среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:19

Одлазак „Фијата” гаси и радна места у пратећој индустрији

Извоз компоненташа у 2016. премашио је укупан извоз „Фијата”, који је лане износио 1,1 милијарду евра
Аутор: Аница Телесковићсубота, 15.07.2017. у 23:35
Први „пунто” са ознаком „фијат” изашао је из фабрике марта 2009. године (Фото Танјуг)

Шта Србија губи ако „Фијат” оде? Сва је прилика да ће ово питање следеће године себи врло често постављати премијерка Ана Брнабић и председник Александар Вучић.

Десетогодишњи уговор, који је Србија потписала са овим италијанским инвеститором, истиче следеће године, а креатори економске политике мораће да одлуче да ли да потпишу нови уговор са „Фијатом”, који ће наставити много да кошта пореске обвезнике, или да овог инвеститора пусте да оде.

Сва је прилика да ће „Фијат”, који игнорисањем радничког штрајка шаље поруку да је спреман да се у тишини повуче са овог тржишта, за себе покушати да испреговара још боље услове.

Према оцени Ивана Николића, сарадника Економског института, удео „Фијата” у индустрији износи нешто мало мање од 3,5 одсто, док је његово учешће у прерађивачкој индустрији око четири одсто. Пад индустријске производње биће директан трошак евентуалног „Фијатовог” одласка.

– Не мислим да ће до тога доћи. Пре бих рекао да „Фијат” овим игнорисањем радничког штрајка покушава да избори што боље преговарачке позиције – убеђен је Николић.

Када је реч о негативном ефекту на извоз, он не би био велики јер је нето ефекат тог посла мали. Објашњење зашто је то тако је то што „Фијат” увози више од 60 одсто делова. Он подсећа да је у првих пет месеци извоз ове компаније износио 460 милиона евра. Прошле године из ове компаније извезено је робе у вредности од 1,1 милијарде евра.

– Проблем је, међутим, што је нето ефекат тог посла мали и износи око тридесет одсто – каже Николић. То значи да само једну трећину тог аутомобила чине домаће компоненте.

Међутим, највећа корист од „Фијата” у последњих 10 година био је ипак развој индустрије компоненташа. Њихов извоз је у току прошле године премашио извоз „Фијата”. Само извоз жичаних сетова је прошле године достигао 518 милиона евра. Такође, лане је преко границе продато аутомобилских гума у вредности од 264 милиона евра. Извоз делова за седишта достигао је око 165 милиона евра.

– Кад се на то додају и остале компаније, које производе пумпе и електронске компоненте, извоз пратеће индустрије премашио је извоз „Фијата” – каже Николић. 

Добро је што пратећа индустрија има тржиште и мимо „Фијата”, али је несумњиво да би одласком овог инвеститора и нека радна места међу компоненташима била угашена. 

Са друге стране, неспорно је да је државу, која у компанији „Фијат Крајслер аутомобили Србија” има 33,33 одсто учешћа, овај посао много коштао. Овај инвеститор је добио бесплатно земљиште, ослобођен је плаћања пореза и локалних такси, а кредите у банкама узима уз гаранцију државе, што значи да се задужује по камати нижој од тржишне. Само у току прошле године „Фијат” је на име донација, дотација и премија из буџета добио 3,7 милијарди динара. Ти приходи далеко су већи од расхода за зараде (2,7 милијарди), што значи да би свако повећање плата ишло на терет државе, а не „Фијата”. Такође, стручна усавршавања радника плаћају се из буџета (12 милиона динара). На све то, „Фијат” је добио и субвенције од 10.000 евра по новоотвореном радном месту, а држава је као мањински власник унела оснивачки улог од 100 милиона евра.

Да је штрајк у Крагујевцу увод у бракоразводну парницу, прибојава се Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

– Очигледно да им, уз сва давања, бизнис у Србији не иде добро. То се види из чињенице да сваке године смањују производњу. Десетогодишњи уговор државе са „Фијатом” истиче следеће године, и за актуелну власт то ће бити велики изазов. Јер, до сада је председник Вучић имао алиби да каже да је такав уговор склопила бивша власт, што је тачно. Али ће и овој власти следеће године бити понуђен исти такав уговор, ако не и побољшан – сматра Савић.

Ако пођемо од тога да инвеститор увек има економске интересе, онда забрињава и ћутање „Фијата” током овог штрајка. Не знамо шта у уговору пише и бојим се да можда има неких клаузула о превременом раскидању уговора које иду „Фијату” у прилог, додаје.

Чињеница је да су радници „Фијата” док нису замрзли штрајк били под притиском, каже наш саговорник. Послодавац их је притискао тако што их је игнорисао и са њима није почињао преговоре. Од премијерке Ане Брнабић сазнали смо да је пословна политика „Фијата” да не преговара са запосленима док штрајкују. Председница владе је, при том, истакла:

„....Сутра ће нам бити тешко да доведемо било ког новог инвеститора када нема сигурности да ће радници колективни уговор, који се испреговара и потпише са синдикатима, поштовати, већ да ће сваки уговор моћи да се прекине штрајком зато што се траже бољи услови.”

Не могу се радници „Фијата” застрашивати чињеницом да би могли да остану без посла, то је притисак, сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

 – Ако ми, стварно, поред свега што смо дали за „Фијат” треба још и да натерамо раднике да буду срећни што имају посао и да нема везе за које паре раде, онда шаљемо још гору поруку инвеститорима. Значи, срећни смо ако дође било ко, ако га дебело платимо и испуњавамо све његове жеље – каже Савић.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, каже да синдикати широм света потписују разне колективне уговоре па то не значи да немају право на штрајк.

– То је законом загарантовано право, а држава би требало да држи страну важећим прописима. „Фијат” можда има праксу да не преговара са запосленима док штрајкују, али и ми у Србији имамо ваљда неке законе који штите раднике – закључује Бајец.

Пла­та од 45.000 ди­на­ра ни­је тре­нут­но мо­гу­ћа 

Ми­ни­стар­ство при­вре­де апе­ло­ва­ло је на штрајкаче у кра­гу­је­вач­ком „Фи­ја­ту” да се за­поч­ну раз­го­во­ри с пред­став­ни­ци­ма ком­па­ни­је око ре­ша­ва­ња про­бле­ма, пре­но­си Тан­југ. „Oвако сe ша­ље нео­збиљ­на по­ру­ка свим по­тен­ци­јал­ним ин­ве­сти­то­ри­ма. У то­ку су раз­го­во­ри око 53 про­јек­та ко­ји су вред­ни пре­ко ми­ли­јар­ду евра”, на­во­ди се у са­оп­ште­њу. Ка­ко на­во­де, Вла­да и Ми­ни­стар­ство при­вре­де су би­ли и оста­ће на рас­по­ла­га­њу и Штрај­кач­ком од­бо­ру и рад­ни­ци­ма „Фи­ја­та” 24 ча­са сва­ко­га да­на у не­де­љи. У раз­го­во­ри­ма са Штрај­кач­ким од­бо­ром, ми­ни­стар­ство и пре­ми­јер­ка су, у ви­ше на­вра­та ин­си­сти­ра­ли на раз­го­во­ру свих ин­те­ре­сних стра­на. Ту се ми­сли на ана­ли­зу про­из­вод­ног про­це­са, да се у са­рад­њи с гра­дом ре­ши пре­воз рад­ни­ка у ве­чер­њим ча­со­ви­ма. Та­ко­ђе, да се уве­де „бо­нус ефи­ка­сно­сти” од 2017. и да ће се и по­ред два по­ве­ћа­ња, раз­го­ва­ра­ти о до­дат­ном по­ве­ћа­њу за­ра­да. Штрај­кач­ки од­бор је сма­трао да је све ово не­до­вољ­но и је­ди­но на че­му су ин­си­сти­ра­ли је да вла­да га­ран­ту­је основ­ну пла­ту од 45.000 ди­на­ра, што ни­је мо­гу­ће у овом тре­нут­ку, у скла­ду с Уста­вом и За­ко­ном.


Коментари16
a7a24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Božidar Petrović
Koga god su žuti doveli Jura, Fiat svuda su bili štrajkovi. Kakve su ugovore potpisivali i koje su provizije dobili to će se uskoro objaviti. Sramota. Krali su i pljačkali ovu jadnu Srbiju 13 godina. Zato i prolaze tako jadno na izbore. I prolaziće sve jadnije i jadnije.
zoki
Evo nek svi poslanici zavrnu rukave i u montažu ionako ništa ne rade.
Деда Звонце
Наравно да нема никакве штете од одласка ФИАТ-а из Србије. Напротив, ово је одлична прилика да се радници врате на своју дедовину и напуне празна шумадијска села, врате се мотици, коси, вилама..., постану узорни сточари и повртари. Једном речју, постану домаћини који живе од онога што су произвели и не зависе од воље страног инвеститора. Видимо да умеју да се организују у штрајку, па ће ваљда умети да се организују и у пласману своје пољопривредне производње!?!
Pavle Petrovic
"...и је­ди­но на че­му су ин­си­сти­ра­ли је да вла­да га­ран­ту­је основ­ну пла­ту од 45.000 ди­на­ра, што ни­је мо­гу­ће у овом тре­нут­ку, у скла­ду с Уста­вом и За­ко­ном." Znaci, Ustav zabranjuje platu od 45.000 dinara?
bane
Na zadnjim Vucicevim izborima su glasali isti ovi radnici koji danas strajkuju i verovatno su svi ili vecina i glasali za njega.Prma tome drugovi ili gospodo sto ste trazili to ste i dobili,nego nazad u hale i podvite rep,jer bolje i ne zasluzujete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља