среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 23.07.2017. у 22:00 Сандра Гуцијан
ОСВРТ

Лепе вести и ружни коментари

Како је постало правило да чак и на лепе приче и позитивне текстове одмах реагујемо негативно? Није увек све црно, није све реклама, не крије се иза сваког текста завера...

Текстове у нашим новинама пишемо због читалаца и радујемо се кад брзо на њих реагују. Жеља нам је да изазовемо реакцију, полемику, како би се промениле неке ствари набоље или како би се некоме помогло...

У том послу, коментари читалаца на нашем сајту су више него добродошли и веома драгоцени, често добијемо корисне сугестије, идеје за нове текстове, новинари одговарају и дебатују, чак и када се неко потпише као „бамби” или „вештица без метле”...

И ту долазимо до првог проблема: постало је правило да се читаоци не потписују својим именом и презименом, да измишљају надимке, а да се при том острве свом силином на аутора текста или саговорнике који се не крију иза лажних личних података.

Наш лист објављује различите реакције читалаца на сајту, руководећи се пре свега начелом пристојности, што опет многи тумаче као цензуру. Такво тумачење можда и можемо да разумемо, али оно што не можемо и што највише чуди јесте поплава негативних коментара чак и када се објављују позитивни текстови. И тако долазимо до проблема број два.

„Политика” се поноси када открије неког стручњака којег слуша свет, а о њему не зна Србија. Нису сва професорска деца само због тога завршила факултет с десеткама, многи су превазишли успехе оних који су их школовали и то само својим знањем и упорношћу. Волимо да пишемо о успешним предузећима, било да су они приватници или не, да похвалимо успехе које наши ученици жању широм света, да откривамо мале људе који су велики у својим срединама без обзира на партијску или било какву другу припадност...

Није реклама ако напишемо причу о успеху студената с неког престижног међународног такмичења, иако они имају индекс приватног факултета, нити када на првој страни објавимо који је државни факултет најбољи у Србији по истраживању самих студената. Зашто, када пишемо о златном успеху наших математичара или физичара одмах крене лавина о томе да фаворизујемо једне, а не представљамо друге школе? Па представљамо, само читајте „Политику” сваки дан.

Шта има лоше у томе када се забележи да су најбољи студенти са свих универзитета у Србији, при том слабог материјалног стања, награђени путешествијем кроз земље Европске уније? Зашто се одмах креће с негативним коментарима попут „шаљемо будуће стручњаке на пут без повратка”? Зар није боље да изађу из свог родног места, упознају младе из других земаља, другачије културе, ефикасније начине образовања? Да затворимо границе и подигнемо соларне зидове?

Како је то постао манир, правило да и на позитивне догађаје реагујемо на ружан начин? Зашто ће се пре прочитати текст о убиству познате певачице него о школи до које ђаци долазе крчећи снег и по 12 километара, а при том освајају награде? Да ли је могуће да је данас остало тако мало људскости и да на све морамо одмах да реагујемо негативно? Није увек све црно, није све реклама, не крије се иза сваког текста завера. Или што је рекао онај панонски (морнар) певач око којег се вечно ломе копља од Љубљане до Врања – само се лепо може ружити. Будимо људи, зар је то тако тешко?

Коментари56
c820a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

natalija
Evo Vam Sandra primer od danas (a takvih je svaki dan na tone) Jedan od komentara na tekst B92 (sport/tenis) "Beker: Federer bi me pobedio, žao mi je Đokovića" glasi: "Jel još nekom Federer liči na Anu Brnabić?"(bergues, 1. avgust 2017 15:28). Komentar: dno: dno-dna i to gde? Na B92 koji je nekada ljude učio da poštuju, tolerišu i razumeju jedni druge, učio ih o različitosti, ljudskim pravima.... E sad pitanje za sve (naročito za: zaštitnike prava građana, javne tužioce), da li su "moderatori" (oni koji propuštaju ili ne neki komentar) svete krave? Zašto se dozvoljava ovakav uvredljiv komentar....Takva "estetika" nas i drži već 27 god u živom blatu, gde kao društvo i država tonemo...
Sale Vidikovac
Gospođo Natalija, mala ispravka. Mi stariji ljudi lako zamenimo tipke na tastaturi, pa 72 lako ispadne 27. Dakle primitivizam i kult nasilja i vređanja koji su uvele diktatura i netolerancija iz ranijeg perioda nas drži u živom blatu, gde kao društvo i država tonemo od 1945. što je tačno 72 a ne 27 godina.
Dragan
Intenzivno ste napali komentar: "Jel' još nekom Federer liči na Anu Brnabić?", a ja ga ne razumem. Možete li nama koji ga ne razumemo objasniti šta je po vama komentator ovim komentarom hteo da kaže. Da su Roger Federer i Ana Brnabić kao u nekom srodstvu pa liče jedno na drugo? Kao na primer moja najstarija ćerka i moj najmlađi sin koji dosta liče između sebe. Ako je nešto takvo u pitanju, onda ja ne vidim ništa uvredljivo u tome. Ako vi dajete tom komentaru nekakvo dublje značenje koje drugi ne razumeju, onda nam to objasnite. Na koji način je ova rečenica "dno dna"? Da li ste vi sigurni da je i komentator upravo mislio to što ste vi zaključili, ili je to samo vaš zaključak. Ne možete zahtevati zabranu komentara na osnovu vašeg slobodnog tumačenja istih. Vređanje i upotreba neprikladnog rečnika moraju biti jasni i eksplicitni da komentar ne bi bio prihvatljiv. U suprotnom se svaki komentar može slobodno tumačiti kao "vređanje" i odbaciti, čim se ne slaže sa vašim stavovima.
Милоје Т.
Доста коментара подршке упало је у замку коју им је поставила новинарка изједначавајући негативне коментаре са ружним. Логичка замка је заправо двострука. Нико не воли ни ружно, ни негативно! На тај начин су унапред етикетирани сви они који се не слажу са њеним ставовима. Чланак је у суштини усмерен против неслагања, а неслагање (тј. скепса) су основ критичког мишљења, па и демократије. Уосталом, коментари читалаца томе и служе. Све у свему, манипулација - нарочито ако се узме у обзир да неприхватљиви тј. ружни коментари с разлогом неће ни бити објављени нити су објављивани, бар не на страницама Политике.
Dragic
Koliko je ruznog izazvao ovaj nesvekidasnji clanak! Samo potvrda onog sto je napisano. Postovana Politiko, da ga ponavljate svaki dan dok svima ne udje u glavu zasto je napisan.
Sandra Gucijan
Za Miladina - potpuno se slažem sa Vama. Strela jako odapeta, ali u pogrešne novine i u pogrešnog novinara.
Miladin
Petominutno piskaranje uz kaficu ili pre odlaska na spavanje nije "clanak".
Мома
У праву сте госпођо Сандра. И сто сам безброј пута приметио иако нисам новинар. Велика негативност са свих стана, али изгледа да такви највише времена мају за коментаре. Остали прочитају па се врате на свој посао.
Јован Скерлић
Коментар напишем, па ако ме се сете за дан безбедности - сете, ако не сете - ником ништа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља