четвртак, 20.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:33
БУРА ОКО НОВОГ КОНКУРСА ЗА НАУЧНЕ ПРОЈЕКТЕ

Ни научници не разумеју Шарчевића

Истраживачи у среду седају за сто са министром просвете и захтеваће да се пре расписивања конкурса 1. септембра објави колико их има, уреди база радова и одреди модел финансирања
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 11.07.2017. у 22:00
Са јед­ног од не­дав­них про­те­ста мла­дих на­уч­ни­ка у Бе­о­гра­ду (Фото Раде Крстинић)

Уколико министар просвете Младен Шарчевић нешто врло брзо не смисли, имаће побуну научне јавности попут оне након које је отишао његов претходник Срђан Вербић. Јер, после годину дана лицитирања датумом новог конкурса за научне пројекте и контрадикторних изјава, чиме је до усијања довео научнике у Србији, министар је обнародовао да ће конкурс ипак бити расписан 1. септембра.

Подсетимо, Влада Србије је у мају 2016. поништила конкурс који је расписао тадашњи министар просвете и недавно, по трећи пут, продужила пројектни циклус за још шест месеци, односно до краја ове године. Питање дана за целокупну научну заједницу јесте: како је могуће да се у току летњих одмора и за тако кратко време среди хаотично стање у науци и исправи све оно што није урађено у претходној години (неки помињу и деценију и по), а због чега је претходни конкурс и оборен?

Има и оних који сматрају да је министар „побркао терминолошке лончиће” и да је мислио на програм финансирања науке који је најављен, али и оних који тврде да се подела из научне заједнице око конкурса пренела и на само Министарство просвете.

Научна заједница готово три године чека нови пројектни циклус. Важећи је продужаван пет пута, почео је 2011. и морао је да буде завршен до краја 2014. године.

Синдикат науке је јуче био врло јасан: пре расписивања конкурса, неопходно је да се коначно направи база истраживача, затим база научних радова и одреди начин финансирања. Са овим захтевима сешће данас за сто са министром просвете. Научници замерају Шарчевићу и што о стању у науци и судбини истраживача сазнају из медија, а не из Немањине 24, па су то чак написали и у честитки коју су упутили министру приликом поновног избора за место првог човека српске просвете и науке.

Како је јуче на конференцији за новинаре рекла др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке, иако из министарства стижу уверавања „да је све спремно”, остаје чињеница да није објављена база истраживача како је најављивано месецима и да Србија и даље не зна да ли има 12.000 (толико се званично финансира), 18.000 (обнародовано прошле године) или 19.000 истраживача (најновији податак Светске банке).

– Сезона је годишњих одмора, за кратко време треба направити нове тимове, нове пројекте… Од нас се крију сва документа од којих научници живе, а чим се нешто скрива од јавности, то изазива сумњу. Пуно неизвесности и гласина прати причу око конкурса, имамо и искуства из околних земља, где се институти гасе. Када у јулу министар изјави да се иде са конкурсом прво 15. па 1. септембра, то још више узнемири људе. А сви знамо из искуства колико је проблематичан 1. септембар – почиње школа и обично крећу штрајкови запослених у основном и средњем образовању, ко ће тада да брине о науци – каже др Ђурђевић.

Она подсећа да су просветне власти обећале да ће све бити транспарентно, а научници до данас ништа не знају о правилима игре. Притом је синдикат још прошлог јуна припремио детаљан предлог како треба да изгледа комбиновано финансирање до 2020, када треба да заживи институционално.

Научници страхују да ће остати без плате и посла са овако неуређеним системом, нису задовољни због неједнакости истраживача на факултетима и на институтима, што не могу да се запосле млади који су у међувремену докторирали и што им није дозвољено да нађу замену чак ни када колегиница оде на породиљско (а то аутоматски значи и мање средстава од државе).

У чему је суштински проблем са расписивањем новог пројектног циклуса, за „обичне смртнике” објашњава др Александра Милутиновић Николић са Института за хемију, технологију и металургију и то на примеру новинара: „То је као када би вам месечна норма била три емисије у студију и 10 јављања уживо у програм. А онда вам неко каже да то више не важи и да ћете плату добити ако сте имали једну емисију и 15 јављања у програм.”

Сви у синдикату инсистирају на томе да није истина да су научници и синдикат против конкурса, јер, наглашавају, тако је једино могуће решити проблеме који су се нагомилали, али је неопходно да када почне – тај систем праведно функционише.

– То што се конкурс непрекидно продужава не значи да научници ништа не раде. Радимо и те како и то са ограниченим средствима, а врло детаљно правдамо сваки потрошени динар – наглашава др Ђурђевић.

Искуство из 2011. године, подсећају наши саговорници, упућује на то да рокови које министарство предвиди да заврши конкурс и оцену пројеката нису довољни, посебно у условима када и даље не постоји ажурирана база референци и база истраживача. Конкурс траје месец дана, затим је месец дана оцењивање, па седам дана период за жалбе и на крају су коначни резултати.

Управо је брига научника из друштвено-хуманистичких области везана за период жалби. Како је објаснила Ђурђица Јововић, при Народној библиотеци Србије постоји електронска база података за природне и техничке науке (КоБСОН), али не и за друштвене: „То практично значи да за сваку жалбу колеге морају буквално да доносе пуне путне торбе документације, виђала сам то на комисијама, а јасно је да такав огроман посао за седам дана не може да уради ни екипа, а камоли само једна особа у министарству.”

И у групи „Наука без цензуре” потврђују да највећи део научне заједнице у Србији нема готово никакве информације о плановима министарства и да се истраживачи углавном информишу путем медија.

– Заједница института Србије и Синдикат науке су предлагали моделе за комбиновано и институционално финансирање. Неки од тих модела су се могли применити без промене Закона о науци (примена модела стратешких пројеката – она се могла искористити за тај „прелазни” период), док су други захтевали промену закона, односно увођење модела комбинованог финансирања у закон – истичу научници.

Они кажу и да је изјава Шарчевића о томе да се „прелазним” конкурсом излази у сусрет друштвеним наукама – потпуно нелогична. Конкурс није пресудан за хуманистичке науке јер су њихова истраживања таква да се претежно баве дугорочним, објашњавају, а само изузетно краткорочним и директно применљивим истраживањима.

Саво Манојловић, председник Удружења за заштиту уставности и законитости, каже да је на основу свега што се до сада догађало оправдан страх научника да ће конкурс поново да се уради „збрда-здола” и да истраживачи окупљени у овом удружењу подржавају захтеве синдиката.

– Прво и основно јесте да се преброје научници. Невероватно је да једна тако проста математичка операција као што је сабирање не може да се уради месецима, што отвара простор за мешетарења око финансирања – наглашава овај истраживач.

Запослене у институтима посебно боли чињеница што су њиховим колегама на факултетима пројекти додатни извор прихода уз редовну наставничку плату, а научницима са института зарада зависи искључиво од пројеката, то јест они немају чак ни основну плату, што је у супротности са свим законима и уставом.

 

Министрово лицитирање датумима

– Конкурс ће бити расписан:

* на пролеће (изјава крајем децембра 2016)

* у мају (март 2017)

* могуће је да ћемо уместо једног имати три конкурса за различите научне области (март 2017)

* до 6. јуна (крај маја 2017), након чега је влада продужила пројектни циклус за још шест месеци

* 15, па 1. септембра (јул 2017)

За збрку у јавности министар обично криви новинаре који „погрешно” преносе његове изјаве и потом их исти дан или сутра демантује. „Бисера” је било и у његовом кабинету, који је мењао у неколико наврата. Никола Танић, помоћник министра за науку, за наш лист је почетком марта рекао „да ће сутра бити готова база истраживача”, што се до данас није догодило. Државни секретар Владимир Поповић је у „Политици” 23. јуна најавио да ће „идуће недеље министарство објавити предлог програма четворогодишњег финансирања науке”, што се такође није догодило.


Коментари17
407e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Za izbore u naučna zvanja i zasnivanje radnog odnosa na institutima NE POSTOJE javni konkursi na koje se makar i deklarativno može prijaviti više kandidata kao što je slučaj na Univerzitetima (čak i na privatnim). Za zasnivanje radnog odnosa na Univerzitetu mora se raspisati javni konkurs na koji se može javiti n kandidata, pa se pišu izveštaji, koji stoje na uvidu javnosti na koje potom svaka šuša (sa ulice čak) može da piše prigovore. Iako su i ti konkursi pod autonomijom komisije koja donosi konačni sud, tako nešto nešto ne postoji na institutima gde direktor može po sopstvenom izboru i bez komisije zaposliti bilo koga. Jedino sito koje prolaze saradnici instituta jesu matični naučni odbori pri MPNTRu, gde se samo formalno konstatuje da li je kanidat za više zvanje ispunio uslov ili nije (broj radova). Ne znam zašto se malo ne piše i o tome, kada se već baca kamenje samo na Univerzitete. Nisu svi naučnici za profesore niti su svi profesori kadri da budu naučnici.
Greska u tumacenju
...direktori instituta zaposljavaju istrazivace koji su vec angazovani na projektima, tako da ...moze se reci da su rukovodioci ti koji angazuju istrazivaca, a to ne ide tek tako...svi shvatamo da postoje problemi koji treba da se rese, a Vas molim da mi navedete primer konkursa za profesorsko mesto na koje je izabran kandidat koji vec nije bio zaposlen na fakultetu...
Препоручујем 9
Greska u tumacenju
Gresite zbog nepoznavanja sistema i procedura izbora u naucna zvanja. Naucna zvanja se sticu na drzavnom nivou, dok se nastavna zvanja dobijaju na univerzitetu. Sto se naucnih zvanja tice (molim i da pogledate i famozni pravilnik o vrednovanju NI rada) "sita ima vise", naucno (ili nastavno naucno vece, a cesto pre toga ide i oblasno vece), maticni naucni odbori u Ministarstvu i drzavna komisija za zvanja, koja je najrigoroznija i koja je najcesci "krivac" za odbijanje izbora u odredjeno zvanje kandidata. Izvestaji za izbore u naucna (cak i istrazivacka zvanja) takodje stoje na uvid javnosti. Tacno je da nema javnog konkursa za izbore u zvanja, cemu je doprinela kolizija izmedju Zakona o NID -prema kome MORATE napredovati u zvanjima- i Zakona o radu. U ovako neuredjenom sistemu, naucno zvanje "naucni savetnik" i radno mesto "naucni savetnik" kao da su dve odvojene stvari. Na to se upravo i ukazuje sve vreme. Takodje, direktori instituta tesko da mogu da zaposle nekog istrazivaca...
Препоручујем 7
Rada F.
Ekipu u projektu čine ja i moji. Novac i poene delimo i tako napredujemo u hijerarhiji. Oni van projekta ne mogu da napreduju, jer nisu moji, a i konkurencija su. Zbog toga ne ne mogu biti u ekipici. Mi smo naučnici, a ne oni. Ministarstvo pokušava da prebroji ekipice i autsajdere. To izaziva nervozu kod privilegovanih na državnom trošku koji sebe zovu naučnicima.
Ilija Čvorović
Ima istine u tome. Članovi raznih tela MPN, uticajni ljudi sa univeryiteta, SANU, favorizovali su svoje, bilo je svega. To treba da se utvrdi. Ako neko dobije višu kategoriju "slučajnim" dupliranjem bodova (fantastično objašnjenje, komjuterska greška, selektivna naravno), drugi su oštećeni finansijski, a ovi prvi pribavili su protivpravno imovinsku korist. Tu ima zloupotrebe službenog položaja, i još krivičnih dela. Ali, da Ministarstvo ne zna koliko ima istraživača i da ih sada broji, pa to je skandal za koji bi u svakoj normalnoj zemlji bili razrešeni, kakve crne ostavke! Onda urediti sistem, nema ja, moji, tvoji, ekipica... Evo ti plata i radi, a ako nećeš da radiš ništa idi.
Препоручујем 13
Julija
Док је министар просвете био Вербић, у министарство је стигла документована пријава да је један професор (са Универзитета у Крагујевцу) који на пројекту пет година сваког месеца прима по 33 000, све радове, што је обавеза да се годишње објави, ПЛАГИРАЛА. Све је обрађено, са једне стране оригинални радови, са друге стране плагијат - радови дотичног. И, одговор од министарства, као и руководиоца пројекта, је био да они нису надлежни да утврђују плагијате. Наравно да ово није једини случај.
Radmila
Поново спектакл у режији Вербића и Танића, који су и после скандала који су изазвали, и избегавања било какве одговорности, па и оне кривичне због коруптивне активности, остали у МПН и министар се ослања на њих у расписивању пројеката, што они користе као шансу за одмазду. Ништа се не зна, у време летње паузе је, сви акти су тајна а све је као спремно, рок за жалбу СЕДАМ дана, конкурс да се спроведе са пријавама, рецензијама и другим до Нове године... Ма све може, само како? Шарчевић није Вербић, он је спреман да све услови и платама, у науку се дефинитивно слабо разуме, Вербић и Танић саботирају и подмећу кукавичје јаје. Имали су од прошле године довољно времена да ураде нешто, нису урадили ништа, правилници су и даље на суду. Свеопшти скандал и срамота, која ће се сломити преко леђа научника. Све је исто само нема Вере Дондур из паралелног универзума. Акти донети у тајности брзо ће показати колико ту има прљавог и подметачине. A морају и Џон Незбит да некако збрину о државним парама
Сале
Пре више година сам познавао особу која је била запослена (тј. примала плату) у Институту за друштвене науке, и на сваке две године продужавала рад на истом реферату, ретко тамо ишла и није ништа радила сем што је себе сматрала научним радником, шта год да то значи. Био сам запрепашћен како је то могуће. А у Србији се на друштвеним институтима, факултетима и другде често запошљавају дипломци с високим просеком, који су неретко само медиокритети - бубалице с добром меморијом.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља