среда, 13.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:35
ТВ БАРОМЕТАР

Хвала до неба

Аутор: Мери Билићсубота, 22.07.2017. у 09:00

Данима, прецизније од 27. јуна, штрајк запослених у „Фијату” била је топ вест о којој су говорили сви: и власт и опозиција и синдикалци, економисти, аналитичари, „радници и поштена интелигенција” (како се то некада говорило)... Прављене су специјалне емисије и ТВ прилози, разбуктала се полемика на друштвеним мрежама о томе ко је у праву а ко би „хлеба преко погаче”. И онда се у уторак догодио помак у Крагујевцу где је сазвана конференција за новинаре на којој су премијерка Ана Брнабић и председник Штрајкачког одбора крагујеваче фабрике Зоран Марковић обелоданили да ће отпочети разговоре са менаџментом „Фијат Крајслер аутомобили Србије” и позвали раднике да се сутрадан појаве на радним местима и да у фабрици отпочне производња.

Било је занимљиво како су о томe известиле телевизије: они који су у то време емитовали турске серије, нису их прекидали, Радио-телевизија Србије је преко Радашина из Петловца (реприза серије „Село гори, а баба се чешља) „пустила” кајрон са том вешћу а само је Телевизија Н1 директно преносила обраћање из Крагујевца.

У Србији, земљи у којој су најскупље речи хвала, молим и извини ова прва се немилице троши у свим информативним емисијама у којима се укључују репортери са лица места. Презентер емисије обавезно срдачно захваљује новинару (који само ради свој посао) па све време слушамо Надо, хвала, Вера, хвала... Још кад извештач разговара са неком личношћу на важној позицији у политичком или јавном животу или ексклузивним саговорником а колега из студија каже: „Хвала теби и твом саговорнику”... Тада човек пусти машти на вољу да замисли надреалну ситуацију: да рецимо новинару у Британији после интервјуа са краљицом водитељ вести каже: „Хвала теби и твојој саговорници”... Јесте претерано поређење, али... Лепо је бити куртоазан али се мора и знати да оно што је у опису радног места и за шта се прима плата, не захтева претеривања. Посебно што смо свакодневно сведоци да током разговора у ТВ студију гледалац, који је пропустио да у првој минути чује име и професију госта, или да то прочита на екрану, остане до краја прилога у недоумици ко је причао и – зашто је баш он био пред камерама...

Недавно је у Дневнику Радио-телевизије Србије покренута тема дечијих играних филмова и чињенице да је тек сваки стоти филм намењен младој генерацији. Незаинтересованост продуцената објашњена је тиме што дечији филмови на дуге стазе враћају уложени новац за разлику од биоскопских хитова који врло брзо постану рекордни по броју гледалаца. Управо је јавни сервис тај који има адут и читав би утисак о добро погођеној теми био неупоредиво јачи да је моменат искоришћен да се прикаже, на пример, кратки дечији ТВ филм „Несташко”, снимљен 1986. по сценарију Гордана Михића у режији Здравка Шотре, и тако поткрепи теза о важности квалитетних дела у одрастању малишана који су сплетом несрећних околности препуштени ријалити заглупљивању.


Коментари4
97554
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ilic Momcilo
Na ovaj komentar me je navela izjava gospodje-ice Vukice,koja u jednoj recenici kaze,da smo, kao nacija, skloni da na umetnost gledamo kao na "falinku".Zato cu izneti jedno moje iskustvo iz OS.Naime,davne 1966 godine u OS-li na casu likovnog,ucili smo o slikarstvu i posle predavanja i razgovora,jedna devojcica je pitala nasu divnu nastavnicu,sta je to umetnost u slikarstvu.Odgovor je bio,da ima dosta definicija umetnosti,ali da se ona slaze s jednim srednjevekovnim slikarem,koji je rekao da je umetnost ona slika,koja u vama budi najrazlicitija osecanja,uspomene,zadovoljstvo i td,kad je gledate na zidu u vasoj kuci.I sada na moju radost,drzim se te definicije i nije mi vazno ko je slikao sliku i koliko ta slika kosta,sto je prvo sto cujete od vlasnika slika koji su drugacije uceni.I gle cuda,mnogima se svidjaju moji zidovi gusto ukraseni uglavnom,"dzabaka"delima.A svaka od njih mi je i nekakva uspomena i ZADOVOLJSTVO,kada ih gledam.Mozda i u ovoj prici sa TV emisijama ima nesto slicno.
Вукица
Све врсте претеривања доводе до контра ефекта, па се и непрекидно и безразложно захваљивање ТВ-новинара, због свега и свачега, свело на празну флоскулу, од које нам само притисак скаче. Но, пошто смо, као нација, склони да на умереност гледамо као на „фалинку“, нећемо се брзо ослободити ни „хвала...“, ни мишљења већине да је занимљивије слушати о штрајковима, свађама и вређањима, него о међусобним договорима. Шта да радимо, „так'а нам природа“...
Радомир Кошанин
У тексту се упоређују РТС и британска телевизија. Новинари нашег јавног сервиса се очигледно угледају на колеге из BBC-а. Тако се уместо јутрос каже раније данас (earlier today), уместо корист benefit, имајте леп дан (have a nice day), уместо пријатан дан и још много таквих примера. Every day we are progressing more and more!
Sasa Trajkovic
Veliki kompliment ovoj dami koja svojom strucnoscu osecajem za meru i detalj pokazuje veliko znanje o kulturi govora i vestini komunikacija u nasoj medijskoj sferi, UKAZUJE na poguban uticaj medija na kulturu izrazavanja ali i na kulturu odevanja i uopste licnu kulturu nasih novinara i spikera na TV u daju losu sliku ali i los primer gradjanstvu koji i sami preuzimaju te obrasce ponasanja i komuniciranja u svakodnevnom zivotu. O pogubnom uticaju mas MEDIJA na stvaranje masovne kulture pogotovo na obrazovanju dece i omladine NE treba ni govoriti ... ili treba?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља