уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Брана Стубо-Ровни чека дозволу за употребу

Вода из језера би већ могла да потече корисницима у Ваљеву и општинама које гравитирају овом систему, пре свих Мионици и Лајковцу
Аутор: С. Ћирићсубота, 22.07.2017. у 21:01
Шахтни прелив на брани Ровни (Фото: С. Ћирић)

Ваљево – Готово три деценије након почетка радова, пројекат бране и акумулације Стубо-Ровни на реци Јабланици надомак Ваљева најзад је у завршној фази. У току је технички пријем објеката бране, недавно је успешно обављено испитивање шахтног прелива који служи да у случају великог дотока посебним тунелом на најбржи могући начин одведе вишак воде у Јабланицу.

Приликом тестирања језеро је напуњено до максималне коте – 360 метара надморске висине, да би се проверило како шахтни прелив функционише и, према речима Драгана Живановића, в. д. директора ЈП „Колубара” које управља регионалним вишенаменским хидросистемом Стубо-Ровни, све је протекло у најбољем реду.

– Очекујемо да у наредна два-три месеца буде завршен технички пријем и да добијемо употребну дозволу за брану и акумулацију – изјавио је Живановић за „Политику”. После овог испитивања, додао је он, у складу са пројектом за управљање акумулацијом, ниво воде у језеру биће спуштен за десетак метара, како би се створио простор за пријем нових количина воде у случају евентуалног поплавног таласа.

У овом тренутку, поручује Живановић, бар што се тиче стања акумулације и спремности ЈП „Колубара”, вода из језера би већ могла да потече корисницима у Ваљеву и општинама које гравитирају овом систему, пре свих Мионици и Лајковцу којима још мало недостаје да се прикључе на постојећи цевовод.

Упоредо са браном, надлежне комисије завршиле су технички пријем цевовода који у више деоница води од акумулације до брда Оштриковац код Словца, двадесетак километара источно од Ваљева. То је тачка одакле ће се даље гранати цевоводи за водоснабдевање општина Лазаревац, Лајковац и Уб, док су прикључци за општину Мионица обезбеђени на претходним локацијама, у Лукавцу и Дивцима. Технички пријем цевовода је завршен, дат је предлог за издавање употребне дозволе, али ЈП „Колубара”, према Живановићевим речима, у овом тренутку нема на рачуну 2,5 милиона динара, колико је потребно уплатити за таксу за употребну дозволу.

Из републичког буџета за 2017. годину „Колубари” је одобрено укупно 130 милиона динара за завршне радове на брани и акумулацији.

– Тај новац ће бити искоришћен за изградњу обилазног пута, десном обалом језера, од села Стубо до Поћуте, затим за завршетак система за осматрање, обавештавање и узбуњивање, као и за ситне завршне радове на самој брани – каже директор Живановић. Он додаје да је припремљена документација за конкурисање код европских фондова за пројекте и извођење радова на прикључцима и деловима цевовода за Мионицу, Лајковац, Лазаревац и Уб. У плану је да се добију средства тих фондова и за реконструкцију постојећег или изградњу новог постројења за пречишћавање воде на Пећини у Ваљеву, чиме би капацитет ове фабрике воде био удвостручен, са садашњих 600 на 1.200 литара у секунди. Из европских фондова се очекује и новац за изградњу још једног цевовода пречника 1.000 милиметара од изворишта Пакље, одакле се Ваљево сада снабдева водом, до фабрике воде на Пећини, у дужини од око осам километара. Тај цевовод би био резервни вод у случају непредвиђених кварова на постојећем који води од бране и акумулације Ровни преко Пакаља до Пећине, а могао би и да се искористи за раздвајање воде из језера Стубо-Ровни од оне која долази из изворишта Пакље.

Брана Стубо-Ровни висока је 75 метара, а акумулационо језеро заузима површину од 2,5 квадратних километара и у њему се налази 51,5 милиона кубних метара воде. Градња бране почела је крајем осамдесетих година прошлог века и до сада је, по незваничним проценама, коштала преко 80 милиона евра.


Коментари0
17ff4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља