субота, 19.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.07.2017. у 07:07 Д Стевановић
У СУСРЕТ 95. ГАЛОПСКОМ ДЕРБИЈУ (1)

Срећу доноси „сребрна потковица”

Како је започела ера коњских трка код нас, ко су најбољи џокеји, најуспешнији власници, који је дерби најнеобичнији...
Београдски хиподром између два рата (Фотодокументација „Политике”)

Ко ће бити победник 95. галопског дербија на Царевој ћуприји у недељу 16. јула. „Соко Трлић“ или „Род Лејвер“, „Трагач“, „Џеј Ло“. Можда неко пети. У галопском Дербију је све могуће–показује то и историја досадашњих трка, у којој пунокрвно расно грло може наступити само једном у каријери, као трогодац, и ако има добре резултате који га квалификују за једно од места у старт машини.  Ко је фаворит на папиру такође не мора да буде пресудно. Све је тог дана у инспирацији и срећи. Много тога зависи и од тренера и ко најбоље стартује, заузме добру позицију у трци, од квалитета џокеја.

Према најавама, биће ово врло јак “Дерби”. Долазе наши најбољи џокеји за ту прилукзу специјално у Београд. Ђорђе Перовић из Јужне Кореје, Саша Глоговац и  Жељко Илић такмиче се на европским хиподромима, стижу и два џокеја из Италије, један из Бугарске. Од 11 грла која ће старовати само два ће јахати џокеји из Србије, Шашић и Јовановић, али и они припадају прекаљеним асовима.

Како је настала реч „Дерби“
Реч ДЕРБИ води порекло од једне лордовске препирке. Наиме, У Енглеском Џокеј клубу 1780. године препираше се Лорд Дерби и Лорд Ват чији коњ је бољи. Како је препирка ишла у недоглед, присутни Принц Чарлс предложи да се ова два коња опробају на стази и тиме лордови докажу своје тврдње. И не само дуел ривала, већ Принц Чарлс предлаже да убудуће утемељи нову трку која ће носити назив власника победника и понуди позамашну суму за награду у трци  од 5000 фунти. Тако и би.
Побеђује коњ Лорда ДЕРБИЈА и од тада новоустановљена трка постаје најважнији догађај у галопском спорту у свету. Уводе је све земље света а назив ДЕРБИ постаје синоним у свим спортовима за окршај најбољих.

Да подсетимо, упркос најавама да ове године неће ни бити сезоне трка на Београдском хиподрому, први пут после 1944. године, Спортско удружење љубитеља београдског хиподрома успело је да сачува традицију, па ће тако најстарији спортски објекат у Београду и овога пута као и 94 пута раније бити поприште најважније трке у каријери једног пунокрвног галопера. Шта ће се дешавати убудуће и каква судбина чека тркалиште код Цареве ћуприје сазнаћемо можда већ ове јесени.

Мада, према најавама надлежних, љубитељи хиподрома немају разлога за бригу. На овом објекту који је сада у надлежности Скупштине града Београда предвиђена је изградња реконструкција како би престоница добила хиподром какав заслужује по угледу на остале главне градове у свету, а пројекат би требало да буде доступан јавности већ у септембру.

Београдски хиподром је већ једном, истина доста давно, личио на велике светске хиподроме по броју гледалаца, квалитету коња, џокејима и тренерима који су долазили из најзначајнијих европских градова. Било је то златно доба коњарства, између два светска рата.  На ту, велику традицију и овом приликом вреди се подсетити. Шта је то дерби, где је прво истрчан и како је започела ера коњских трка код нас, ко су најбољи џокеји, најуспешнији власници, који је дерби најнеобичнији...

Први  „Југословенски галопски Дерби” истрчан је 1921. године на хиподрому код Цареве ћуприје, у организацији Дунавског кола јахача „Кнез Михаило”. Тада је победила  омица Мара Ресавкиња, власништво браће Тодоровић. Јахао је џокеј Славко Тодоровић.

Између два светска рата  узгој пунокрвних коња у нашој земљи достигао је европски ниво Један од најбољих хроничара Београдског хиподрома новинар Жика Јовановић забележио је да су узгојем галопера почели да се баве и ентузијасти из различитих друштвених средина, од малих земљорадника до велепоседника и индустријалаца. Најуспешнији су били Влада Илић, Ђока и Гедеон Дунђерски, Јулије Лалбах, Фрања Шенборн, др Риналд Чулић, др Драгиша Тодоровић, др Леон Коен, Јован Берић, Рада Петровић, Мита Коњовић.

Из иностранства је дошло око хиљаду пунокрвних тркача и приплодних коња. Купована су и грла из ергела најчувенијих узгајивача као што су били Марсел Бусек, гроф Тесио, ага Кан, Џеј Џеј Паркинсон, Виконт Дожер, Пјер Шампион, Ектор Франшом, Џејмс Швоб. Може се рећи да је наш узгој тада располагао са најјачим изворима крви коња енглеске расе.

Сутра: За „Дерби кућа у Београду”

Коментари0
a8ec2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља