понедељак, 19.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:26

Кид Рок у трци за амерички Сенат

Аутор: Ј. Копривицасреда, 19.07.2017. у 22:00
Кид Рок (Фото Википедија CC BY-SA 2.0)

„Никада нисте упознали политичара као што сам ја”, „У рок верујемо” и „Продрмаћу партију”, неки су од слогана које је популарни амерички музичар Кид Рок недавно поставио на свој сајт, одмах покренувши лавину спекулација у медијима да жели да се опроба у политичким водама. Року је циљ, известили су медији, да заузме фотељу у горњем дому америчког Конгреса – Сенату, и то као представник родне државе, Мичигена. Покренуо је и специјализовани сајт који је насловио „Кид Рок за Сенат САД”, на коме је већ почео да продаје мајице, качкете и налепнице са истим насловом.

Овенчан са пет Гремија
Кид Рок, чије је право име Роберт Џејмс Ричи, музиком је почео да се бави још као тинејџер у Детроиту. Деби албум објавио је још 1990. године и у током каријере опробао се у различитим музичким правцима – од репа, преко рокенрола, до кантрија. Највећи успех доживео је 1998. захваљујући албуму „Devil Without a Cause”, који је продат у тиражу од чак 14 милиона примерака, а освојио је и пет Греми награда. Амерички таблоиди нашироко су писали о његовом браку са глумицом Памелом Андерсон и инцидентима које је изазивао тучама у стриптиз клубовима.

Иако су неки амерички медији овај потез музичара из Детроита окарактерисали као маркетиншку подвалу, Кид Рок је кратко поручио: „Медији опет греше”. На свом сајту и налозима на друштвеним мрежама, Рок је одбацио да је у питању обмана, и маркетиншки трик, написавши да ће се заиста укључити у трку за изборе за амерички сенат, који су заказани за наредну годину: „Као што политичари пишу књиге током кампања, тако и ја намеравам да објављујем нову музику”.

Рок (46), који је присталица Републиканске партије, био је један од ретких музичара који је на прошлогодишњим председничким изборима јавно подржавао Доналда Трампа. Ако би успео у свом науму да се домогне фотеље у овом законодавном телу, Кид Рок би следио пут колеге Сонија Бона. Музичар, који се прославио у дуету са Шер, након развода од америчке певачице окренуо се политици. Најпре је био изабран за градоначелника Палм Спрингса, а 1994. изборио се за фотељу у Конгресу САД, где је седео до изненадне смрти четири године касније.

Много је још познатих музичара који су сцену заменили политиком. Један од најуспешнијих је Питер Герет, бивши фронтмен састава „Миднајт оил”, који је 2007. постао министар животне средине, баштине и уметности у влади премијера Аустралије Кевина Рада. У политичке воде ушао је још 1984. године, посланик у парламенту постао је 2004, а за време премијерског мандата Џулије Гилард био је министар школства и омладине.

Један од најзначајнијих афричких певача Јусу Н’ Дур дисквалификован је из трке на председничким изборима у Сенегалу 2012. године, због нерегуларности приликом прикупљања потписа, али задовољио се функцијом министра културе и туризма.

Министарка културе је неколико месеци била Сузана Бака, једна од најпознатијих перуанских певачица, а на истој функцији био је и прослављени Бразилац Жилберто Жил. Оснивач „тропикализма” и један од најцењенијих бразилских музичара постао је 2003. министар културе и на том месту се задржао пуних пет година за време владавине Луле да Силве.

Када су 2011. заказани избори у Хаитију, у председничку трку се укључио познати музичар – Вајклиф Жан. Бивши фронтмен „Фјуџиса” је уз велику помпу дошао у родну земљу, међутим с обзиром на то да од десете године живи у Америци, његова кандидатура није прихваћена. Али, Вајклифов сан остварио је његов колега, Мајкл Мартели, познатији као „Слатки Мики”, који је постао председник. И не само што се домогао фотеље већ је у њој седео пуних пет година. Међутим, први човек Хаитија се током свог председниковања суочавао са великим протестима због корупције и лошег стандарда и  „намештања” избора 2015. услед чега је у фебруару прошле године поднео оставку.


Коментари0
410f6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља