среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:04

На дедовину с Далеког истока

У етно-домаћинство у Горњем Љубишу, настало на имању предака, долазе и гости из Кине, Малезије, Азербејџана
Аутор: Бранко Пејовићсубота, 15.07.2017. у 22:25
Панорама етно-домаћинства „Бошкова вода” (Фото М. Симић)

Љубиш – Живео некад Бошко Дацовић у забаченом Горњем Љубишу испод Чиготе, скромно горштачки, и имао ливаду под брдом крај планинске речице.

Само су комшије знале за ту његову пољану и воду, није то тада неког посебно занимало. Време је текло и млађи стасавали, Бошко није више међу живима. Али за „Бошкову воду” из Горњег Љубиша сада знају и у Кини, Малезији, Турској, Азербејџану, развијеној Европи...

Управо из тих држава долазили су у овој години туристи у то етно-домаћинство на дедовини, Бошковој ливади, пре деценију направљено.

Идеја садашњих генерација породице Дацовић да оживе имање предака доноси корист. Сада су ту старинске брвнаре модерно уређене, купалиште на преграђеној речици с лежаљкама, ресторан домаће кухиње, воденица поточара, чесма, мноштво гостију. Током овог лета тешко је наћи слободан лежај у етно-домаћинству „Бошкова вода”.

Та породична прича, као пример добре пословне идеје и предузимљивости, многим у нашим лепим селима може да послужи за узор. Први се на запуштеној љубишкој ливади радова и уређења подухватио Бошков син Александар, који с породицом живи у Ужицу. Данас Бошков унук, Александров син Урош Дацовић, уз подршку породице, води и развија ово сеоско етно-домаћинство.

Александар је пре 10 година почео да обнавља очево имање: – Купио сам у селу омању стару брвнару и преуредио је за породичне потребе, да имамо викендицу кад навратимо из града. Преградили смо и речицу, направили невелико купалиште. Нисмо тада размишљали о туризму, тек да лепо уредимо простор где ћемо се одмарати.

Приметили су посетиоци Златибора ово пријатно место крај пута у Горњем Љубишу и почели лети да свраћају на купање. Застајали су и они што у возилима крстаре овим кружним путем кроз села Љубиш–Гостиље–Трнава–Рожанство–Рудине, „златиборским кругом двојке”. Схватили су Дацовићи да шансу за зараду треба искористити.

  Млади власник „Бошкове воде” Урош о томе прича: – Била су потребна већа улагања, јер нема развијеног туризма ако госту све није потаман. Још брвнара смо набавили и за туристе опремили, сада имамо укупно шест ових кућица са двадесетак лежајева (собе с купатилима, интернетом). Пре пет година смо направили и објекат ресторана, уредили воденицу поточару на имању, проширили купалиште које је сада 40 са 15 метара и доградили базен за децу, цео простор обогатили садржајима. Све то смо финансирали задужујући се кредитима код банака и Фонда за развој. Али сад доноси приходе, исплаћује се.

Мада је ово удаљен крај од туристичког центра Златибора, „Бошкова вода” гостију има у лето, зими, па и у вансезони. – Прво су нам долазили домаћи гости, онда из Црне Горе и БиХ, да би „Бошкову воду” за њима упознавали и Немци, Руси, Украјинци, Румуни. Овог пролећа било их је и из далеких земаља. Сазнају за нас јер нам је понуда добро позиционирана на сајту „booking.com”. Недавно су четири туристкиње из Кине овде боравиле и задовољне су, концерт су нам приредиле уз свирку на фрули и песму. Гости нам, иначе, остају у просеку по четири-пет дана, за то време обилазе Златибор. Кажу да им се свиђа ова тишина, ливаде, одмор као у кућној атмосфери. Некад се и хране у нашем ресторану. Радимо сви у породици и по 15 сати дневно да гостима угодимо – додаје Урош Дацовић.

На менију овде су гибаница, бели мрс, телетина испод сача, пастрмка, за десерт обланде и слатке пите. За храну су задужене свекрва и снаха: Александрова супруга Милена и Урошева супруга Бобана. Оне, у слози, праве та домаћа јела, искуснија домаћица Милена каже да користе рецепте наших бака и народно искуство: – Најважније је бити посвећен и помоћи породици. Да млађи наставе оно што је започето, поштују традицију, а посао модернизују у складу с временом. Бобана и ја се лепо слажемо, све на време стижемо – прича свекрва, док снаха додаје да уважава оно што јој Милена каже и да је ово захтеван, али леп посао који доноси зараду.

Отац Александар не крије да му се сан остварио: – На мојој очевини, која је била заборављена, створили смо успешно туристичко домаћинство и прилику млађима да зараде и овде остану.

А Урош закључује: – Било је и има великих одрицања у овом послу. Али успели смо и допринели туристичком напретку не само „Бошкове воде” него и Љубиша. Сада и други овдашњи домаћини иду нашим стопама, сређују своја домаћинства и издају гостима смештај. Моја порука је да добру пословну идеју увек треба изгурати, а сложна породица је у томе најсигурнији ослонац.


Коментари1
314b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miladin Stefanovic
Mesto je zaista sjajno. Godinama dolazim h njihov restoran. Imaju i svoju vodenicu. Preporuka: pita sa korama od heljde. Sjajni ljudi, divan ambijent. Bog im svako dobro dao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља