недеља, 21.01.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:28

Босански лавиринт за српски језик

Професорка Филозофског факултета у Источном Сарајеву Миланка Бабић објавила је књигу у којој анализира статус српског језика на универзитетима у БиХ
Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 26.07.2017. у 22:00
Драган Стојановић

Идем код хећим-баше да ми стави саргију, а после водим куче код ћехима хајванског, пошто га је ујео баја. Ова реченица би у преводу са босанског на српски, гласила: Идем код примаријуса да ми стави завој, а после водим куче код ветеринара, пошто га је ујео инсект.

Ово је само један од примера којим су својевремено у Босни и Херцеговини доказивали колико се српски језик разликује од босанског, тако што су медицинске изразе замењивали оријентализмима.

– То је наишло на осуду лингвиста и одбијање лекара да користе те називе у свом свакодневном раду у болници – каже за наш лист др Миланка Бабић, која предаје на основним, мастер и докторским студијама предмете из области савременог српског језика на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

У својој новој књизи „Босански проблеми српског језика”, коју је недавно објавио „Јасен” из Београда, ова ауторка је између осталог анализирала омаловажавање ћирилице у БиХ, као и статус српског језика на тамошњим универзитетима.

Миланка Бабић (Фото: видео исечак)

Поред подсећања на поменуте, како каже, „апсурдне медицинске изразе” из „Рјечника медицинских назива у босанском језику”, који је 1999. саставио и објавио Фарук Коњхоџић, где је бурунџук назив за газу, а џеро име за хирурга, Миланка Бабић коментарише статус српског језика у Босни и Херцеговини.

– Анархија у употреби појединих речи посебно је својствена бошњачком језичком изразу, који је у великим лутањима како да се учини мање сличан српском. Пошто је неопходно пронаћи што више разлика у односу на потпуно исти језик из којег су самоиздвојени, посла су се латили разни лингвистички стратези. А разлике се не могу успоставити у граматичкој структури језика јер су подсистеми врста речи, облика речи, структура реченице у оквиру језика као система. Без обзира на то, лекторима у БиХ уредници новина редовно траже да претворе текст у „довољно препознатљив као босански”, јер им приговарају да је он „исувише српски” – каже Миланка Бабић.

На универзитетима у Републици Српској изучава се српски језик,  на универзитетима у Федерацији код Хрвата постоји само „хрватски језик”, а код Бошњака на катедрама у Федерацији као „босански, хрватски и српски језик”

Према њеним речима, на универзитетима у Републици Српској српски се изучава под тим именом, док на универзитетима у Федерацији код Хрвата се изучава као „хрватски језик”, а код Бошњака на катедрама у федерацији као „босански, хрватски и српски језик”.

– За мене је једна врста подвале да неко ко завршава студије у Сарајеву може да добије диплому професора босанског, хрватског и српског језика. Српски је ту увек на трећем месту. А самим тим што студент завршава једно те исто, и ви то именујете различитим именима, стварате привид да је неко добио диплому полиглоте. Сећам се да је на радију у Загребу био конкурс за најбољу хрватски реч. Слушаоци су смишљали речи, настојећи да србистичке лексике промене у новотворенице – каже Миланка Бабић.

Када помиње омаловажавања ћирилице, наша саговорница наглашава да се често говори о ћирилици у музици „чиме се ћирилица повезује са негативним трендовима и сељачким идентитетом”.

– Омаловажавање ћирилице у БиХ види се и кроз димензију њене неупотребе. Ћирилица је маргинализована у јавној употреби: нема је на натписима фирми, а у медијима је заступљена у мањој мери него што би требало. У одељку књиге под називом „Босански језик у функцији мржње према Србима” ауторка наводи уџбенике за које каже да врве од израза отворене мржње према Србима и њиховом језику.

– У школској граматици босанског језика за средње школе из 2004. Џевада Јахића, Срби се називају руралном популацијом, малтене дивљацима који су бацали око на босанске чаршије, док се у војном енциклопедијском речнику Срби проглашавају четницима одвајкада до данас – истиче наша саговорница.

– Погледајмо само како се у „Енциклопедијском рјечнику одбране БиХ”, аутора Касумовића и Хусеинбашића из 2000. године, тумачи значење лексичке опозиције четник, четништво – усташа, усташтво. Иако су дати парови лексема одређени као „припадништво фашистичком покрету”, с обзиром на то да се прва односи на Србе, а друга на Хрвате, њихов опис показује врло јасну диференцијацију на релацији антисрпски – прохрватски став. Ту разлику показује врло уопштен, сасвим неутралан опис лексеме усташтво, где се каже да усташтво означава „екстремно терористички део хрватског народа, терористички фундаментализам, екстремну организацију Странке права формирану тридесетих година 20. века. Према програму ове странке хрватске границе требале би бити на Дрини”. Насупрот томе, четништво је описано са много више података и емоција – истиче Миланка Бабић.

У истом речнику стоји да је четништво – „екстремно терористички део српског народа, терористички фундаментализам, контрареволуционарне и колаборационистичке оружане снаге основане под руководством пуковника Драгољуба Михаиловића Драже. Јавило се у 1941. години. На њих се ослањала Влада Краљевине Југославије у избеглиштву ради обнове старога друштвено-политичког система и повратка краља у бившу Југославију. Међутим, четници су током вођења ратова починили велике злочине над бошњачким народом. Број почињених злочина кроз ратове растао је рапидно, да би број недужног живља, а нарочито бошњачког у агресији на БиХ, од 6. априла 1992. године па надаље, прешао број од 150.000 убијених. Циљ ових данашњих четника јесте да се у погодном тренутку на власт ’свих српских земаља’ доведе Србин националист и поново успостави бивша Краљевина Југославија или ’велика Србија’...”.


Коментари11
55708
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немања Видић
Ово је врло неозбиљно писање о ћирилици и од стране новинара и од стране проф. Миланке Бабић. Не каже се да ли се ћирилица омаловажава у оба ентитета, ко то чини, како и зашто. Није речено главно - да је ћирилица једино српско писмо , и да само то њу спасава . То је само успут негде написао проф. др Милош Ковачевић, али је истовремено подржао правописну норму у српском правопису којом је и латиница именована стандардним писмом српског језика. А то је исто што и смртна пресуда за ћирилицу. Они не смеју да кажу просту истину : да је језичка струка плански увела латиницу у српскохрватски језик Новосадским књижевним договором из 1954.г. као равноправно писмо с ћирилицом , да би временом заменила ћирилицу. Чување ћирилице у двојству с латиницом траје од 1954.г. и свело је ћирилицу на једноцифрени постотак. И сада ће ћирилици бити нагло боље кад проф. Бабић рекне да је она омаловажена. Ето на шта је пала лингвистичка струка.
Ksenija
Cirilice nema ni u Srbiji. Pogledaje firme. Vise ih ima na engleskom jeziku nego na cirilici. Englezi koriste "&" da bi skratili "and", a zasto ga kod nas koriste kad nase "i" zauzima manje prostora?
Драгољуб Збиљић
Наравно, зато што је у Србији језичко расуло у вези с нормом у српском језику и писму. Српски лингвисти, ево, више иод пола века никако да схвате зашто нема у свету других лингвиста који би свој језик нормирали на два писма. Они не схватају и даље да је то био јасан план и циљ: да се Срби сви полатиниче преко "богатства двоазбучја" и "равноправности писама". Српски лингвисти као да ништа не знају о хиљадугодишњем неуспешном полатиничењу свих срба преко забрана ћирилице и насиља над њом у време окупација. И српски лингвисти ни данас не схватају да је примењено лукавство за полатиничење Срба сада без формалне забране ћирилице, него се иде на самолатиничење и "равноправност писама". Српеске лингвисте не можеш одвојити од "сербокроатистике", па Бог! Српске лингвисте никако не можеш одвојити од глупости у нормирању језика Срба.
Препоручујем 2
Malik Tintilinić
Nije "ćehim" (ne znam da ova riječ ima ikakvo značenje u bilo kojem jeziku) nego "hećim" i nije "ujeO ga baja" nego "ujeLA ga baja", riječ/imenica "baja" u bosanskom jeziku je ženskog roda baš kao što je i riječ "buba". Nemam uvida u cjelokupan tekst autorke, ali pročitavši ovih uvodnih par rečenica ne slutim ništa posebno, najblaže rečeno... Inače tačna je tvrdnja da je "svojevremeno" (sredinom devedesetih, dakle tokom rata i poslije njega) postojao trend ponovnog oživljavanja nekih turcizama, arhaizama, ne bi li se i tako i time još više potcrtala razlika bosanskog jezika u odnosu na druge jezike, ili bosanska varijanta jednog te istog jezika u odnosu na srpsku ili hrvatsku varijantu jednog te istog nam jezika. Ali to je bila glupava nacionalistička stvar, baš kao što je to bilo i uvođenje ekavice za Srbe u BiH da bi se, kao, što više sjedinili sa Srbima u Srbiji i pokazali/dokazali svoje srpstvo ili purizmi i sasvim nove riječi u hrvatskom jeziku u Hrvatskoj, itd.
Драгољуб Збиљић
ТО НИЈЕ БИЛО ГЛУПО! Malik Tintilinić каже овде: „Ali to je bila glupava nacionalistička stvar, baš kao što je to bilo i uvođenje ekavice za Srbe u BiH da bi se, kao, što više sjedinili sa Srbima u Srbiji i pokazali/dokazali svoje srpstvo“ Зашто би била „националистичка и глупава ствар“ да Срби нормирају свој језик на једном изговору. Уосталом, и сви Бошњаци, Хрвати и Црногорци су нормирали свој језик само на једном изговору, па нико не каже да им је то „глупаво“. Зато не може никако бити „глупаво“ нити је то некакав „национализам“ ако се и Срби језички обједине у својој језичкој норми на једном изговору. Зашто би се у томе само Срби делили? Према томе, то је био мудар поступак у Републици Српској који су омели глупи српски лингвисти који то нису умели да схвате.
Препоручујем 2
Tomislav K
Ovo je karikatura. Muslimani u BH su normirali jezik da bude na pola puta između hrvatskoga i srpskoga, unijeli nešto turcizama, no nisu ni u kakvu stručnu terminologiju. Radi se o podmetanju.
Аднан
У стварности норма и модерног српског и модерног хрватског је језик Босне као средишњег географско-језичког простора. Све остало са именовањима и вјештачким интервенцијама је политика док језик углавном живи свој живот и дио је интиме и идентитета његових говорника.
Препоручујем 2
Драган Пик-лон
Српски грађани и рођаци требају променити једно слово у својој азбуци.Најбоље је доградити задње слово "Ш".Додати му још једну вертикалну црту.Ако треба,још две.До душе може се додати и екстра хоризонтална црта,да их укупно буде две.Верујте, све сподобе без индентитета,без матерњег Језика и без азбуке ће доживети праву параноју.После тога наступа природна,матерња,језичка(душевна)селекција!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља