понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51
СТОГОДИШЊИЦА КРФСКЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ

Ратни циљ постигнут за конференцијским столом

Пре једног века, 20. јула 1917, представници српске владе и Југословенског одбора усвојили су документ који је представљао темељ будуће јужнословенске државе и њеног уређења
Аутор: Јован Гајићсреда, 19.07.2017. у 22:02
Учесници историјског скупа одржаног на острву Крф 15. до 20. ју­ла 1917. године (Фото Википедија)

Представници Срба, Хрвата и Словенаца поново наглашавају да је овај наш троимени народ један исти по крви, по језику говорном и писаном, по осећањима свога јединства, по континуитету територије на којој неподвојено живи, по заједничким животним интересима свога националног опстанка и свесрдног развитка моралног и материјалног живота. Овако гласи уводни део Крфске декларације, потписане пре тачно сто година – 20. јула 1917. Овај документ парафирали су Никола Пашић, председник Министарског савета (владе) Краљевине Србије, и Анте Трумбић, председник Југословенског одбора.

Тако су, после петодневних, на моменте тешких преговора, у не баш повољним међународним околностима, кад се још нису могли сагледати исход рата и његове последице, ударени темељи будуће државе.

Још на почетку рата, 1914. године, Србија је у Нишкој декларацији дефинисала ратне циљеве, међу којима се издвајају два – одбрана земље и стварање заједничке југословенске државе. Наша влада од њих није одступала до краја рата. У остваривању другог циља, полуга је био Југословенски одбор, који је практично био основан у новембру 1914. у Фиренци, а званично 1. маја 1915. у Паризу. Српска влада пресудно је утицала на формирање овог одбора и континуирано га финансирала.

Председник одбора био је Анте Трумбић, правник и политичар из Сплита, а чланови представници Срба, Хрвата и Словенаца из Аустроугарске који су се залагали за стварање југословенске државе. После повлачења наше војске у Албанију 1915. године, одбор се знатно осамосталио од српске владе, тим пре што је почео да добија и новчану помоћ од Југословенске народне одбране из Јужне Америке. Дошло је и до размимоилажења, нарочито кад је реч о границама и уређењу будуће државе.

У том смислу 1917. је била посебно деликатна. Војска и влада већ две године налазиле су се изван земље, због чега је било нужно повући потез који би показао да Србија не одустаје од својих ратних циљева, укључујући и стварање југословенске државе. То је био један од главних разлога за одржавање конференције на Крфу, од 15. до 20. јула. Нарочито су тешки били разговори о будућем уређењу земље. Пашић и српска влада залагали су се да заједничка држава буде централизована и без унутрашњих граница, док је Трумбићу и већини хрватских политичара био ближи федералистички модел. На крају је био постигнут компромис да се о будућем унутрашњем уређењу изјасни уставотворна скупштина, формирана после спроведених општих избора. О осталим питањима договори су лакше постигнути, па је Крфска декларација усвојена и свечано проглашена 20. јула 1917. године.

„Држава Срба, Хрвата и Словенаца познатих још и под именом Јужни Словени или Југословени биће слободна, независна Краљевина са јединственом територијом и јединственим држављанством. Она ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевића, која је дала доказа да се са идејама и осећањима не двоји од народа и да ставља народну вољу и слободу врх свега. Држава ова зваће се Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, а владалац Краљ Срба, Хрвата и Словенаца”, наведено је у прве две (од укупно 13) одредби Крфске декларације.

Историчари наглашавају да је важност овог документа у томе што је истакао захтев да се уједињење изврши на основу јединства „троименог” народа, односно његовог права на самоопредељење. Крфском декларацијом било је одређено да после уједињења јужнословенских покрајина у једну државу она постане уставна и парламентарна монархија, чији ће заједнички послови бити одбрана и дипломатија, као и да ће имати јединствену валуту и монетарни систем, поштански и телеграфски саобраћај и друге функције. Договорено је и да се у новој јужнословенској држави поштује једнакост грађана, равноправност ћирилице и латинице и равноправност признатих вера, да држава има јединствене симболе (грб, заставу и химну) и јединствен календар, а дефинисан је и начин доношења устава.

Крфска декларација имала је велики одјек, како у емиграцији, тако и у „југословенским земљама”, а није прошла неопажено ни код савезника, посебно оних, попут Италије, чији су се интереси, кад је реч о будућим границама, преклапали са интересима Србије. Крфску декларацију одмах је подржао и Црногорски одбор за народно уједињење, у чијем су саставу били политичари који су се, за разлику од краља Николе, залагали за безусловно уједињење са Србијом.

Тако се у декларацији Црногорског одбора, усвојеној 11. августа 1917, поред осталог каже: „Налазећи да Црна Гора овим ратом завршује своју улогу као засебна српска држава и да јој, као таквој, досљедно свему предстоји само улазак у Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, прихвата у цјелини декларацију предсједника српске владе г. Николе Пашића и предсједника Југословенског одбора др Анте Трумбића”. Ваља истаћи да је Никола Пашић током целог рата уједињење Србије и Црне Горе сматрао унутрашњим српским питањем и инсистирао да до њега мора доћи, макар и не било Југославије.

Записано у Крфској декларацији материјализовано је годину и по касније – 1. децембра 1918, кад је регент Александар Карађорђевић у Београду прогласио стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.


Коментари12
5713b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Siki
Najtragicniji dan i najveca zabluda Srbije
Milan
Да ли је могуће да од читалаца нема некога ко другачије мисли осим мене. А ја мислим да је тупост и глупост потомака Анте, Милоша и Мехмеда довела до ратова, крвопролића и распада државе која је лепо замишљена. Нека ми неко докаже да му је ближи неки Сергеј из Сибира од Мехмеда из Новог Пазара или да је Мехмеду из Новог Пазара ближи неки Турки бен Сауд Ал Кабир из Саудијске Арабије од мене, Милана из Београда. Наравно, уз обавезно искључење тупости и глупости. Е, кад би то могло да се искључи, јер као што рече "Чорба, О како је лепо бити глуп!"
Obrad Lipovac
Ratni ciljevi ni slučajno nisu ostvareni za konferencijskim stolom. Makedonci nigde nisu potpisali, zato što ih niko nije pitao, da prezimena promene na IĆ i postanu Srbi, niti je Crnogorce neko pitao da ostanu bez države i dinastije i postanu Srbi, objektivno, okupirani. Nije ni južnoslovenske narode zapadno od Drine niko pitao da li žele diktaturu Habzburga da zamene dikraturom Karađorđevića. Nije ni komuniste niko pitao da li žele da Karađorđevići otvore sezonu slobodnog lova na njih.
Obrad Lipovac
Jugoslaviju su Karađorđevići i srpska elita napravili na prevaru. Sa Jugoslovenskim odborom je dogovoreno da se na slovenskim teritorijama zapadno od Drine formira Država Slovenaca, Hrvata i Srba a da se potom pristupi pregovorima sa Srbijom o ujedinjenju. Još dok je rat trajao, Srpska elita je okupirala Makedoniju i Crnu Goru, potom od AU oduzela Vovodinu, a zapadno od Drine poslala trupe mimo dogovora i sprovela politiku svršenog čina. Tako je već 2.12.1918. godine počelo nezadovoljstvo. U Crnoj Gori je rat trajao do 1928. godine, Makedonci i Hrvati su ubrzo napravili terorističke organizacije, Muslimani nisu formalno ni postojali. Srpska elita je prevarama sa obveznicama ratne štete opljačkala narode Jugoslavije. Isticali su se Aleksandar I, Pašić i Stojadinović verovatno i neki Hrvat. Jugoslavija je praktično 23 godine bila teška diktatura. Stereotip je da bi neko dozvolio veliku Srbiju, a mi to plaćamo ravno 100 godina. Davno je zapečaćeno, Srbija politički ne može preko Drine.
Emilija
Коментар...U Makedoniji sve do Soluna živeli su Srbi.Kao i do Skadra, u Dalmaciji,Slavoniji.Toponimi i turski i K&k popisi to potvrđuju.Crna Gora je bila i ostala srpska.Onamo,namo....
Препоручујем 1
Danilo Dragišin
I za to je Srbija sama kriva?!?
Препоручујем 4
Миша Јовановић
Овај документ је потпуно допринео уништењу српског народа. После Првог светског рата није се требало уједитинти ни са ким.Србија као једна од земаља победница могла је да повуче границе где је било српско становништво и ништа више. Заједничка држава нас је много коштала. Изгубили смо најмање милион људи. Ми имамо пилеће памћење и то нас и данас прати. Сада нас непријатељи гурају у некакву економску заједницу Западног Балкана. Наши политичари не виде даље од свог носа. То ће опет да нас скупо кошта. Не треба правити никакве савезе са онима са којима смо живели. Свет је велики и има пуно пријатељских земаља са којима можемо да сарађујемо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља