субота, 23.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:18
ДОСИЈЕ: БИЗНИС, ПОЛИТИКА И СЛУЧАЈ „КАТАР”

Нафташи не хају за кризу у Персијском заливу

Политичка кавга арапског квартета са Дохом не омета „Гаспром”, „Росњефт”, „Тотал”, „Шел” и „Есконмобајл” да склапају нове мегапослове северно од Ормуског пролаза
Аутор: Тања Вујићнедеља, 16.07.2017. у 22:00

„Надам се да ћемо се поново срести, под бољим околностима.” Тим речима шеик Мухамед бин Хамад ел Тани, рођени брат катарског владара, одмахнуо је крајем прошле седмице америчком шефу дипломатије Рексу Тилерсону испраћајући га на аеродрому у Дохи.

На крају четвородневне турнеје по Арабијском полуострву: између Џеде, Кувајта и Дохе, Тилерсон је одбио да прокоментарише да ли је његова посета донела икакав помак у петонедељној кризи између арапског квартета (Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати (УАЕ), Египат и Бахреин) и највећег светског произвођача течног природног гаса.

„Надам се да ће актери спора увидети да је међусобни дијалог корак напред у решавању кризе”, узвратио је Тилерсон у финишу интензивних разговора са групом стратешких партнера САД на прилазима Суецком каналу, Црвеном мору, Ормуском пролазу и Персијском заливу – зони која на светско тржиште нафте извози око 32 одсто нафте (око 17 милиона барела дневно) и око 17 одсто природног гаса.

До јуче монолитна и екстремно утицајна секција ОПЕК-а на левој обали Персијског залива, а данас завађени комшилук на Арабијском полуострву (са изузетком Кувајта који посредује) – није посебно импресиониран досадашњим дипломатским упливом Лондона, Берлина, Вашингтона и УН, и изгледа да спрема дугу међусобну кавгу са непредвидивим последицама по светско енергетско тржиште.

Одбијање Катара да не испуни 13 постављених ултиматума арапског квартета допринеће да се „проблеми у будућности само нагомилавају”, поручио је прошле седмице током боравка у Словачкој шеик Абдулах бин Зајид ел Нахајан, министар иностраних послова УАЕ. „Предстоји период дугог изопштења”, неодређено је додао Нахајан.

„Катар је исувише богат да би бринуо шта мисли Саудијска Арабија. Са друге стране, Египат и Бахреин имају кредитни рејтинг у зони смећа.” Истовремено, Катар има суверени инвестициони фонд са средствима у висини 250 одсто БДП-а, централна банка има финансијске резерве, постоји и министарство стратешких финансијских резерви”, побројао је Али Шариф ел Емади, катарски министар финансија, у одговору на питање шта ће Доха урадити ако арапски квартет изађе са новим мерама за изолацију државе коју оптужују за здушну глобалну подршку тероризму (и још низ других политичких „фелера“).

Свестан да су односи затегнути на источној обали Персијског залива,  али и да актери кавге још јавно не траже дипломатску помоћ са стране, спољни свет ипак настоји да се укључи „у ситуацију“. Пред протекли викенд званични Париз најавио је да ће француски шеф дипломатије Жан-Ин ле Дријан 15–16. јула посетити залив не би ли покушао да изглади односе у региону. Такође, према најавама, саудијски краљ Салман спрема се током овог месеца за прву посету владара највеће сунитске монархије на свету главном граду Русије, тј. у госте Владимиру Путину. Да ли ће Париз, Москва или неко трећи изаћи са „еликсиром политичког помирења“ за судионике текуће заливске кризе, загонетка је.

Извесно је у међувремену да су водеће глобалне енергетске компаније, након двогодишње паузе, поново заинтересоване за нове мегапослове широм света, а посебно у енергетски пребогатом Персијском заливу, па стога и не маре превише за свадљиво политичко надјачавање Ријада, Манаме, Абу Дабија и Каира са Дохом (обе стране имају иначе мање-више активне војнополитичке симпатизере).

У жижи нове пажње глобалног енергобизниса у Персијском заливу јесте баснословни потенцијал највећег налазишта гаса на свету које заједнички деле Иран и Катар, процењен на око 51 билион кубних метара природног гаса и око 50 милијарди кондензата природног гаса. То заједничко налазиште гаса (укупне површине око 9.700 квадратних километара), које у Техерану зову „Јужни Парс“, а у Дохи „Северно поље“, има веће обновљиве резерве сировине него сва друга слична налазишта на свету заједно: колики би могао бити будући глобални геополитички утицај његових власника и корисника једном када се у скорој будућности разраде бушотине, тешко је потцењивати.

Иначе, на локацији „Северно поље / Јужни Парс“, Катару ту припада „парцела“ од око 6.000 квадратних километара.

Не чуди онда што овог пролећа, откако је Доха у априлу, нагло укинула самонаметнути ембарго на развој „Северног поља“, водеће глобалне енергокомпаније – пред очима затеченог арапског комшилука – не престају да шаљу емисаре у Доху и Техеран.

Након 5. јуна шефови „Ексонмобајла“, „Шела“ и „Тотала“ већ су потписали нове уговоре за учешће у развоју дводелног налазишта „Јужни Парс  / Северно поље“. Колико прошлог петка, званични Техеран објавио је да ће руске енергетске компаније „Гаспром“ и „Росњефт“ почети да раде на иранским налазиштима нафте и гаса.

Текућа „катарска криза“ могла би у ствари имати озбиљну енергетску позадину.


Коментари1
61e86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Nafta i gas su bogatstvo ali i prokjletstvo Arapskog sveta koji je posvadjan oko deobe plena a to vesto koriste SAD i svojim tajnim suzbama manipulisu Arapima a u toj perfidnoj igri i najvise profitiraju. Cenu koju su svi zajedno platili obaranjem cene nafte po instrukcijama SAD a da bi urusili ekonomiju Rusije koja se velikim delom oslanja upravo na energente je previsoka a racun neko treba da plati, problem je sto to nece biti SAD.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља