Учесници недавно одржане друге Скупштине Авнојевског форума „Јосип Броз Тито“, јединствено су оценили да је Титов допринос припреми југословенских народа на идејама зближавања, социјалне правде, националне равноправности, антифашизма, братства и јединства, током тридесетих година прошлог века, и касније, био пресудан за успешан отпор, оружани устанак 1941. и за вођење победоносног четворогодишњег НОР-а против наци-фашистичке немачке и италијанске окупације и њихових сателита, за победу, ослобођење и стварање нове Југославије (1941–1945).
У поратном периоду, Тито је на челу КПЈ/СКЈ и СФРЈ мудром и одлучном унутрашњом и спољном политиком, у условима Хладног рата, обезбедио вишедеценијски стабилан развој земље и миран живот грађана, најдужи у историји југословенских народа; подигао је животни стандард, углед и утицај мале, средње развијене земље са Балкана до завидног нивоа кроз стварање и развој Покрета несврстаности, што је свет наградио величанственим присуством највећих државника из 128 држава на Титовој сахрани у Београду (1980).
После Титове смрти повампирени домаћи нацио-шовинисти дестабилизовали су и разбили СФРЈ осамостаљивањем република и братоубилаштвом (сем Македоније), што је зауставила међународна заједница Дејтонским миром (21. 11. 1995), али су убрзо уследили немири на Косову, НАТО бомбардовање Србије, насилно издвајање Косова из Србије (1999) и одвајање Црне Горе референдумом од Србије (2006).
Авнојевски форум „Јосип Броз Тито“
ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
