среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:05
ИНТЕРВЈУ: Предраг Ејдус, глумац

Тодорић је Игњат Глембај наших дана

У време када је моја генерација стасавала у једнопартијској држави, у наводном диктаторском режиму културу су водили значајни људи, додуше партијски, али најбољи
Аутор: Борка Голубовић-Требјешанинсубота, 15.07.2017. у 22:00
(Фото Танјуг / Ф. Краинчанић)

После много година Предраг Ејдус гостоваће поново на Дубровачким летњим играма где ће се представити са Игњатом Глембајем, комплексним јунаком Мирослава Крлеже, улогом који многи описују као праву глумачку посластицу.

Премијера представе „Господа Глембајеви” у режији Златка Свибена  биће изведена  6. августа испред Уметничке галерије Дубровник, а у глумачкој екипи су и Ања Шоваговић Деспот која тумачи баруницу Кастели и Мијо Јуришић у лику Леонеа.

„Позив да играм Игњата Глембаја био је за мене велико изненађење. За два дана путујем у Дубровник где ћемо наставити пробе „Глембајевих” будући да смо до сада радили у загребачком позоришту „Гавела” где смо поставили готово цео комад. Златко Свибен и ја смо стари знанци, још од студентских дана, када је студирао режију у Београду. После тога се вратио у Хрватску и постао један од тамошњих водећих редитеља. За мене је велико задовољство да играм Крлежу са хрватским колегама у Дубровнику. Куриозитет је већи јер се дело „Господа Глембајеви” први пут изводи на Дубровачким летњим играма.

Старог Глембаја играли сте пет година и у Новом Саду, у режији Егона Савина. Игњат Глембај, банкар,  индустријалац којем је новац био претпоставка свих вредности, човек је којим није управљао разум, већ нагон и страст. Ко је он данас?

 Радећи представу „Господа Глембајеви” боравио сам протеклих дана у Хрватској и наравно пратио све шта се тамо дешава. Имате аферу „Агрокор” и њеног власника Тодорића који је банкротирао, тако да ми је прва асоцијација био такав један лик. Глембај је такозвани међумурски парвени, дођош из провинцијског миљеа. У доба тадашње транзиције успео је на веома сумњив начин да стекне огромно богатство и моћ, да направи империју. Живео је као аристократа, бавио се различитим уносним, али и сумњивим пословима, у духу приче: не питај ме за првих милион долара. Био је бескрајно способан, али у приватном животу несрећан човек. А онда се заљубљује у крајње морално сумњиву особу, са високом еротском интелигенцијом, у жену која је такође трагична личност. Та љубав је са његове стране била дивљење, а са њене интерес...

Крлежа је писац који је обележио део наше заједничке судбине и који је исписао хиљаде страница историје наших турбулентних простора. Не чини ли вам се да је помало заборављен, запостављен писац?

Апсолутно је запостављен и то на целокупном бившем југословенском простору на којем су заживели антикомунистички,  националистички режими.  Крлежа је са својим идејама непримерен за такве режиме. Реч је о изузетно плодном, цењеном писцу  чијим делима зуб времена не одузима ни грам вредности. Напротив, чини ми се да  су његови романи и драме све актуелнији. Крлежа је захтеван писац, тражи озбиљно позориште и извођаче и посебан критички однос према теми, материји, али и храброст. .

Имали сте недавно компликовану операцију. Када сте се пробудили, прво чега сте се сетили јесте како почиње комад „Млетачки трговац”. Зашто је страх од заборава улоге био примаран?

У глумачком послу сам већ 50 година. Читавог живота сам много радио. Тренутно држим у глави неких 17- 18 наслова које играм и мој основи страх приликом те комликоване интервенције је био да ли ће анестезија утицати на евентуалну амнезију. Прва мисао када сам се пробудио после операције, односно после питања: ко сам, шта сам,  била је да проверим како стојим са меморијом. И било је све у реду. Искусни глумци кажу да ако знате прву реченицу, знате цео комад. То ми је поново отворило апетит и мотивацију за рад и непрестано лучење адреналина који је неопходан за овај посао.

Без бола нема смеха. Ваша песма је „О младости” Арсена Дедића. Шта вас данас боли, односно чему се смејете?

Смејем се неограниченој људској глупости која је мрачна сила над нама. Што сам старији све више видим да и код нас, а и у свету  царује медиокритетство, незнање, бескрупулозност. Са друге стране огроман број мислећих људи се повукао, разочаран је. Лаж је зацаровала, живимо у време постистине. Када упоредим своју младост и време у којем сам растао, морам да приметим да смо живели у периоду који је пружао наду. То је нешто што ме збуњује. Можда свет није ни свестан да живимо у некој апокалиптичној ситуацији.

У последње време често се говори о културној стратегији. Како гледате на културну климу у Србији?

Ситуација са културом никада није била идеална - увек је недостајало новца, увек је било и јаче и слабије цензуре, аутоцензуре. У време када је моја генерација стасавала у једнопартијској држави, у наводном диктаторском режиму, кажем наводно јер заиста мислим да то није био, културу су водили значајни људи, додуше партијски, али најбољи. Исто тако је било и у привреди, дипломатији. На руководећа места биран је крем тог система који је успевао да успостави равнотежу између једнопаријског система и идеолошке затуцаности. Отварали су се прозори и само у неким ретким случајевима долазило је до екстрема. И сам са био жртва неких забрана својевремено, али филм, театар, уметност имали су повремено велики замах у бившој Југославији. Да не говорим о томе да је издвајање за културу у то доба било неупоредиво веће него данас. Данас се поново помиње  стратегија културе, а онда се човек запита: па ко је пише? Ко учествује у томе? Култура мора да буде одвојена од идеологије и тренутних политичких интереса владајуће структуре. Тога код нас нема.


Коментари1
3d7d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Veliki kompliment nasem proslavljenom glumcu doajenu nase pozorisne i filmske scene umetnost je opet pokazala da je MOST da prezire mediokritetstvo i zabrane da za pravu umetnost nema granica osim NEBA. Kompliment i redakciji Politike koja usamljena na medijskoj sceni prati kulturu koja je marginalizovana u Srbiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља