољопривреду, јер онда нема "твоја рука а мој џеп". Сељак у све да уложи а она само да дрпи њен део! Куповаће се на грам и комад а увозници барабар са "менторима" ће опстати јер да се једе (и умре) једино мора! Е, а сада ће странци да нам унапреде пољопривреду, са све ГМО, када покупују најбољу земљу. Плански и намерно се уништава(ло) све живо у земљи а зна се и зашто и због кога.
Dragan R
Gospodine Petkoviću, ja sam u vreme ,,šlosera,, živeo na selu i iz prve ruke mogu da vam kažem da o tome o čemu pišete nemate pojma. Na svakih 5-6 sela je bila po jedna poljoprivredna zadruga koja je otkupljivala i odmah plaćala sve što seljak proizvede, škole su bile pune dece, otvarale se pošte, gradili domovi kulture i ambulante, postojali fudbalski klubovi, organizovana takmičenja sela...Naravno, ni jedna država ne može da živi samo od poljoprivrede pa su otvarane i fabrike i to takve kakave je danas teško i zamisliti. Kako neko lepo reče, što je tada izgrađeno danas ne možemo ni da okrečimo i to sve je uradio zaduživši zemlju sa svega 1000 dolara po čoveku, dok je danas u ovoj bedi svaki čovek u Srbiji dužan najmanje 5000 dolara. Taj šloser je od jedne zaostale zemlje u kojoj se po ceo dan radilo za šaku brašna napravio modernu i pristojnu državu u kojoj su bukvalno svi mogli da žive lepo. Ne bogato, ali mirno i dostojanstveno.
Иван Белић
Господине Владимире Петковићу, јако добро познајете бившу управну номенкулатуру а то су знали, тако добро, само "политички радници" носиоци режима, јер је и такво занимање постојало у СФРЈ. И баш они су распродавали наше фабрике у бесцење у периоду владе "Петооктобарских петоколонаша" од 2001 до 2010.г када је претворено у рушевине око 3000 фабрика, још увек рентабиних - према западним* изворима. Далеко сам од тога да браним "титоизам" али тај систем је захваљујући многим часним инжењерима, техничарима и радницима дао одличне резултате и за то није заслужан Броз, већ позиција у којој се нашла СФРЈ и прегаоци* који су ту позицију на рационалан и користан начин реализовали. И на крају, како објашњавате данашњу позицију Грчке, Бугарске, Румуније Хрватске, све "дужне као Грчка" а ништа спец. није боље ни са Пољском, Чешком, Мађарском итд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља