среда, 26.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24
Повратак природи – како живети сопствени бизнис

Краве и коњи пасу чајеве

Више од 80 говеда – крава, приплодних бикова и телади које узгајају Младен и Јелена Маријан из Удружења за органску производњу и очување природе из Купинова – слободно шета и расте
Аутор: Светлана Велимировићсубота, 22.07.2017. у 21:51
Младен и Јелена Маријан са својим коњима (Фото: С. Велимировић)

Купиново – Да ли је производња хране и развој посла у близини заштићених природних добара хендикеп због низа ограничења, или то може бити драгоцена предност? Одговор на ово питање зависи од приступа – неко ће у таквим околностима наћи изговор да тапка у месту или не ради ништа, а некоме ће то бити подстицај да кроз посао враћа људе природној и здравој исхрани, и да се и сам још више зближи са природом.

Младен и Јелена Маријан из Купинова, са својих троје деце, живе с пуним поверењем у природу, уверени да су посао и живот неодвојиви – не можеш живети по једном принципу, а пословати и продавати људима робу по другом.

Посматрачима са стране који виде Младенову стоку расуту по непрегледним влажним ливадама Обедске баре и по купинским шумама, призор може да личи више на бајку него на део озбиљне пословне приче. Говеда и коњи шетају куд хоће, заноће тамо где их мрак затекне, пију воду са језерцета кад ожедне, а када теле одлута далеко, мајка га дозива и оно послушно долази. Ту на ливади краве воде љубав са биковима и никад нису чуле за вештачку оплодњу, а телад сисају док им не досади, обично око 10 месеци. Краве продукују млеко искључиво за своју телад, нико их не малтретира мужом јер природа је тако предвидела – да сисари производе млеко за своју младунчад, а не за одрасле јединке других сисара, па макар ти други били – људи. Више од 80 говеда – крава, приплодних бикова и телади – слободно шета и расте. Ту је доспело и 12 коња, сасвим случајно – Младенова ћерка је тражила од тате да јој набави коња, он јој је испунио жељу, онда су и други пожелели, и тако...

У овој заједници влада савршена инклузија: међу снажним коњима ту је и једна онемоћала кобила са малим ждребетом, мршава и једва покретна – у штали је била осуђена на смрт, на ливади је добила шансу да преживи, и преживеће, сигуран је Младен. Нико никога овде не угрожава и зато су коњи слободни да завире у Младеново теренско возило, не плаше се никога, а снажни бикови се мазе као бебе.

Тамо где краве и коњи пасу, ливаде су покривене мајчином душицом и још многим лековитим травама. Комплетна идила, нема спора. Али, какве све то везе има са послом, и може ли се од тога живети? Може, тврди Младен. Пословни део приче изгледа овако:

– Завод за заштиту природе одржава 220 хектара влажних ливада и сваке године плаћа „Војводинашумама” да тарупира 70 до 80 хектара. Удружење за органску производњу и очување природе из Купинова понудило је заводу да пусти говеда и коње у слободну пашу, јер ће стока најбоље да одржава природну равнотежу на ливадама, неће бити потребно да се сече шипражје и неће више бити шансе да се ту створи џунгла коју треба рашчишћавати. С друге стране, ово је најстарије заштићено природно добро у Европи, овде хемија никад није ушла, тако да ће људи који купе месо од мојих јунади добити органски производ без трунчице лекова, и других загађења. Моја говеда се не вакцинишу и не пију антибиотике јер нема потребе – на сунцу су, стално имају довољно чистог ваздуха, здрава су, живе срећним животом, а то све је важно за оне који једнога дана буду јели месо од таквих животиња. Планирам да у новембру испоручим прву јунад потрошачима, већ имам наруџбине од мојих другара из Београда. Купци су породични људи који знају колико је важно здраво месо. Они су спремни да га плате много више него што би платили сумњиво аргентинско или већ неко друго увозно одмрзнуто-замрзнуто месо пуно ко зна чега све – прича нам Младен Маријан .

И раније су Младен и Јелена држали говеда на слободној испаши, на речном савском острву, али откад су повећали број грла, било је неопходно да прошире простор на коме ће их узгајати. Определили су се за херефорд расу, јер је реч о снажним, отпорним говедима намењеним за тов. Та говеда могу да поднесу изузетно ниске и веома високе температуре, што су доказали животом на отвореном прошле зиме и овога лета. И још да се зна: током зиме говеда се хране јечмом са Младенових њива, и сеном од чисте незагађене траве, а чим травка извири испод снега, креће испаша. Наравно, поред Младенових говеда ту је још двадесетак грла осталих чланова удружења, а места има за још много више говеда и коња. Слободне краве и коњи диван су призор и за туристе који обилазе Обедску бару, чинећи тако комплетним доживљај заштићене природе.


Коментари2
0c857
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stari Sremac
Ništa novo za taj kraj. Odvajkada se po močvarnim livadama atara sela Obrež i Kupinovo gaji stoka u potpuno slobodnim uslovima. Do duše sa prekidima, jer je sve u vezi sa aktivnostima i programima Srbijašuma za taj region. Boravio sam tamo punih petnaes godina, jeo to meso i uživao u prirodi. Danas više nije kao što je nekada bilo. Ni približno. Ekonomska računica u nomadskom stočarenju kod nas ne postoji. Malo je onih koji znaju da cene kvalitet mesa i da ga plate. A još je manje onih koji bi se time bavili. Selo definitivno odumire u pravom smislu reči, kako biološki tako i po navikama i delatnostima. Polako ali sigurno. To ne bi smelo da se dozvoli. Mada mislim da je već kasno za širu akciju Države na ovakvim programima. Srbska sela odumiru, kako na rubnim područjima talko i u centralnim pa i onim najurbanijim u Semu. Tužno da tužnije ne može biti.
Лепо, али...
Све је то фино, али и на Власинској висоравни говеда и коњи пасу напољу и никада их не утерују у стаје, и мајчина душица и остало су још и лепши него у Срему, али им је уведена обавеза "шприцања" због нечије зараде и нестручности па су имали грдне штете.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља