уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:49
ПРЕМИНУО ПРЕДРАГ ГОЈКОВИЋ ЦУНЕ

Одлазак легендарног певача народних песама

Аутор: Р. С.петак, 21.07.2017. у 15:02
Предраг Цуне Гојковић (Фото Танјуг/З.Ж.)

Певач Предраг Гојковић Цуне преминуо је у 85. години, пренео је Танјуг. Гојковић је рођен 1932. године, био је певач српских народних песама, староградских, севдалинки, забавних и мексиканских песама.

Цуне је кренуо у први разред основне школе 1939. године, у основној школи „Војислав Илић”. Средњу школу је завршио у Осмој мушкој гимназији на Црвеном крсту у Београду, где се дружио и ишао у школу са касније прослављеним глумцима Велимиром Батом Живојиновићем и Данилом Батом Стојковићем.

Након гимназије, студирао на Трговачкој академији, али га певање одвлачи од студија, тако да никад није дипломирао. Надимак „Цуне” је добио, како је сам објаснио у емисији „Балканском улицом” Радио-телевизије Србије, по мајчином дозивању „Оди да те мајка цуне” (љуби).

У почетку каријере Гојковић је био познат по извођењу мексиканских песама, па затим забавних и нарочито народних песама. Грамофонска плоча са песмом „Кафу ми, драга, испеци”, издата 1962. године, достигла је златан тираж од 50.000 примерака.

Поред много одржаних концерата и телевизијских емисија певао је и у дуету са Предрагом Живковићем Тозовцем, Мирославом Илићем, Живком Ђурић и Лепом Лукић, а наступао је и у трију са Мирославом Илићем и Предрагом Живковићем Тозовцем („три тенора“).

Играо је такође у више телевизијских серија и филмова. Бивши председник СФРЈ Јосип Броз Тито одликовао га је Орденом заслуга за народ, а добитник је и Посебног признања за врхунски допринос националној култури Србије.

У новембру 2015. године, после више од пола века, Гојковић је завршио певачку каријеру. У браку са супругом Лепосавом имао је две ћерке – Наташу (1964) и Катарину (1967), познату београдску глумицу.

Цуне ће остати вечан

На вест о смр­ти јед­ног од нај­бо­љих во­ка­ла у Ср­би­ји Пре­дра­га Цу­не­та Гој­ко­ви­ћа, ре­а­го­ва­ле су мно­ге ње­го­ве ко­ле­ге по­ру­ком да ће, за­хва­љу­ју­ћи сво­ме гла­су и пе­сма­ма, оста­ти ве­чан. „Оти­шао је нај­бо­љи пе­вач на­род­не му­зи­ке. Он ће за ме­не увек да бу­де ве­чан, а ње­гов глас ће оста­ти упам­ћен”, ре­кла је Би­ља Кр­стић, пе­ва­чи­ца и му­зич­ки уред­ник Пр­вог про­гра­ма Ра­дио Бе­о­гра­да.

За њу је, ка­за­ла је Тан­ју­гу, Гој­ко­вић био по­се­бац чо­век и пе­вач: „Сви зна­мо ко­ли­ко је био из­у­зе­тан. За ме­не је нај­ве­ћи пе­вач на­род­них пе­са­ма свих вре­ме­на. Но­сио нас је сво­јом по­себ­ном бо­јом гла­са и сва­ком сво­јом ин­тер­пре­та­ци­јом.”

При­се­ти­ла се и ве­ли­ке по­др­шке ко­ју је до­би­ла од Гој­ко­ви­ћа ка­да је ства­ра­ла ан­самбл „Би­стрик”. „Нај­ве­ћу по­др­шку сам до­би­ла од ње­га. Ка­да вам не­ко као он да ком­пли­мент, са­мо мо­же­те да ле­ти­те”, ре­кла је и до­да­ла да је пе­сму „Ево ср­цу мо­ме ра­до­сти” са но­вог ал­бу­ма „Свод” по­све­ти­ла упра­во Цу­не­ту. „Ду­го ни­ко не­ће за­у­зе­ти ње­го­во ме­сто, јер је био по­се­бан.”

При­зна­ти фру­лаш Бо­ра Ду­гић је ре­као Тан­ју­гу да је Цу­не био је­дин­ствен чо­век – ду­хо­вит, би­стар, ело­квен­тан, обра­зо­ван. „Та­ко је сли­ко­ви­то опи­си­вао сва­ку сит­ни­цу да је то би­ло фан­та­стич­но. Бог му је дао из­у­зе­тан дар, не­по­но­вљив глас, али и та­ле­нат да тим гла­сом вла­да. Био је не­ве­ро­ват­но спре­тан у ко­ри­шће­њу тог гла­са”, ис­та­као је Ду­гић.

Он је на­гла­сио да је Гој­ко­вић опле­ме­нио сва­ку пе­сму и сва­кој ре­чи у пе­сми умео је да­ти ап­со­лут­но зна­че­ње и под­се­тио да је бр­зо учио ме­ло­ди­је, што мо­гу са­мо љу­ди из­у­зет­не му­зи­кал­но­сти.

Ду­гић је ре­као и да је Гој­ко­вић био до­бар чо­век, шар­мер ко­ји је чак умео бес­крај­но шар­мант­но да при­ча ви­це­ве.

„Био је је­дин­стве­на лич­ност ко­ја сво­јим од­ла­ском мо­же са­мо да иза­зо­ве жа­ље­ње и да се за­пи­та­те за­што од­ла­зе нај­бо­љи. Увек ми је жао ка­да од­ла­зе ге­ни­јал­ци по­пут Цу­не­та”, ре­као је Ду­гић.

 „Био је мој пе­вач­ки узор, он на­след­ни­ка не­ма, ни­ти ће се ро­ди­ти”, уве­ре­на је Ме­ри­ма Ње­го­мир ко­ја за Пре­дра­га Гој­ко­ви­ћа ка­же да је био је­дин­ствен, не­ве­ро­ват­но та­лен­то­ван. „Пе­вао је од мек­сич­ких пе­са­ма, пре­ко шла­ге­ра, до на­род­них шу­ма­диј­ских пе­са­ма и сев­да­лин­ки. Он је узор за све бу­ду­ће ге­не­ра­ци­је ко­је бу­ду до­ла­зи­ле.” 

Оти­шао је, до­да­је, као и мно­ги ве­ли­ка­ни пре ње­га: „Био је из­у­зе­тан чо­век ко­ји је мо­гао да бу­де у сва­ком дру­штву и ме­ђу раз­ли­чи­тим љу­ди­ма, из­у­зет­но ин­те­ли­ген­тан и обра­зо­ван, мо­гао је да при­ча о му­зи­ци, исто­ри­ји, кул­ту­ри, имао је не­ве­ро­ват­но пам­ће­ње, пам­тио је име­на љу­ди, го­ди­не и да­ту­ме.”

По­што­вао је, ис­ти­че она за Тан­југ, сво­ју про­фе­си­ју, сво­је ко­ле­ге, а сви су по­што­ва­ли ње­га, сву­да је био „пер­со­на гра­та”. „Био је мој ве­ли­ки при­ја­тељ, у ша­ли сам му зна­ла ре­ћи да ми је он ’нај­бо­ља при­ја­те­љи­ца’”, ре­кла је Ме­ри­на Ње­го­мир.  

Ми­ни­стар кул­ту­ре и ин­фор­ми­са­ња Вла­дан Ву­ко­са­вље­вић упу­тио је по­ро­ди­ци пре­ми­ну­лог Пре­дра­га Цу­не­та Гој­ко­ви­ћа те­ле­грам са­у­че­шћа. Цу­не оста­је из­у­зет­на фи­гу­ра на­шег му­зич­ког жи­во­та. Оми­љен и по­што­ван, умет­ник ши­ро­ког ра­спо­на, кул­ти­ви­са­ног из­ра­за, при­сту­па­чан, а го­спод­ствен. Уни­ка­тан и по ста­ву и по гла­су, би­ло да пе­ва пе­сме из срп­ске ста­ри­не или ин­тер­на­ци­о­нал­ни ре­пер­то­ар.”, Ка­ко је Ву­ко­са­вље­вић на­вео, Гој­ко­ви­ћев до­при­нос, не са­мо као пе­ва­ча, не­го и чо­ве­ка сце­не и ме­ди­ја, у на­по­ри­ма да на­ша по­пу­лар­на кул­ту­ра оства­ри ви­сок умет­нич­ки ни­во био је не­мер­љив и пре­по­знат.

И пр­ви пот­пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Иви­ца Да­чић по­слао је те­ле­грам са­у­че­шћа по­ро­ди­ци Пре­дра­га Гој­ко­ви­ћа. „Цу­не ће сви­ма на­ма оста­ти у пам­ће­њу као ле­ген­да срп­ске му­зи­ке уз ко­ју су ге­не­ра­ци­је од­ра­ста­ле и ста­са­ва­ле. Не­до­ста­ја­ће нам сви­ма ње­го­ва ода­ност и при­вр­же­ност пу­бли­ци ко­ја га је во­ле­ла и по­што­ва­ла, а ко­јој се он не­се­бич­но да­вао”, на­во­ди се у те­ле­гра­му.

„Си­гу­ран сам да ће уз ње­го­ве пе­сме и го­спод­ски став на сце­ни од­ра­ста­ти још мно­го ге­не­ра­ци­ја ко­ји­ма ће би­ти узор”, на­вео је Да­чић, а пре­не­ло Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва.


Коментари21
7edd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Biljana Tešić, umetnik
Duboko me je potresla, u ovoj daljini, iznandna smrt gospodina Gojkovića- Naš, Srpski "Pavaroti" je pesmom obišao ceo svet i uneo mnogo radosti ljubiteljima dobre muzike I udario zlatni pečat izvornom melosu koji se održao umnogome njegovim upornim, nesebičnim i istrajnim radom. Izbor njegovih interpretacija su plemenile dušu kako kvalitetom glasa tako i svojom poetičnošću. Imala sam priliku da ga upoznam, u nekoliko navrata, kao i njegovu divnu porodicu u Londonu i u Beogradu- integritet njegovog vrednog i dostojanstvenog karaktera je trajno utisnut u svakom članu te porodice - a to je velika zasluga. Porodici Gojković, ovom prilikom upućujem moje iskreno i duboko saučešće-neka vam sećanje na svog vernog druga,supruga, oca i dede i dalje cveta i da se legenda njegovog bogatog, umetničkog života prenosi na generacije koje dolaze. Ne sumnjam, tamo u nekom lepšem i veselijem sazvežću, velikan naše muzičke kulture će zauzimati zasluženo počasno mesto - kao što je to imao i u žvotu.
Jeremija
Nenadoknadiv gubitak. Da sam mogao, poklonio bih mu bar jedan sat svog života. Siguran sam da bi ga on bolje od mene iskoristio. Također, siguran sam da će Cune još dugo biti među nama i s nama.
Milena Stojsavljevic
Otisla je jos jedna legenda! Neka pociva u miru. Pomiluj Gospode.
Miodrag Nikolic
Neka je Cunetu laka zemlja i da mu bude oprosten bilo koji greh ako ga je napravio. Bila mi je cast da sam ga poznavao i da je jedno vece za moje goste pevao u mojoj kuci. To je bilo nezaboravno vece. Prico nam je viceve pevo uzivo i mi svi sa njim se veselili. Nezaboravan dogadjaj hvala ti od srca nas voljeni Cune. Vecna pamjat!!!
БРАНЕ ПОПОВ
Нека му је лака црна земља. Песма његова је била и биће лек за душу и срце.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља