среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Кад црква оре државне њиве

Одржано последње рочиште у поступку где република тужи град због незаконите одлуке од пре једне деценије којом се црквама додељује државно земљиште
Аутор: Александра Исаковуторак, 18.07.2017. у 21:21
(Фото А. Васиљевић)

Суботица – Од 2007. године, одлуком тада општине Суботице и њених одборника Римокатоличка црква, Српска православна црква и Евангеличка црква имају право, без накнаде, да располажу са око 700 хектара државног обрадивог пољопривредног земљишта, а до окончања процеса реституције.

Од тада, готово пуну деценију трају спорења о томе, а пред Вишим судом којим председава судија Жужаном Фелди управо је одржано и последње рочиште по тужби Србије против града Суботице. Министарство пољопривреде, водопривреде и шумарства посредством суботичког одељења Републичког јавног тужилаштва тужи град Суботицу због тога што је 2007. године донео незакониту одлуку.

Додељивање државног земљишта црквама, без надокнаде, и на парцелама за које се знало да раније нису припадале овим црквама, од почетка је изазивало буру у граду, задирући и у политичке и у економске односе. Не само што је ова градска одлука у привилегован положај ставила цркву у односу на друге у процесу реституције, већ је проблем настао и када је Министарство наложило да се сва државна пољопривредна земља издаје у закуп. Ако је у почетку и „прогледало кроз прсте”, Министарство пољопривреде последњих пет година инсистира да се и ова земља нађе у програму издавања, што је супротно градској одлуци. Због тога су цркве посегнуле за правним леком и Основни суд је још 2012. године донео одлуку којом се ставља привремена мера располагања овом земљом до окончања спора. Тако је пронађено неко „средње решење”, по ком се црквена земља ставља на списак за лицитацију, јер другачије Министарство и не одобрава граду програм издавања земљишта, али се „црквених” 700 хектара ипак не издаје због судске забране.

У међувремену у Скупштини града два пута је покушано да се укине спорна одлука из 2007. године. Први пут 2013. године одборници СВМ-а уредно су заузели своја места, али је већинска коалиција од 11 странака коју је предводио ДС срушила кворум. Две године касније, коалиција на власти коју чине СВМ и СНС одбила је да укине спорну одлуку из 2007. године. Незадовољни ратари тада су коментарисали да тајкуни имају дугу руку која управља и одборницима, јер се незванично зна да је црквена земља издата у закуп великим пољопривредним газдама, који су наводно те парцеле и „разбили” на мање како би имали и субвенције. Због тога што је „црквена земља” изузета из лицитације, процењује се да град годишње губи између 100 до 120 милиона динара.

Пошто је укидање одлуке пропало на политичком плану, Републичко јавно правобранилаштво тужило је град због, како је заступник Магда Рузман образложила, одлуке која била незаконита у тренутку доношења. Осим тога, на последњем рочишту она је подсетила да је СПЦ у Суботици враћено око 59 хектара у процесу реституције, Римокатоличкој цркви 39 хектара, а да је према подацима из Агенције за реституцију од 9. марта ове године одбачено 60 захтева СПЦ. Магда Рузман је инсистирала на чињеници да цркве нису доставиле податке колико површина траже у процесу реституције, нити на које се парцеле то односи. Град Суботица, преко свог правобранилаштва које је заступала Ана Киселички, не спори чињенице наведене у тужби, али сматра да је овде реч о правном питању и односа два закона: о црквама и верским заједницама и пољопривредном земљишту.

У овом судском поступку и цркве настављају да бране своје право да обрађују близу 700 хектара. Адвокат Бојан Узелац, који заступа интересе све три цркве, сматра да је Виши суд у Суботици ненадлежан, те да би о овоме требало да расправља Управни суд. И он је изнео податке из реституције, по којима у 86 поступака пред Агенцијом Епархија бачка, Суботичка бискупија и Евангеличка црква потражују укупно 2.172 хектара, и да се 60 одсто те земље налази у атару Суботице. „Ову земљу тужилац са туженим периодично издаје у закуп супротно закону и убире приход и стиче без основа”, изнео је Узелац.

Пресуду о овом спору судија Вишег суда ће донети у наредних 30 дана, писмено.

Занимљиво је да иако је црквама враћен део пољопривредног земљишта, оне за толико нису умањиле парцеле које су добиле од града на бесплатно коришћење.


Коментари0
6ad96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља