петак, 21.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43

Магија покрета на цртежима Едгара Дега

Колекција од 29 радова великог уметника насталих на папиру, коју поседује Народни музеј у Београду, уз 21 фотографију, биће изложена од вечерас у 20 сати у Галерији САНУ
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 15.07.2017. у 00:01
Балерина са подигнутом руком, модерна штампа (1895–1896)

Уметност није оно што видиш, већ оно што направиш да други виде, написао је Едгар Дега, којег су пред крај живота почеле да издају управо очи, мада га катаракта ни тада није спречавала да ствара.

Дубоко свестан стварности која га окружује, иноватор, уметник склон експерименту и другачијем погледу на свет, велики сликар, графичар, вајар, фотограф, један од оснивача импресионизма, неговао је посебно форму и цртеж.

Управо стога, колекција од 29 радова на папиру, комбинованих техника, коју поседује Народни музеј у Београду, сматра се престижном, њу употпуњује 21 фотографија у форми модерне штампе – сви радови изложени су од вечерас у 20 сати у Галерији САНУ, на поставци под називом „Едгар Дега. Тренуци посматрања”.   

Умешно уклопљени у пастелне тонове зидова галерије, цртежи, пастели, монотипије и фотографије пружају увид у целокупан стваралачки преображај кроз који је Дега прошао од краја шесте деценије 19. па све до првих деценија 20. века. Посебан додатак јесте интересантан начин кроз који посетилац пролази кроз живот познатог уметника, дат кроз паралелни пресек догађаја који су обележили историју Европе, Француске, али и наше земље. Када је у питању његово сликарство, које се сагледава у овом случају почев од „Главе Фирентинца” из 1857, дела из његове формативне фазе, закључно са ремек-делом „Жена која излази из каде”, из периода око 1890, једна од кључних карактеристика јесте његова динамична и увек променљива тачка посматрања било ког предмета или особе којима је приступао: балеринама, портретисаним личностима, коњима, каже др Драгана Ковачић, аутор изложбе (уз коауторке монографског каталога др Миланку Тодић и Јелену Дергенц).

– Непрекидно је мењао дистанцу, донекле подражавајући нестабилност која је и била одлика модерног доба. Чињеница да је био одлично уметнички образован, из добростојеће породице, да је свирао и виолину, упутила га је у оперу, неке је представе гледао чак по тридесет пута, као што је то „Фауст”. У тој његовој пасионираности настала су и најбоља дела, приступао је балеринама не само на сцени, посматрао их је и док су се одмарале. То је чинио на такав начин да нешто што у првом моменту делује као класична скица и припрема за слику кад се мало пажљивије посматра буде нешто много озбиљније: из средњег плана на рубовима папира отишао је на детаље, играчицине руке, стопала, показујући нам обиље покрета, промену ракуса и планова посматрања, што ће бити потпуно развијено тек у доба настанка филмске уметности – објашњава наша саговорница, додајући да је Дега био познат и по томе што је пастеле које је поклањао пријатељима често од њих узимао да их никад не врати, јер дело на други поглед није доживео као довршено па би настављао да га дорађује.     

Од радова насталих током непуних пет година, колико се Дега бавио фотографијом, до данас је остало сачувано мање од педесет, као и неколико стаклених плоча са негативима. На њима се као модели појављују његови рођаци и пријатељи, Реноар, Маларме, Мане… Посебан сегмент била су истраживања саме технике.

– Највећу посластицу чине три фотографије балерина изведене посебном техником снимања на истом стаклу и у форми позитива и негатива, нетипичном за период у којем су настале. Применом соларизација и премаза добијени су различити хроматски ефекти па фигуре подсећају на чудесна бића из снова, слично ономе што ће се стварати тек у доба надреализма – истиче др Миланка Тодић.


Коментари0
eae61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља