субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:52

Штетују Срби, ал’ штетују и други

Судећи по роду у четири водеће државе, овогодишња производња малине у свету биће 40 одсто мања него претходних сезона, саопштио др Александар Лепосавић
Аутор: Гвозден Оташевићнедеља, 16.07.2017. у 22:18
Ариље, малињаци у Брусничком пољу (Фото Г. Оташевић)

Чачак – У oрганизацији Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, по предлогу Удружења малинара Србије, од 11. до 13. јула у Пољској у посети произвођачима овог воћа био је шесточлани тим наших стручњака, са задатком да утврде какви су род и цена тамо, у држави која је такође велики извозник.

Део екипе био је и др Александар Лепосавић са чачанског Института за воћарство, водећи српски стручњак за област малине, и јуче је поднео извештај Министарству, наводећи:

„Општи закључак у погледу стања засада једнородних и двородних сората малине, као и тренутних и очекиваних приноса, јесте да су у овој земљи временске прилике направиле велике проблеме. Према процени др Павела Кравијеца (код кога смо обавили прву посету) с лублинског Природњачког универзитета, летње сорте (једнородне – глен емпл, молинг сидлинг и лашка) подбациле су око 30 одсто у односу на 2016. Обиласком његових засада, као и других у регији, могло се видети да је штета од ниских температура изражена у много већем проценту (и преко 50 одсто). Др Кравијец је напоменуо да је пад приноса узроковало и лоше време током цветања што је онемогућило опрашивање у засадима једнородних сората. Ова чињеница је утицала и на слабији квалитет плодова, што смо могли видети у посећеним засадима...

Др Павел Кравијец је рекао да Пољаци не очекују превише ни од јесењих сорти полка и полана, које касне за око две недеље због измрзавања првих серија изданака. Иако берба још није почела, предвиђају проблеме с приносом малине код ових сората, а наш домаћин је рекао да ће пад производње бити већи од 50 одсто.”

У погледу површина и приноса, др Кравијец је навео да се малина у Пољској гаји на 45 хиљада хектара и да се род разликује по годинама. Тврди да је у 2016. достигао 128.000 тона, и да је просечан принос у овој земљи 3 тоне по хектару. Његова прогноза је да ће род у 2017. бити 80.000 тона. Поред ниског приноса, проблем пољске малине је и у лошем квалитету плодова, па се поједине сорте уопште не могу користити за добијање виших квалитетних категорија.

Др Лепосавић се у извештају осврнуо и на друге значајне произвођаче у свету:

„Званични подаци указују да су малинари у САД такође имали неповољне услове током читавог вегетационог периода. Према извештајима најзначајнијих представника и организација из Америке, они су ову сезону започели са 20 одсто смањеном производњом у односу на прошлу годину (кад су имали род од 66.000 тона)...

Чилеанци су сезону децембар 2016 – април 2017. завршили с количином од 38.000 тона и просечном произвођачком ценом од 1,2 до 1,3 евра. Чиле је посебно интересантан јер су у прошлој години извезли свежег воћа и грожђа у вредности 4,7 милијарди долара. Због смањења обима производње, ова земља је у прошлој години имала и смањење од 6 одсто у нето девизном приливу од малине а извезла је овог воћа у вредности од 123 милиона долара...

Производња у Бих и Републици Српској (2016) достигла је 15.000 тона и већи део је извезен у Србију и одавде реекспортован. Напоменуо бих да су произвођачи из Бих и РС стимулисани од државе у износу од 42 пфенига у 2015. и 21 пфениг у 2016. години...

Србија као највећи светски произвођач у 2016. с родом од 83.000 тона је имала веома лоше временске прилике током читавог јесењег периода прошле године, од прошле јесени закључно са садашњом бербом.

Kада се сагледају резултати четири водећа светска произвођача малина, међу којима је и Србија, прогноза је да ће род у свету 2017. бити смањена око 40 одсто у односу на раније године.”

Ево с каквим су се неприликама, по запажањима др Лепосавића, суочавали наши произвођачи у сезони 2016/17:

„Најизраженије штетно дејство су имале изузетно ниске температуре током зимских месеци, због чега су процењене штете од измрзавања у главним подручјима (Моравички, Златиборски и Подрињски округ) и до 50 одсто. Проблеми за воћаре у Србији су се наставили и током читавог пролећа. Упркос стабилно ниским температурама током зиме, углавном све воћне врсте су имале неуобичајено ранији почетак вегетације. Ниске температуре на почетку вегетације су изазвале успоренији развој и нерегуларно протицање појединих фенофаза. Додатне штете на свим воћним врстама причиниле су снежне падавине које су изазвале механички лом родних гранчица на малини, у проценту од 15 до 40 (највише су страдале биљке у Подрињу и вишим пределима Ивањице, Ариља, Пријепоља, Нове Вароши и Прибоја).

Веома ниске температуре од 14. до 18. априла ове године (до минус 9 Целзијуса) изазвале су потпуно измрзавање првих серија изданака код двородних сората у нашој земљи. Током овог раздобља у великом броју производних подручја је потврђено масовно присуство фитопатогене бактерије из рода псеудомонас. Додатни проблем за све воћаре, не само малинаре у Србији, изазива и учестала појава града.”


Коментари2
a03e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Zasto Beogradski penzioneri ne idu na sezonsku berbu malina u Arilje?. U Australiji penzioneri svake godine odlaze na berbu voca a drzava snposi troskove puta. Zdra i korisno za penzionere kao i odgajivace voca pa i drzavu kojoj se placa porez.
Dragan
Pa da smanjimo broj penzionera. Posto zivi ma 40c retko ko bi preteko
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља