понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 15.07.2017. у 22:25 Бранко Пејовић

На дедовину с Далеког истока

У етно-домаћинство у Горњем Љубишу, настало на имању предака, долазе и гости из Кине, Малезије, Азербејџана
Панорама етно-домаћинства „Бошкова вода” (Фото М. Симић)

Љубиш – Живео некад Бошко Дацовић у забаченом Горњем Љубишу испод Чиготе, скромно горштачки, и имао ливаду под брдом крај планинске речице.

Само су комшије знале за ту његову пољану и воду, није то тада неког посебно занимало. Време је текло и млађи стасавали, Бошко није више међу живима. Али за „Бошкову воду” из Горњег Љубиша сада знају и у Кини, Малезији, Турској, Азербејџану, развијеној Европи...

Управо из тих држава долазили су у овој години туристи у то етно-домаћинство на дедовини, Бошковој ливади, пре деценију направљено.

Идеја садашњих генерација породице Дацовић да оживе имање предака доноси корист. Сада су ту старинске брвнаре модерно уређене, купалиште на преграђеној речици с лежаљкама, ресторан домаће кухиње, воденица поточара, чесма, мноштво гостију. Током овог лета тешко је наћи слободан лежај у етно-домаћинству „Бошкова вода”.

Та породична прича, као пример добре пословне идеје и предузимљивости, многим у нашим лепим селима може да послужи за узор. Први се на запуштеној љубишкој ливади радова и уређења подухватио Бошков син Александар, који с породицом живи у Ужицу. Данас Бошков унук, Александров син Урош Дацовић, уз подршку породице, води и развија ово сеоско етно-домаћинство.

Александар је пре 10 година почео да обнавља очево имање: – Купио сам у селу омању стару брвнару и преуредио је за породичне потребе, да имамо викендицу кад навратимо из града. Преградили смо и речицу, направили невелико купалиште. Нисмо тада размишљали о туризму, тек да лепо уредимо простор где ћемо се одмарати.

Приметили су посетиоци Златибора ово пријатно место крај пута у Горњем Љубишу и почели лети да свраћају на купање. Застајали су и они што у возилима крстаре овим кружним путем кроз села Љубиш–Гостиље–Трнава–Рожанство–Рудине, „златиборским кругом двојке”. Схватили су Дацовићи да шансу за зараду треба искористити.

  Млади власник „Бошкове воде” Урош о томе прича: – Била су потребна већа улагања, јер нема развијеног туризма ако госту све није потаман. Још брвнара смо набавили и за туристе опремили, сада имамо укупно шест ових кућица са двадесетак лежајева (собе с купатилима, интернетом). Пре пет година смо направили и објекат ресторана, уредили воденицу поточару на имању, проширили купалиште које је сада 40 са 15 метара и доградили базен за децу, цео простор обогатили садржајима. Све то смо финансирали задужујући се кредитима код банака и Фонда за развој. Али сад доноси приходе, исплаћује се.

Мада је ово удаљен крај од туристичког центра Златибора, „Бошкова вода” гостију има у лето, зими, па и у вансезони. – Прво су нам долазили домаћи гости, онда из Црне Горе и БиХ, да би „Бошкову воду” за њима упознавали и Немци, Руси, Украјинци, Румуни. Овог пролећа било их је и из далеких земаља. Сазнају за нас јер нам је понуда добро позиционирана на сајту „booking.com”. Недавно су четири туристкиње из Кине овде боравиле и задовољне су, концерт су нам приредиле уз свирку на фрули и песму. Гости нам, иначе, остају у просеку по четири-пет дана, за то време обилазе Златибор. Кажу да им се свиђа ова тишина, ливаде, одмор као у кућној атмосфери. Некад се и хране у нашем ресторану. Радимо сви у породици и по 15 сати дневно да гостима угодимо – додаје Урош Дацовић.

На менију овде су гибаница, бели мрс, телетина испод сача, пастрмка, за десерт обланде и слатке пите. За храну су задужене свекрва и снаха: Александрова супруга Милена и Урошева супруга Бобана. Оне, у слози, праве та домаћа јела, искуснија домаћица Милена каже да користе рецепте наших бака и народно искуство: – Најважније је бити посвећен и помоћи породици. Да млађи наставе оно што је започето, поштују традицију, а посао модернизују у складу с временом. Бобана и ја се лепо слажемо, све на време стижемо – прича свекрва, док снаха додаје да уважава оно што јој Милена каже и да је ово захтеван, али леп посао који доноси зараду.

Отац Александар не крије да му се сан остварио: – На мојој очевини, која је била заборављена, створили смо успешно туристичко домаћинство и прилику млађима да зараде и овде остану.

А Урош закључује: – Било је и има великих одрицања у овом послу. Али успели смо и допринели туристичком напретку не само „Бошкове воде” него и Љубиша. Сада и други овдашњи домаћини иду нашим стопама, сређују своја домаћинства и издају гостима смештај. Моја порука је да добру пословну идеју увек треба изгурати, а сложна породица је у томе најсигурнији ослонац.

Коментари1
441b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miladin Stefanovic
Mesto je zaista sjajno. Godinama dolazim h njihov restoran. Imaju i svoju vodenicu. Preporuka: pita sa korama od heljde. Sjajni ljudi, divan ambijent. Bog im svako dobro dao.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља