четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03

„Ћира” са Солунског фронта путује на изложбу у Париз

Аутор: Јелена Попадићуторак, 25.07.2017. у 22:00
Пар­на ло­ко­мо­ти­ва „Ко­сто­лац” у Же­ле­знич­ком му­зе­ју у По­же­ги (Фото лична архива)

Парна локомотива „Костолац”, која је муницијом снабдевала војнике на Солунском фронту, биће изложена следеће године у Француској, поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата.

Право из Железничког музеја у Пожеги наша „парњача” путује за Париз где ће бити приказана у једном од најзначајнијих музеја, Палати инвалида. Управо се на овом месту чува Наполеонов саркофаг, а ту су сахрањени Наполеонов син Франц и браћа Жозеф и Жером.

Локомотива „Костолац” једна је од 200 произведених 1916. у САД за потребе француске војске која их је користила за разношење елемената за брзу конструкцију колосека и снабдевање артиљерије. Сачувана су само два примерка: наша локомотива, која је изложена на прузи уског колосека непосредно уз зграду главне железничке станице, а друга се чува у Саобраћајном музеју у Дрездену.

Назив „ћира” за парне локомотиве настао је међу нашим војницима на Солунском фронту, који су управо тако звали локомотиву „Костолац” која је вукла композицију за снабдевање. Касније је у нашем језику „ћира” постао синоним за све парне локомотиве, објашњава за наш лист Душан Гарибовић, в. д. директора предузећа „Инфраструктура железница Србије”. Због специфична два димњака, војници су је звали и „двоглава аждаја”.

– Локомотива није тренутно у возном стању. Французи су понудили да о свом трошку обаве репарацију тако да може да се креће по прузи уског колосека. Тај посао можемо и ми да обавимо овде, али смо изашли у сусрет жељи организатора изложбе поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата. Њихова процена је да ће им за довођење локомотиве у возно стање бити потребно око месец и по дана. Пошто је план да њено пребацивање у Француску обавимо током последњег квартала ове године, до изложбе ће имати сасвим довољно времена за њену обнову – објашњава директор Гарибовић.

Он напомиње да је ово предузеће, као и Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, спремно да учини све како би наша локомотива била пребачена у Француску до краја године.

– То што ће наша локомотива бити камен темељац, централни експонат изложбе поводом стогодишњице краја Великог рата, велика је ствар за Србију, потврда да смо и тада били и да смо и данас на праведној страни света, упркос томе што би неки хтели да нам ту улогу оспоре – речи су нашег саговорника.

Гарибовић истиче да ће Министарство културе организовати састанак на коме ће бити договорени сви детаљи, у складу са Законом о културним добрима, односно условима под којима она могу да буду изношена и излагана у иностранству.

Приказивање српског „ћире” у Паризу иницирало је француско удружење љубитеља локомотива „Так де Лак”. Они су овластили Петра Петровића Пепија, свог почасног члана, да заступа њихове интересе у Србији и да преговара о транспорту локомотиве. У остварење ове идеје активно је укључена и француска амбасада.

Петровић, који је угледан члан српске заједнице у Француској и велики поштовалац тековина и традиције Првог светског рата, у разговору за наш лист наглашава да ће француска држава гарантовати да ће локомотива бити враћена у Србију, а планирано је да до тамо буде транспортована камионом.

– Још се не зна да ли ће ова локомотива бити изложена на пролеће следеће године или баш 11. новембра, на Дан примирја. О томе ће одлучити француска држава – каже Петар Петровић Пепи.

Овај тип локомотива је за време Првог светског рата саобраћао на пругама Солунског фронта на релацији Вертекоп–Суботско–Прибедиште. Са ових пруга, у подножју Кајмакчалана, снабдевана је Друга српска армија. Композиција се састојала од парне локомотиве и девет вагона.

Након што је 1940. године Немачка окупирала Француску и преузела железнички возни парк, ова парна локомотива је пребачена у рудник лигнита у Костолцу. У рудницима је коришћена све до 1951. године, када постаје експонат Железничког музеја.


Коментари3
48091
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сава Костић
@ Milan "Хартија трпи све" али рећи за једног од највећих светс. диктатора да нам ништа нажао није учинио је апсурдно. Поред тога што је опљачкао целу Европу, и пролио много крви, он је посредно деловао на пропаст Прв. срп. устанка тако што су се Руске трупе, које су се спремале да пређу Дунав, повукле назад у Русију услед избијања рата са Наполеоном. Зато смо још 50 год. били под Турцима иако смо им први задали пресудни удрац на Балкану.
Zlatan
Valjd abi bilo ispravnije da na 100 godisnjicu zavrsetka !-og svetskog rata ta masine bude u Srbiji a ne tamo pored Napoleona koga ovajk autor velica. A svi znamo ko je bio Napoleon.
Milan
Nama Napoleon nije ucionio nista nazao i mada sa istorijske distance izgleda kao neki "hitler" njegovi motivi za rat su bili protiv Evropskih dinastija (od Rusije preko cele Evrope i Britanije) koje su se sve odreda udruzile protiv Francuske revolucije koja je zbacila svoju dinastiju a sto nije bilo po volji ostalim Evropskim dinastijama (koje su sve u nekom srodstvu i bogom dane da vladaju pukom) ako nista drugo jer bih ih mozda cekao bliski susret sa giljotinom kao francuski kraljevski par. Doduse kad je Napoleon video kako ih lako tuce apetiti su mu porasli ali nista manje njegovi motivi su u pocetku odbrana Francuske.
Препоручујем 4

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља