четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Бољи живот касни за статистиком

Ако би један евро вредео 100 динара, одмах бисмо имали плате од 500 евра, али то не би дуго трајало, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета
Аутор: Аница Телесковићсреда, 26.07.2017. у 21:57
Да би повећање зарада од 20 одсто било дугорочно одрживо, неопходно је да продуктивност и економски раст порасту исто толико (Фото Драган Јевремовић)

Зашто бољи живот касни за добрим макроекономским показатељима? И шта грађани Србије имају од тога што ће БДП ове године порасти три, а буџетски дефицит пасти испод два одсто? Међународне финансијске институције овим сложеним економским терминима у својим саопштењима истичу како „економија Србије добро напредује”. Грађани, међутим, то још не осећају.

Све док у табели на сајту Министарства финансија у колони „просечна зарада” не буде писало 500 евра, становништво неће осећати конкретну корист од спроведених реформи и тешких мера фискалне консолидације.

Према речима председника Александра Вучића, то ће се догодити већ следеће године. У понедељак увече, гостујући на телевизији Пинк, Вучић је за ову годину најавио значајно повећање плата и значајније повећање пензија него што је било претходних година. Али и додао да ће следеће године просечна плата бити 500 евра.

На истој телевизији, тада као премијер, Вучић је био гост на Божић 7. јануара. Тада је, међутим, најавио да очекује да просечна плата у Србији 2017. године буде 500 евра.

Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, недавно је за „Политику” истакао да ћемо „уколико у наредном периоду будемо имали привредни раст од око четири одсто, тек за пет година стићи до просечне плате од 500 евра”.

На подсећање да је председник то најавио раније, Вучковић је одговорио да су у појединачним месецима могућа искакања, јер плата сезонски скочи крајем године, па се после смањи. „Ако гледамо просечне годишње зараде, оне уобичајено прате раст привредне активности. Проблем је кад се нешто обећа и орочи. То гура политичаре да мимо рационалне и добре економске праксе повуку потезе који ће пречицама довести до тог резултата.”

Званична статистика јуче је објавила да је просечна зарада на крају јуна износила 49.238 динара (404 евра). Номинално је већа 4,5 одсто, а реално 4,3 процента у односу на мај.

У поређењу са истим месецом 2016. године, просечна јунска плата већа је шест одсто номинално, односно 2,3 одсто реално.

Да би са садашњих 404 плата догодине порасла на 500 евра неопходан је раст зарада од чак 23 одсто. Да би то повећање било дугорочно одрживо, неопходно је да продуктивност и економски раст порасту исто толико, односно више од 20 одсто. У току једне године то је практично немогуће. Постоји ли ипак нека чаробна формула којом плате од 500 евра могу да се достигну већ следеће године?

Према оцени Милојка Арсића, професора Економског факултета, „то није реално, а иако се догоди, следеће године неће бити одрживо”.

– Хипотетички, ако би курс пао на 100 динара за један евро ми бисмо одмах могли да имамо плате од 500 евра. Али, питање је колико би то трајало. Осим као резултат јачања динара, просечне зараде могле би теоретски и да порасту и кроз неко значајније повећање пензија и плата запосленима у јавном сектору. Али би такав раст трајао само привремено и кроз инфлацију и јачање курса то би се поново обезвредило. Зараде не би требало да расту брже него што расте производња. А то је за око три-четири одсто годишње. Што значи да бисмо тим темпом, на реалним основама плате од 500 евра могли да достигнемо за четири године. Толико повећање не би угрозило раст привреде – сматра Арсић.

Он додаје да су појединачна искакања могућа у једном месецу, али да је важан годишњи просек зарада. Дохоци и потрошња не могу да расту брже од производње, подвлачи професор Арсић.

На питање зашто бољи живот касни за статистиком, он додаје да се добри макроекономски показатељи односе на макроекономску стабилност.

– То је предуслов за раст бруто домаћег производа у будућности. Тек кад порасте производња по становнику, онда може да порасте стандард. Међутим, да би грађани то осетили, онда стандард мора значајно да порасте – за двадесетак одсто. А да би се то догодило, мора да прође неколико година – закључује Арсић.

И Тони Верхеијен, доскорашњи шеф Канцеларије Светске банке за Србију, недавно је за „Политику” истакао да увек постоји извесно закашњење између добрих макроекономских показатеља и субјективног осећаја људи.

– То није случај само у Србији, већ историјски подаци показују да људи касније осећају бенефите реформи. Срби су преживели тешка времена. Али, да би људи видели напредак, мора да прође неко време. За субјективни осећај, важно је постоје могућности за ново запошљавање, нарочито за младе људе. Да они на тржишту рада могу лако да нађу добар посао, што још није случај. За тако нешто потребно је много више инвестиција, нарочито у мала и средња предузећа – рекао је Верхеијен.


Коментари5
b33d6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radovan
Nesto nije u redu. Mislim da je laganje uzelo toliko maha da je postalo deo stvarnosti.Neke fiktivne,doduse.Ali ono sto me totalno rastuzi je saznanje da se ovde obecava 500 evra za dve godine !!! Pazite,500 evra ! Detonira me pitanje u kojoj to normalnoj zemlji neko gradjanima obecava 500 evra !!!!?? Da li je moguce da smo i u svesti sve to sklonili i mislimo da je 500 evra dostojno coveka !!!??
Radovan
Uopste me ne razumete.Ja nisam ni u jednom trenutku rekao bilo sta od toga sto pominjete.Ja sam samo zaprepascen da nam onomad( ondasnji ) predsednik vlade sa ponosom obecava 500 evra!! On verovatno misli i na ovo sto vi kazete, da ce se situacija "toliko" popraviti da ce biti tog proseka.Ali se ja i dalje cudim da se nekome OBECAVA 500 evra !!!! Pa gde smo to mi !!??
Препоручујем 9
Trifun
@Radovan Visinu plate ne odredjuje drzava dekretom,nego trziste,rezultai rada,odnosno zaradjeno...Sta vi mislite da drzava proglasi visinu plate 1.000 eura(ili koliko je vama potrebno)?Samo odakle i dokle ce to da isplacuje?Da se zaduzuje,uzima kredite,koje ce neko drugi da vraca(potomci i sl.)...Mnogi u Srbiji jos ne mogu da se oslobode "socijalistickog samoupravljanja","dogovorne ekonomije" i "radnickih saveta"...Mnogi u Srbiji jos ne mogu da shvate da sve ono sto je sticano decenijama,posle 2.sv rata da su "dosmanlije" prodale u "pljackaskoj privatizaciji" za "tepsiju ribe".Zvanicno je Srbije od te "pljackaske privatizacije" inkasirala par milijardi $(manje od Karicevog "Mobtela" koga su oteli),ali su zato na svoje racune(po egzoticnim ostrvima) izneli 50 milijardi $(prema stranim izvorima)!!!STA vi sad ocekujete?Da neko dodje i preko noci ekonomiju Srbije(ruznu zabu krastacu) carobnim stapicem pretvori u "lepoticu"(sa visokim platama i standardom)?Srbija prolazi kroz "cistiliste"..
Препоручујем 8
Екатарина
Чак и да имамо плате од 2000 евра, ако би сав тај новац одлазио на куповину стране робе и само у потрошњу од тога држава и друштво немају ништа. Поента власти је да створи услове за успешну домаћу производњу и да привуче друге да овде троше новац. Овде се и даље људима продаје демагогија а странцима нуди да носе оно што је нај вредније.
Mirko Rajkovic
U proseku 90-tih je prosecna plata bila 50 evra i 5 oktobra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља