уторак, 26.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:03

Декан у Никшићу протерао српски језик

У студијском програму за стране језике и преводилаштво студенти Филолошког факултета ће учити нестандардизовани „црногорски језик” на који ће бити „преведена” и дела српских писаца
Аутор: Новица Ђурићпонедељак, 17.07.2017. у 21:44
Проф. др Лидија Томић (Фото: Н. Ђурић)

Подгорица – На Филолошком факултету у Никшићу, у студијском програму за стране језике и преводилаштво више неће бити предмета српски језик. Уместо њега студенти ће учити нестандардизовани „црногорски језик” на који ће бити „преведена” и дела српских писаца.

Овај ненаучни и неприхваћени начин увођења непризнатог језика у научне, образовне институције, па чак и на катедри за српски језик и књижевност забрињава све србисте у Црној Гори након вести да је пре неки дан кодификацију црногорског језика одбио и Амерички технички комитет чије је седиште у Конгресној библиотеци у Вашингтону, образлажући то чињеницом да је тај језик „једна од варијанти” српског језика о чему је писао и наш лист.

Протеривању, односно брисању предмета српски језик из институције која се бави „језикословљем” успротивили су се професори са Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности који већ годинама воде велику битку како би уразумили творце црногорског језика који би законским нормама да га наметну свим народима у Црној Гори, да га уведу као језик који ће се изучавати, чак и бити једини у употреби, какав је случај са Студијским програмом за српски језик и јужнословенске књижевности.

Руководилац Студијског програма за српски језик и јужнословенске књижевности проф. др Лидија Томић за „Политику” каже да је са колегама са студијског програма чинила све да се не избрише назив предмета јер то није у складу са стручним, научним, правним, као ни са друштвеним питањем примене и употребе језика у образовном систему Црне Горе.

За разлику од Филолошког факултета, на Филозофском (Студијски програм за образовање учитеља и Студијски програм за образовање учитеља на албанском језику), на којем је декан проф. др Горан Баровић, уведен је четвороимени назив за предмет црногорски-српски, босански и хрватски језик, како је то записано у званичним документима државе Црне Горе.

Декан Филолошког факултета проф. др Драган Богојевић извршио је промену у радној верзији за израду планова и програма за студијске програме за стране језике и преводилаштво, како је изјавио, самоиницијативно, а потом је, кажу србисти, „професоре уверавао да ће се тај проблем решити на вишим инстанцама и у раду надлежних органа, што се није десило”.

– Избацивањем назива предмета српски језик изоставља се и негира научна примена и употреба српског језика, негирају се дела и целокупна остала литература на том језику који се проучавају и преводе. Комисија за акредитацију није донела закључке те врсте јер није ни одлучивала о томе, каже нам проф. др Томић. – Ми немамо такав извештај, нити неки други који даје разлоге зашто је то учињено. Једноставно, све је доведено до краја на један неколегијалан, најмање научни и стручни приступ проблему. И, коначно, на електронској седници Филолошког факултета 29. јуна ове године првобитно радно решење постало је коначан резултат овог посла.

Протеклог месеца на никшићком факултету бруцошима су делили брошуре са основним информацијама о студијским програмима у којима је промењено име наставног предмета, док на сајту Филолошког факултета то још увек није учињено, па и даље постоји предмет „српски језик”.

– Захтев да се име предмета уподоби друштвеној ситуацији у Црној Гори сасвим је реалан и ту, ако баш хоћете, почива право српског језика да остане у својој материји, да се омогући студентима да кроз предмет наставе изучавају научна и стручна питања на свом језику и текстовима написаним тим језиком, поручује проф. др Томић. – Ми смо управо све време израде планова и програма тражили да се то поштује, да се мисли на науку и струку и, не мање, на право студената, сарадника и професора да студирају, раде и предају на језику који опредељује образовање и школовање на изабраним студијским програмима.


Коментари7
013bc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
ПРЕВОЂЕЊЕ С ПИСМА НА ПИСМО. Obrad Lipovacc каже да је "Горски вијенац" превођен на српски да би га деца "у школи разумела". Било је ту "превођења", али не с "црногорског" на српски, него са старе ћирилице која се користила у саставу српског црквенословенсклог састава азбуке. Наиме, "Горски вијенац" је написан у оригиналу не на ћирилици коју је уобличио и упростио Вук Караџић, јер тада Црква још није била прихватила Вуков стандардни језик и ћирилицу, као што није прихватила ни српска држава све до 1868. године, када је коначно, наредбом српског кнеза Михаила, скинута последња забрана с Вуковог језика и његовог састава ћирилице. А његош, као челник Православне цркве у Црној Гори, иако је ценио Вука, наравно, није могао, а ни хтео и8скорачити у име Православне цркве, па прихватити други састав ћирилице од оног који је владао у Србији и свуда међу Србима пре усвајања и одобрења Вукове реформе. Дакле, превођења с црногорског на српски није никада до сада било. Било је само превођења у писм
Драгољуб Збиљић
ПОСТОЈИ И ХРВАТСКА ЛАТИНИЦА. Драга Milena, очигледно нисте проучавали ни лингвистику, ни Вука Караџића, нити знате да се латиничко писмо појављује у свету у већем броју састава. Једно од латиничких састава сачињено је у 19. веку за потребе католика Хрвата да би они могли прихватити стандардни језик који је сачинио Вук Караџић. Хрвати, будући да су католици, нису никако могли прихватити Вуков стандардни језик на српској ћирилици. И зато је за њих морало бити сачињено латиничко писмо за тај језик. Дакле, латиница јесте латинска, али постоје разне врсте латиница (енглеска, француска, италијанска, шпанска...), па и хрватска. Она је била и писмо Срба католика док их нису асимиловали у Хрвате. Стога та латиница више није српско писмо, а данас је, као већинска, наметнута смишљено Србима после 1954. године. То што је Даничић нешто покушавао да преправи у тој латиници (прихваћено је само једно његово слово од Хрвата), али то писмо није сачињавано за све Србе и никако не може бити српско писмо.
Драгољуб Збиљић
СРАМОТА! Сва три коментара овде о српском језику на српском језику, али на хрватском писму. Чудо једно како је код Срба успела подвала о замени српске ћирилице туђим писмом. Да човек не поверује колико су људи обманути у томе да је хрватска гајица српско писмо. Срамота!
Milena
Kakvom hrvatskom pismu ? Od kada to hrvati imaju pismo ? Latinica nije njihova azbuka (pismo)- samo ime kaze da je to latinsko pismo ... nemaju oni nista njihovo... mogu samo da pozajmljuju: cef im latinicu, cef im cirilicu. Toliko.
Препоручујем 3
Sasa Trajkovic
Lingvisticki jezik ima svoje korene kao i narod a narod i jezik Crne Gore je Srpski, Crna Gora se odrekla svojih korena i svog jezika sada lece komplekse manjeg i slabijeg dela Srpskog jezickog istorijskog i kulturoloskog prostora nakaradnom drzavom u cijim su temeljima NE priznata crkva i NE priznati jezik... ali nas a mislim i crnogorski narod ima jednu lepu poslovicu ono cega se pametan stidi glup se ponosi, pa neka im je... VALA.
Jovan Milanovic
To sa prevodjenjem bas moze biti veselo, nesto u smislu panegirika S. Vinavera.
Obrad Lipovac
Ne Milanoviću, veselo je bilo kad smo mi prevodili "Gorski Vijenac" na Srpski, zato što ga bez prevoda naša deca ne bi razumela u srednjoj školi, a danas pričamo da crnogorski ne postoji.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља