субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Вишња је најперспективније српско воће

Кукуруз је најконкурентнија житарица. – Међу поврћем најбоље се котира паприка, а високо позиционирани су и купус и шаргарепа, показује студија консултантске куће SEEDEV
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 22.07.2017. у 22:00

У конкуренцији четрдесетак пољопривредних производа успех на европском и светском тржишту могло би да оствари само неколико.

Уз кукуруз, који је последњих година број један у извозу, добру перспективу имају још и рано поврће и воће. Најбољу прогнозу ипак има – вишња, чији је индекс конкурентности већи чак и од малине.

Како се наводи у Студији о трендовима, конкурентности и очекивањима у домаћој пољопривреди консултантске куће SEEDEV, разлог томе је што је конкуренција у производњи вишње на европском тржишту мала. Испред нас су само Шпанија и Мађарска. Али и поред тога што је тренутно наш најконкурентнији пољопривредни производ ово воће, последњих година, има лош тренд производње. Такође и извоз је у паду – са 65 милиона долара у 2013. на 28 милиона у 2015. години.

– Производња вишње има перспективу, под условом да се интензивира. Предвиђања су да ће конкуренција одустајати од тог посла у потрази за профитабилнијом производњом. Због тога се може очекивати раст тражње. Али треба нагласити да ћемо и ми у будућности имати проблем са мањком берача – наводи се у овој студији.

У истраживању, које руши мит о Србији као житници која може да храни пола Европе, истиче се да је конкуренција на светском тржишту хране данас оштрија него икада и да ће се тај тренд наставити.

Анализа конкурентности српске пољопривреде рађена је по методологији ове консултантске куће, која је коришћена у анализама за ФАО, Светску банку и домаће и стране компаније. Упоређено је око 40 производа из Србија са производњом главних конкурената. У обзир су, рецимо, узети производња, површине под засадима, број грла, извозне и увозне цене у последњих пет година. Тако је добијен индекс конкурентности у односу на исте производе у региону ЦЕФТА, ЕУ, ЦИС (заједница независних држава бившег Совјетског Савеза).

Истраживање показује да је међу десет најконкурентнијих пољопривредних производа седам из групе коштуњавог и јагодичастог воћа. Кукуруз је најконкурентнија житарица, док се међу поврћем најбоље котира паприка а високо позиционирани су и купус и шаргарепа. Месо и млеко најмање су конкурентни у поређењу с другим пољопривредним производима.

Савет стручњака је да у доба глобализације државе морају стално да испитују своје слабости и предности у односу на друге. Да проверавају своју конкурентност и на основу тих анализа доносе стратегије. Истраживачи истичу да се на тржишту Европске уније сваке године појави 20.000 нових прехрамбених артикала. Просечан број производа у једној продавници повећао се са 550 током педесетих, на више од 25.000 колико их је данас у великим супермаркетима.

Реалност је да Србија, као највећи произвођач хране у региону, делимично може да утиче само на ЦЕФТА тржиште.  – У светским и европским оквирима значајни смо само у производњи малине, шљиве и вишње. Али и ту смо на нивоу неколико процената (осим малине која чини 13,7 одсто светске производње). У случају свих осталих производа наш удео изражава се у промилима – истиче се у недавно објављеној студији.


Коментари16
9a716
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Penzioneri u Australiji i Novom Zelandu odlaze tokom sezone na berbu voca sto je zdravo i unosno . U Srbiji izgleda da to narod ne radi. Rec "seljak" je u srpskom jeziku pogrdna rec,a "gospodin" pohvalna. Srbija ima najlodniju zemlju u Evropi ali je ne radi. Zato natalitet i opada. Mozda ce popsle Srba zemlju naseliti neko ko bude voljan da je radi.
Sreten Bozic -Wongar
Paradaj,krompir i plavi paradajs ( egg plaint ) su doneti iz Amerike i pripadaju istoj grupi bilja. Toj grupi takodje pripada biljka u Australiji zvana kanguroo aple ( kenguru jabuka ),omanja vocka koja raste u sumi Australije. Ima peteljak slican biljkama njene grupe. Za nauku je jos uvek zagonetka otkuda ta drevna biljka na Australskom kontinentu odvojena tihim okeanom od njene pra-domovine
Dule Los Angeles
Konsultantske kuce ale Djelic, Vlahovic, Labus...!? To su doneli nasi mozgovi sa Zapada. I usrecili nas. Oni su u Srbiji zgrnuli stotine miliona i zbrisali ! A nama ostavili-Prazne price. Konsultanti rade u korist narucioca, i na njih se ne treba oslanjati. Proizvodjaci bi trebalo da se oslone na Drzavu,ali nasa Vlast za TO treba da pita Berlin i Brisel. Nasi poljioprivredni priozvodi imaju (za sada) siguran put jedino na Istok. Samo Moskva ima duplo vise zitelja nego cela Srbija. I, tu je najveca muka. Drzava ne sme da stimulise Poljoprivredu, ako je to za izvoz - U Rusiju. To nam je javno saopstio, Premijer, sadasnji Predsednik. Para na selu nema, da se zasade stotine hiljade hektara voca, koje bi se sve moglo poslati u Rusiju. Poljska je tamo izvozila jabuke za 5 milijade dolara. Oni koji to mogu,rade sa velikim uspehom, ali se o tome malo prica. Sa novcem koji smo strcili u FIAT, moglo se zasaditi vise of MILION /ha vocnjaka, I sve u izvoz. I sve devize-Nasim ljudima. Ne FIAT-u.
Јован З.
Samo slušajte novinare i konsultante i obogatićete se od višnje i kukuruza. A eto - sve vreme su kukuruz i višnja bili tu samo niste znali da ste zapravo miliJoneri! Možda već u ovo vreme naredne godine!
Sotir Gardačić
Visnja je u poslednjih 20 god perspektivna kultura gde su sve to vreme otkupljivaci davali u proseku samo jednu u pet godina dobru cenu ostalo je bio otkup ispod rentabilnosti i na stetu proizvođača. Tako je kod svih vocnih kultura. Stara je to mafija koja ima izvozne dozvole!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља