недеља, 29.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08

Више зарађују, а још презадужени

Профит остварен у 2016. био је већи чак 3,4 пута у поређењу с добитком исказаним у 2015. години, али су компаније још лоше платише – Број блокираних рачуна дужника се не смањује
Аутор: А. Микавицауторак, 25.07.2017. у 21:41
Око 79 одсто предузећа неизмирује обавезе на време (Фо­то Танјуг/З. Жестић)

Да је српској привреди у 2016. осетније кренуло набоље, потврђује и податак да је у тој години остварила профит од 253 милијарди динара, што је шест одсто бруто домаћег производа, односно свега створеног. Нарочито охрабрује податак да је највећи део прошлогодишњег нето добитка – 229,3 милијарде динара, остварен у „производњи”, док су осигуравајућа друштва и банке лани остварили добит од 23,7 милијарди динара.

Профит „реалног сектора” остварен у 2016. години већи је чак 3,4 пута у поређењу са добитком исказаним у 2015.

Према саопштењу Агенције за привредне регистре (АПР) о пословању привреде у 2016. и подацима Народне банке Србије о броју блокираних рачуна правних лица и предузетника у протеклих седам година, прошлогодишње повећање нето добитка није значајније утицало на побољшање ликвидности привреде.

Укупан број блокираних рачуна дужника у привреди у децембру 2016. у поређењу са истим месецом 2015. смањен је, али само захваљујући значајном смањењу броја блокираних предузетника, док је број блокираних фирми повећан. На крају првог полугођа 2017. број блокираних рачуна дужника правних лица и предузетника био је знатно већи.

У најкраћем, налаз аналитичара АПР-а о стању финансија српске привреде у 2016. гласи: „Показатељи ликвидности су благо повећани, али су још остали на прилично ниском нивоу.” То значи да је привреда још презадужена, њен дуг се ланe повећао 4,6 одсто, а удео њеног капитала у укупним изворима финансирања достигао је тек 35,7 процената.

Све у свему, компаније су још лоше платише, показало је недавно представљено истраживање компаније „ЕОС матрикс”. Ипак, стање са наплатом је далеко од доброг, али је боље него 2009.

 Занимљиво је да, иако имају краће рокове, 79 одсто грађана и предузетника у Србији рачуне измирују на време.

Према речима Ивана Николића, директора истраживања у Економском институту, анкета спроведена у зиму 2016, показала је да су, генерално, компаније код нас лоше платише. Иако им је законом одређен рок плаћања до 60 дана, у Европи до 46 дана, 67 одсто наших компанија плаћа своје рачуне у року и по томе су при дну табеле. Редовне платише међу фирмама у Србији своје обавезе измирују у просеку до 46 дана од приспећа рачуна за наплату. По томе су само испред грчких фирми. За само 12 одсто рачуна на наплату се чека мање од 30 дана, а најредовније се плаћају услуге.

Сваки трећи рачун у Србији се не плаћа на време. После истека рока за плаћање компаније на свој новац чекају у просеку још 50 дана, док је у европским земљама то чекање сведено на 21 дан, показало је представљено истраживање компаније „ЕОС матрикс”. Грађани и предузетници су редовније платише од предузећа. Иако имају краће рокове, 79 одсто њих измирује своје обавезе на време, што је европски просек.

Што су рокови плаћања рачуна краћи, грађани и предузетници их редовније плаћају, и по томе су међу најбољима у Европи.

Иако је стање са наплатом у Србији још далеко од доброг, Мирослав Милетић, потпредседник Привредне коморе Србије, сматра да је оно данас ипак боље него 2009, када је привреда због неликвидности била пред колапсом. Уз напомену да се са неликвидношћу привреда бори од почетка деведесетих прошлог века, Милетић указује да је побољшање видљиво од 2014, а држава није више генератор неликвидности.

Како је дошло до осетног повећања профита српске привреде у 2016. години?

– Доминантан је утицај три групе чинилаца – каже Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке. – Прво, раст привредне активности, затим пад трошкова енергената, као и смањење трошкова финансирања. Јефтинији енергенти и пад камата на кредите у збиру се процењују на 137 милијарди динара, што чини 85 одсто прираста профита у 2016. у односу на 2015. Треба имати на уму да је реч о привременим чиниоцима. На другој страни, у 2016. забележен је осетан раст расхода зарада, као и амортизације и пореза на добит.

Арсић наглашава да је за напредак српске економије и раст стандарда грађана неопходно да се на дужи рок одржи висока профитабилност привреде. То би омогућило да сопствена средства домаће привреде буду један од важнијих извора инвестиција у висини 15 одсто бруто домаћег производа, што је далеко од садашње стварности. Укупне инвестиције у 2016. нису достигле ни 19 одсто БДП, а за одрживи раст неопходно је да домаћа привреда, држава и страни инвеститори заједно годишње улажу по 25 одсто свега створеног.


Коментари1
e4d25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milka
Kao prvo nisu kompanije prezadužene nego zadužene. Prezadužene su ako im je gubitak veći od neto imovine. Evo učim UR. Pozz!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља