недеља, 31.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.07.2017. у 22:02 М. Димитријевић

Мистериозни нестанак награде за серију „Вук Караџић”

Бронзану скулптуру у облику пауна раширених крила, тешку 12 килограма, са фестивала у Риму донео је 1987. редитељ Ђорђе Кадијевић, али јој се крајем деведесетих изгубио сваки траг
Ђорђе Кадијевић (Фото З. Анастасијевић)

Ове године се завршава тридесет лета од краја снимања познате телевизијске серије о Вуку Караџићу, у продукцији Телевизије Београд, чији је аутор сценарија био Милован Витезовић, а редитељ Ђорђе Кадијевић. Како је за „Политику” евоцирао успомене Кадијевић, серија је исте године награђена и Гран-пријем на фестивалу у Риму, поводом велике европске прославе стогодишњице историје филма, али је признање које је том приликом добио нетрагом нестало из просторија телевизије и до данас се на зна где је.

Прича је почела 1987. када су у Рим све европске земље слале своје представнике, а одлука је пала да нашу представља серија „Вук Караџић”.

– Био сам изненађен када ми је Ратомир Вицо, тадашњи генерални директор телевизије, рекао да морам под хитно да путујем у име Југославије јер је тадашњи ЈРТ одучио да нашу серију пошаље на фестивал. Ја сам тамо отпутовао и десило се неочекивано. Можете мислити моје изненађење кад сам чуо смо добили награду у категорији телевизијских серија – прича Кадијевић и додаје:

– Радио сам ту серију из љубави према филму и Вуку и награда ми није ни падала на памет. Изашао сам пред публику тако затечен и рекао сам да сам срећан што сам то признање добио управо у Италији, јер кад би људском роду одузели оно што му је у култури и уметности даровала Италија то више не би био људски род. Такве овације публике никада нисам добио ни пре ни после у животу. Међутим, за разлику од италијанских, који су листом пренели вест, нико од наших медија није био заинтересован да пошаље извештача у Рим. Сећам се само једне новинарке, не знам тачно за кога је радила. Претила је опасност да то што се у Риму десило остане изван наше културне јавности да није било евровизијског преноса, па је то емитовала и наша телевизија. Што је било још горе, кад сам се вратио било је исто, практично никакву пажњу тај успех није добио, иако је то било први и последњи пут да смо добили такво признање за серију која је стављена после тога под заштиту Унеска.

Награду је чинила бронзана скулптура у облику пауна раширених крила, тешка 12 килограма.

– Била је заиста тешка и за самог председника жирија који је био господин у годинама. Ја сам је донео у Београд и предао је генералном директору телевизије у нади да ће она красити његову канцеларију. Али, у његовој канцеларији никада је нисам видео, нити игде на неком видљивом месту. У периоду од почетка НАТО бомбардовања па до 5. октобра 2000. скулптура је из просторија телевизије нестала, тада је било разних упада и бројни реквизити су изгубљени. Међу њима је био и тај трофеј. Да ли га је можда неко склонио током бомбардовања па му се ту изгубио сваки траг или га је неко украо у гужви 5. октобра то не знам. Тек пре око годину дана почела је потрага за скулптуром, прегледан је депо у Кошутњаку, тамо није нађено ништа – закључује наш саговорник.

Коментари1
d58a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Kadijevic je esteta istoricar umetnosti i reditelj prefinjenog stila i ukusa, sam odnos umetnika prema nagradi je divan njegova nagrada je serija koja je ovekovecila jedno vreme i coveka koji je sa Dositejem gradio savremneo lice Srbije a statua pripada televiziji NE verujem da je sama po sebi UM delo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља