петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:30
ПОГЛЕДИ

О планирању и меритократији

Успешне државе своје кадрове бирају из елитних школа – од кукавних партијских полтрона се не прави квалитетна државна администрација
Аутор: Небојша Катићсреда, 19.07.2017. у 08:00

Ако вам је стало да брзо упропастите репутацију, најбоље је да прозборите по коју лепу реч о економском планирању или да, недајбоже, предложите да држава уведе петогодишње планове развоја. Неолиберални економисти и политичари које подучава ММФ, са неколико ефектних реченица ће изврћи руглу сваки позив да држава планира.

Дубоко аналитична, и дакако научна аргументација, могла би гласити овако: Да ли то Катић предлаже да држава одређује шта треба да се производи и по којој цени или колико ципела браон боје треба произвести у Србији? Да ли је он преспавао 20. век па није видео како су прошле социјалистичке државе које су планирале? Да ли је он уопште читао Хајека који нам је лепо објаснио како је планирање најкраћи пут у тоталитаризам? Коначно, Србија баш ништа не планира, а из дана у дан бележи све веће и веће и још веће економске успехе.

Колико год ова аргументација звучала убедљиво, ту ипак постоји мали емпиријски проблем – све државе које су ушле у модерну економску историју као државе са најбржим растом, чврсто су планирале развој и усмеравале га инструментима економске политике. Оне су деценијама, у континуитету, остваривале просечне стопе раста БДП-а које су се кретале између седам и десет процената годишње.

Пословни консултант

www.nkatic.wordpress.com

ЦЕО ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари16
fef30
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милош
Искористи бих ову прилику да питам господина Катића да ли има радове на тему преласка Кине са централно планског система на дуални економски систем. Ако имате било шта на ову тему, молим Вас упутите ме у то или најбоље пошаљите ми те материјала на емаил: krsticmilo3@gmail.com. Унапред захвалан Милош Крстић
Ljubodrag Savić
U potpunosti delim Vaše stavove. Tekst je izvanredan, ali za srpske drżavne liberale je prava jeres.
Иван К.
Тајван није имао петолетке ..... и у задњих петнаестак година на привредном плану упадљиво посустаје у односу на остале економије у региону. Друга, а неугледна, земља која има петолетке јесте Етиопија. Она изванредно импресионира странце својим економским резултатима у околностима у којима се налази (међуетничке поделе, сиромаштво природних ресурса, хендикепи климе и географије). У чланку се на теми побољшања државне администрације дају предлози једино о школовању кадрова и одабиру кадрова. Ја сам упознат са искуствима командног кадра бивше армије ЈНА који су и од криминогених случајева учинили узорне раднике, истовремено неизмерно захвалне за трансформацију у њиховим животима. То се дешавало у оквиру регуларног војног рока у држави у којој је са свих страна шкрипало. То, са своје стране, сугерише да се са постојећим државним кадром у Србији може учинити пуно чак и у релативно кратком року, под условом постојања добре воље на „врху".
Раде Ковачевић
Расправе о односу државног планирања и тржита, у маниру: да ли би требало планирати производњу и расподелу (алокацију капитала) или би се требало прилагођавати, то јест препуштати слободном тржишту делују доктринарно и превазиђено. Невероватно је да се данас било ко прозива због става да би држава требало да планира и усмерава свој привредни развој инструментима економске политике, као што је невероватно и то да се бирократским инвективама неко критикује због залагања за деловање тржишних закона, односно за слободну економију. У оваквим, вештачким, сучељавањима, увек се ради о томе да и једна и друга страна, тобоже на потпуно супротним половима идеолошког спектра, заправо ради исто, то јест: мистификује своја убеђења и настоји да свима мериторно наметне своја научна, филозофска и историјска опредељења. Ваља отвореног ума проучавати и уважавати емпирују, али и усмеравати привреду и друштво вешто избегавајући противуречности које их раздиру.
Иван
Катића ценим, али Раде даје изванредан коментар на који Небојша не полемише, и не може да полемише. У коментару се дивно одсликава дијалектија јединства супротности. Где се морају уважавети оба економска принципа, планирање и тржиште. Е остало је интуитивна, стручна, искуствена способнист донослилаца одлуке. Када ће који принцип превладати и доћи до већег изражаја. Нормално све зависи у спољних, политичких и нижних услова.
Препоручујем 4
Gavrilovic Slavisa
Pa, ta ministarstva su rezultat trulih koalicionih dogovora. Privreda bi trebalo da ima samo jedno svodno ministarstvo,a ne jedno krnje ministarstvo i 4-5 granskih. Ne bih se slozio ni oko opredjeljenja za kadrove iz elitnih tj. skupih fakulteta. Prije svega iz ideoloskih razloga, ali i zbog toga sto ne treba preuvelicavati ulogu fakulteta. Mnogo se vise nauci kroz praksu i stalno licno usavrsavanje. Stvari se sve brze mijenjaju i otvaraju se pitanja i teme o kojima fakultet daje samo povrsnu informaciju.
Небојша Катић
За Славишу - У праву сте, факултетска знања брзо застаревају, али то није најаважније. Кључно је да су елитне образовне институције развиле систем за селекцију и афирмацију најбољих кадрова. Тиме су обавиле огроман посао за државу, идентификујући и стварајући елиту. Хвала на коментару.
Препоручујем 27

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља