петак, 24.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:58

Плоча која је открила порекло војводе Мишића

Док се Србија годинама пита када ће бити обновљена два највећа музеја, архитекта Александар Радојевић описује како је изградио и обновио 26 музеја и установа културе, међу којима и родну кућу славног војсковође
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 16.07.2017. у 22:51
(Фото А. Васиљевић)

 

Да нису напукли зидови куће једног домаћина у Струганику, крај Мионице, вероватно никад не би била пронађена плоча са презименом Каљевића, из Старог Влаха, који су данашње презиме узели по имену деде Мише Каљевића и тако постали Мишићи.

Реч је о породици војводе Живојина Мишића, а плоча за којом се деценијама трагало налазила се на поду комшијског кокошињца да би је, игром случаја, открио архитекта Александар Радојевић 1987. у присуству домаћина. Војводина родна кућа била је у дерутном стању када су позвали овог архитекту и његове колеге да ураде реконструкцију објекта, а они су потом нађену плочу поставили испод дрвета где се као дечак играо војвода Мишић.

Са професором Архитектонског факултета у пензији Александром Радојевићем присећамо се његових најзначајнијих пројеката, поводом изласка књиге „Радојевић”, из пера Зорана Маневића и Срђана Гавриловића, коју је управо објавио Музеј асоцијације српских архитеката. Двадесет шест музеја и установа културе је пројектовао или реконструисао наш саговорник.

‒ Увек се сетим једног шнајдера коме сам дао да ми поправи одело. Рекао је: „Купи 3,20 са 1,80 да ти сашијем ново одело, много је јевтиније!” Замислите како тек изгледа обновити један стари објекат и удахнути му нову, савремену технологију ‒ прича професор Радојевић.

Лустери Бакаловића

Његов потпис носи адаптирани Народни музеј у Лесковцу, овенчан са три награде: Вуковом, „Михаило Валтровић” и Октобарском, који је увршћен у итинерере француских туриста с препоруком да кад путују у Грчку или Турску, сврате у Лесковац да га обиђу. Штавише, група немачких музеалаца, и професор Митерна, у свом извештају из 1978. навела је да им је од свих музеја који су обишли у Југославији, највише утисака оставио ‒ лесковачки.

‒ Радили смо и реконструкцију Зрењанинског музеја, који је предложен за музеј године у Европи и заузео је 5. или 6. место. Ангажован сам био и за пројектовање Дома културе у Врању, па за први текстилни музеј у Стројковцу (смештен у некадашњу воденицу из 19. века, где је некада била прва фабрика гајтана), затим за једну од најлепших примера балканске куће, кућу Боре Димитријевића Пиксле, некада управника Народног позоришта у Лесковцу. Радили смо и реконструкцију Завичајног музеја у Власотинцу, ентеријер Историјског музеја Србије, Музеј Јадра у Лозници ‒ набраја архитекта.

Осмислио је и уређење Музеја ваздухопловства у Сурчину, који је проглашен за трећи ваздухопловни музеј у свету. Први је Спејс у Вашингтону, а за њим онај у Чикагу. Пројектовао је и Дом културе у Новој Вароши где је гостовала „Коса” Мире Траиловић, одмах након београдске премијере, и свирала Прашка филхармонија, похваливши изузетну акустику сале.

Као упућени у проблематику музеја, професор коментарише актуелну ситуацију око Народног музеја.

‒ Више пута сам рекао да треба да се зида нова зграда Народног музеја, а да тај простор треба да се претвори у галерију. Огромна средства су потрошена улудо ‒ истиче наш саговорник, који је поред музеја у биографију убележио и реконструкцију ентеријера Студентског културног центра, 1969. са архитектом Зораном Петровићем.

‒ Завод за заштиту споменика културе је био љут што није он добио тај пројекат и нису хтели да нам дају никакву документацију. Пошто су се у тој згради одржавали светосавски балови, а моја тетка је била пријатељица са Радмилом Карађорђевић, супругом Ђорђа Карађорђевића, отишли смо код Карађорђевића, узели албуме са балова и видели ентеријер. Лустери су били кристални, од Бакаловића из Беча, који их је израдио 1895. године. Где да одете, него код педантних Аустријанаца којима смо само рекли годину и државу, и они су одмах извадили серијске бројеве шема и нацрта. Тако смо лустере реконструисали истоветно оригиналима. 

Мудрост без школе

Александар Радојевић изградио је и Духовни центар на Златибору, који је изменио типологију сакралних објеката. Манастир је оживео на модеран начин: црква с портом, сала од 800 места, кабинет патријарха и део за монахе.

 ‒ Повезали смо се са дијаспором из САД и Аустралије и скупљени су прилози. Шта се десило с новцем, црквени одбор није знао. Почело је да се ради ван пројекта. Један Чајетинац, који живи у Москви, поставио је услов да помогне градњу цркве уколико се све врати по пројекту. И тако је, црква започета 1993, завршена тачно после 20 година.

Цркве и манастире наш саговорник обилази од студентских дана. И у Хиландар је ишао у више наврата.

‒ Владика Николај Жички је говорио да је Света гора земља без жена, држава без војске, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка. Игумани као домаћини манастира осећају потребу да причају о начину живота у манастиру, како су штитили реликвије за време ратова, а монах има и одговорност: зашто баш он са вама да прича, да ли га је неко препоручио или сте га ви изабрали ‒ каже професор, аутор књиге „Ходочашће по Гори Атоској”.

Архитектура је Александра Радојевића и одвела на специјализације у Лондон, Москву и Мексико. Пројектовао је штандове за 56 сајмова у свету, за пласман југословенских производа у иностранству. Тако је упознао Хелмута Кола, Насера, Индиру Ганди. И двојника Резе Пахлавија. „Шпигл” је после објавио да је то био његов седми двојник.

‒ На сајму у Москви делили смо простор са Јапанцима. Они су 1974. свој пројекат пласирали на компјутеру, а ми за компјутер нисмо ни знали – сећа се професор тог периода.

Све своје пројекте, каже, увек је радо показивао студентима. Инсистирао је на дружењу, изласку на терен и цртању старих споменика.

‒ Са младима је велика ствар знати радити. Нисам имао заказан дан за пријем, могли су да дођу код мене сваког дана. Кад ви њима отворите своју душу, и они отворе душу вама. Ни данас свој позив не бих мењао ‒ заокружује своју причу професор Радојевић.


Коментари7
7ef44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

оПаки
Ако је војвода Мишић од Каљевића са Старог Влаха, онда је и он један од дарова који су српскоме народу дали балкански Власи, попут Стерије, Змаја, Нушића, Мокрањца, Пупина, Тесле, Његоша, капетан Мише ... па преко Вука и Цвијића од Дробњака, све до несрећног Наума Крнара који је своју оданост Карађорђу платио главом!
Dragan
Kolko sam ja razumeo ide Živojin pa nekoliko praznih mesta do prvog sledećeg vojskovodje što je ikada Srbija imala.Slava mu i hvala
Miodrag
Kaljevići su došli iz Tepaca(selo Tepca u opštini Žabljak, danas Crna Gora) u staroj Hercegovini. I to se odavno zna.
Laza
A spomenik vojvodi Misicu u Beogradu, da li znate gde je?
Bojan
Odlican komentar. Stavili onu bistu kao da je za muzej, umesto veliki velicanstveni spomenik kakav ovaj veliki covek i zasluzuje. I ne samo on, nego i druge vojvode i znameniti ljudi ovoga naroda. U svaku ulicu koja nosi ime nekog znacajnog za srpski narod, treba postaviti spomenik i ne stedeti novce za to. Sramota.
Препоручујем 10
Jeremija
........ а плоча за којом се деценијама трагало налазила се на поду комшијског кокошињца ....... Šta reći a ne zaplakati? Tako radi i ona banda na KiM sa srpskim manastirim i crkvama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља