среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:00

Немачка се брани од купаца из Кине

Влада Ангеле Меркел усвојила предлог закона којим ће странцима отежати куповину за Немачку стратешки важних домаћих компанија
Аутор: Ненад Радичевићсубота, 15.07.2017. у 22:09
Ангела Меркел обилази фабрике: нови протекционизам на немачки начин (Фото Ројтерс/Микаела Реле)

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Само неколико дана пошто је у Хамбургу убеђивала Доналда Трампа и остале лидере Групе 20 најјачих економија света у значај слободне трговине и штетност протекционистичких мера, немачка канцеларка Ангела Меркел и њена влада усвојили су предлог закона којим заправо уводе својеврсне протекционистичке мере, које ће страним инвеститорима отежати куповину за Немачку стратешки важних домаћих компанија.

Истини за вољу, на самиту Г-20 у Хамбургу формално су Немци убедили Трампа да прихвати обавезу о „борби против протекционизма”, али су у исти завршни документ самита унели и амерички захтев „да државе могу да предузму легитимне кораке одбране својих радника и индустрија”. Према свему судећи, Берлин није дуго чекао да управо тај део испуни, па је протеклих дана немачка влада усвојила предлог закона којим улагачима ван Европске уније отежава куповину стратешки важних немачких фирми. То су оне које раде за војну индустрију, али и оне које снабдевају услугама или софтвером стратешки важне инфраструктурне секторе, укључујући систем снабдевања струјом, нуклеарне електране, водоснабдевање, телекомуникационе мреже, болнице, железничке станице и аеродроме.

Према речима савезне министарке економије Бригите Циприс, последњих година је знатно порастао број преузимања немачких фирми и по броју и по сложености таквих послова, тако да је немачка влада „зато проширила опсег провера у зависности од сектора пословања” фирме која је на продају.

„Ми остајемо једна од најотворенијих економија на свету, али морамо да узмемо у обзир и услове фер конкуренције. То дугујемо нашим компанијама. Оне се често такмиче са земљама чије привреде нису тако отворене као наша”, саопштила је министарка, додајући да ће убудуће обавештавање државе о продаји, као и дуже време које држава има да испита конкретну продају, омогућити „већу заштиту и реципроцитет за компаније које припадају критичној инфраструктури”.

Осим што су проширила листу сектора којима припадају фирме чија продаја мора да прође државну проверу, нова правила су и дуплирала време са два на четири месеца, колико државни службеници имају за проверу предложене куповине коју обавља земља која није чланица ЕУ, па чак и ако није чланица ЕУ али је део Европског споразума о слободној трговини (ЕФТА), попут Швајцарске и Норвешке. Поврх тога, предлог закона јасно спречава да се ова врста провере избегне „индиректним” преузимањем, то јест да нека фирма ван ЕУ отвори кћерку фирму унутар граница ЕУ и њом покуша да, без провере, купи неку немачку стратешки важну компанију.

Према речима државног секретара за економију Матијаса Махнига, Немачка је свесна да су фирме које припадају критичној инфраструктури веома атрактивне за стране улагаче.

„Ми смо заиста једна отворена политичка економија, али ми нисмо наивни”, рекао је за „Зидојче цајтунг” Махниг.

Немачко министарство економије је саопштило да ће са Француском и Италијом радити да се издејствују и сличне промене европских прописа. Овај трио је настао у јуну на самиту ЕУ на којем је први пут учествовао нови француски председник Емануел Макрон, затраживши тада стварање европског механизма за спречавање нежељених преузимања европских компанија. Тада су лидери европске „двадесетосморке” затражили од Европске комисије да анализира стране инвестиције у секторима као што су енергетика, банкарство и технологије, где пре свега Кина настоји да купи европско технолошко умеће. Недељу дана касније, и сама Меркелова је у једном интервјуу рекла да жели да заштити „стратешке” индустрије ЕУ и да ЕУ „одбрани свој утицај и пре свега да говори једним гласом” са Пекингом.

Према сазнањима „Зидојче цајтунга”, Немце је на промену сопствених прописа мотивисало управо прошлогодишње кинеско преузимање немачке роботичке компаније „Кука” из Аугсбурга. Када је кинески произвођач кућних апарата „Мидеа” понудио за овај немачки технолошки драгуљ вртоглавих 4,5 милијарди евра, немачке власти су на све начине покушале да ову трансакцију спрече па чак и да пронађу неког европског купца или конзорцијум купаца за ову фирму, чији роботи су кључни за многе немачке индустријске погоне. Међутим, то им није успело, будући да су чак и немачки гиганти, попут „Сименса”, сматрали да је цена превисока.

„Кука” је на крају отишла у руке Кинеза, а од тада се разбуктао немачки страх да ће им Кинези покуповати технолошке компаније чији производи „хране” немачку индустријску производњу, те да ће све преместити у Кину. Међутим, засад Кинези то нису урадили ни са једном купљеном немачком фирмом, али јесу Американци.

Амерички аутомобилски гигант „Тесла моторс” купио је почетком ове године немачку фирму „Громан инжењеринг”, која је годинама била добављач немачким ауто-гигантима „Дајмлер” и „Бе-Ем-Ве”, али сада напрасно безмало комплетну своју производњу продаје „Тесли”.

Упркос томе, Немце и даље више брину кинески купци. Када је крајем прошле године кинески инвестициони фонд „Фуџијан гранд чип” договорио куповину немачког произвођача чипова „Ајкстрон” за 670 милиона евра, Немци су такође покушали да спрече трансакцију, наводећи могућност да су „угрожени немачки безбедносни интереси”. Упркос томе, продаја би била извршена да Немцима у помоћ нису притекле америчке обавештајне службе, које су упозориле да би продаја „Ајкстрона” Кинезима имала последице на америчку војну индустрију и да представљају „ризик за националну безбедност”, па су америчке власти забраниле продају, будући да ова технолошка компанија има погон и у САД.

Тако је прошле године „Ајкстрон” остао у власништву Немаца, али не и рекордан број од 873 немачке компаније које су у 2016. купили амерички, кинески и европски улагачи, чиме се само повећао немачки страх од губитка немачког технолошког знања и производње.


Коментари7
66c1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Okica Katic
Procitah li ja to u spisku "telekomunikacione kompanije i aerodrome"??? A nas ubeđuju nemci da prodajemo te kompanije i aerodrom da prodamo? Zasto je to za nas dobro da jedini aerodrom glavnog grada prodamo?
Vesa D
//ovo i u Srbiji treba pod hitno uvesti da ono sto jos nije rasprodato u bescenje kao telekom aerodrome eps zlatne rudnike zemljiste sume reke staviti u zabranu ... taman neimali politicari od cega da zive..
Mirko Slavković
A inače su Nijemcima puna usta tzv. "slobodnog tržišta" i "slobodnog protoka kapitala" ali izgleda samo u jednom smjeru. Žele da mogu kupovati kineske kompanije, ali ako Kinezi pokušaju isto u Njemačkoj onda više nema slobodnog protoka kapitala. Prije desetak godina je nešto o tome govorio i ruski predsjednik V. Putin. Rekao je da kad Nijemci ulažu u Rusiju onda oni to zovu "korisna strana ulaganja" ali kad Rusi požele kupiti nešto u Njemačkoj onda oni to zovu "ruska invazija". Zapadne države same pišu pravila i svima ih nameću čak i vojnom silom, a onda kad shvate da im ta pravila više ne odgovaraju jer ih konkurencija pobjeđuje onda mijenjaju pravila, ili još gore ignoriraju postojeća. Zapadne države smrde na trulo licemjerje i dvostruke standarde. Mogli bi smo napisati knjigu od 2000 strana sa nedavnim primjerima dvostrukih standarda u režiji zapadnih država.
Stipe Brkić
Takav protekcionizam (prodavanje tehnologija) je jednostavno nužan jer se "Zapad" već opako prevario u tom smislu s Kinom kada je dozvolio "izvoz" visokokvalitetnih proizvodnih tehnologija jer je Kina na osnovi toga i uz beskrajno veliko i jeftino tržište radne snage u rekordnom roku postala "veliki igrač". Njemci jednostavno ne žele nastaviti s tom samoubilačkom politikom!
Katarina
A za to vreme, u guberniji Srbiji, prodaju arapima i kinezima za kikiriki i kompanije, i zemlju, i vodu, i ljude...
Franjo Djukanovic
U gubernijama se to ne radi...prodaja rudnika, zemlje i naroda se odvija isključivo u kolonijama. Gubernija, kolonij - velika razlika
Препоручујем 62

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља