уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Централна банка опомиње, провизије расту

Иако је Народна банка упозорила да накнада за обраду кредита треба да буде фиксна, већина банака наплаћује је у процентима и креће се од два до 3,5 одсто
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 13.07.2017. у 21:05
(Фото Пиксабеј)

Банке у Србији не само да не страхују од потенцијалних тужби грађана због провизија за обраду кредита, на шта их је недавно упозорила НБС, већ су неке од њих чак и подигле те накнаде.  

Према банкарским тарифницима, може се видети да се оне крећу од два до 3,5 одсто, од укупног износа кредита.

Интересантно је да поједине банке, при обрачуну провизија, праве разлику између позајмица у динарима и еврима. Тако је за клијенте који подижу кредит у националној валути тај трошак значајно већи.

Иако у овоме нема никакве логике, такав потез очигледно је у вези са чињеницoм да се грађани највише опредељују за динарске позајмице. Супротно очекивањима, банкари најмање провизије наплаћују за обраду стамбених кредита – најчешће један одсто. 

Банке се не изјашњавају
Банке које послују на тржишту Србије још се не изјашњавају да ли ће променити политику пословања или ће се, ипак, оглушити о препоруке НБС. „Политика” је јуче то питање послала на адресу неколико највећих банака у Србији али одговор нисмо добили.
Ни Удружење банака није доставило коментар поводом сугестије централне банке. Како нам је незванично речено, Мирољуб Дугалић је на годишњем одмору, а став удружења је да само генерални секретар може да даје изјаве за медије.  

– Овакву праксу су увеле стране банке које су почеле да послују у Србији после 2000. године. Висина провизија се мењала у последњих 17 година. Она се кретала од 0,5 до 2,5 одсто од износа кредита – рекао је за „Политику” Дејан Гавриловић, председник Удружења за заштиту корисника финансијских услуга „Ефектива”. Банке су, додаје, почеле да подижу ту накнаду када је усвојен Закон о заштити корисника финансијских услуга јер им је, због ограничавања наплате одређених провизија, маневарски простор за убирање профита постао сужен.

Већина банака, по истраживању „Политике”, ову накнаду и даље наплаћује у процентуалном износу, а не у фиксном како је сугерисала централна банка. Гавриловић каже да то није најважније већ да ли оне уопште имају право да грађанима намећу такве трошкове.

Подсећамо, „Ефектива” је на свом сајту објавила допис који је, пре неколико дана, стигао на адресе свих пословних банака у Србији. НБС је поручила банкарима да накнаде које наплаћују прилагоде стварним трошковима које имају. Указано им је, такође, да цену кредита треба да одређује искључиво каматна стопа. 

– Накнаде и трошкови не треба да буду замена за камату, или да служе надокнади губитка које би банка могла да претрпи због прениско одређене номиналне каматне стопе – наводи се у документу НБС. Подсећају и да их на та правила обавезује Закон о облигационим односима. НБС је изразила и забринутост због све већег броја грађана који се због наплате провизија обраћају суду што би, како се наводи у допису, могло да увећа трошкове банака.

Иначе, о незаконитој наплати накнада за обраду кредита почело је више да се говори у мају ове године када је та провизија и званично „пала” на суду. Правоснажном пресудом Вишег суда у Сомбору банци је наложено да клијенту врати 450 франака и плати судске трошкове, уз образложење да је све трошкове које је имала морала да укалкулише у годишњу камату. То је охрабрило многе бивше и садашње дужнике да пресавију табак и туже банке. Гавриловић каже да је преко „Ефективе” до сада покренуто око сто тужби, а уверен је и да НБС располаже таквим подацима.

 – Грађани им се вероватно обраћају и покушавају приговорима то да реше или НБС преко судова има такве информације. Због тога су и упутили допис банкама. Јер право на тужбу имају практично сви који су се претходних година задуживали у банкама – каже наш саговорник. 


Коментари5
9d54c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav
NBS je garant za uloge kod straih banaka za isnose preko 50.000 evra. Koliko godisnje ubira od svih tih banaka neka saopsti guvernerka. Naivni ste kao francuske sobarice. Experti kazu da je za zemlju kao sto je Srbija dovoljno 7 do8 banaka. A kod nas,ima ih kao vasara. NBS je dvolicna u svom posanju.
Горан
Сламарица Бајо мој, па уштекаш за оно шта ти треба. И банкари могу само своје плате да опорезују. А нека сами узимају своје екстра најповољније кредите у новијој историји.
Пантовић Боба
Замена теза или обмана.Подижу се каматне стопе ,нуде зеленашки кредити(дугорочни)а позива се на правду због ситног пилићарења.Камате ће бити 10% и сва сиротиња ће бити у зачараном круго-кабалиста."Свима су ставили амове!"
slobodan
Lihvari nastavljaju po svom.Drzava i NBS mora da stvori uslove da postoji konkurencija.Zasto platni promet da se obavlja samo preko banaka,kad to moze da radi i drzavni trezor ,pa cak i male menjacnice .A jednostavno se mogu osnovati i konkurentske banke za depozite i kredite
Nikola Nesic
Optuzivati Banke za ovakve stvari je isto i trgovca da zaradjuje na marzi, da vodoinstalater uzima za ruke. Novac sluzi za obrtanje, a pojedinci koji zive u vremenima gde je bila sramota zaradjivati vise od drzavne plate, ce morati da kupe kalendar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља