четвртак, 09.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Приче о животињама

Аутор: М. Сретеновићнедеља, 06.04.2008. у 22:00
Често коришћен мотив: човек, жена и змија

Пошло јој је за руком да превари Еву. Њеним наговором први људи су кушали са дрвета сазнања, а потом били кажњени и протерани из рајског окриља. Донела им је слободан избор, пркос и самоосвешћење, ауторитет знања насупрот дотадашње вере. Показала је људима да постоји још нешто изван покорности и послушности Богу. Била је први доносилац достојанства а, како се убрзо показало, и проклетства.

Упркос божјој забрани, змија је била та која је обећала Адаму и Еви да ће кушањем са дрвета сазнања бити као богови. Сходно томе, ако је Бог у праву – знање човеку доноси бол, ако је у праву змија – знање га изједначава са Богом... И десило се и то, дрво сазнања заклонило је дрво живота...

Тумачења и анализе различитих занимљивих традиција и противречних учења на ову тему, као и ишчитавање поменутих симбола и архетипова могу се чути сваког понедељка од 19 часова у Народној библиотеци Србије где се одржава циклус „Филозофске животиње”. Предраг Крстић, мр филозофије и истраживач-сарадник у Институту за филозофију и друштвену теорију из Београда излаже делове својих вишегодишњих истраживања о појавамаживотиња у, пре свега, филозофској литератури Запада, говори о симболичком садржају који оне собом носе, и прича о њиховој метафоричкој вредности...

– Ово би се показало неизводивим или макар недовољним уколико се барем делом не приступи некој врсти упоредне анализе. Уколико се, дакле, не закорачи и у друге, неевропске културне кругове, као и у ванфилозофско наслеђе: религијско, антрополошко, етнолошко, психолошко и уметничко. При том је намера била да свака од „животиња” исприча неку причу, да илуструје неки проблем, да провоцира неко од оних „вечитих питања”,и да посведочи о покушајима одговора на њих; о различитим виђењима, доктринама, ставовима које је историјско предање искушало и у различитим односима које смо, повратно, ми, људске животиње, заузимали према оним не-људским животињама. Тако, на пример, птице отварају и оживотворују проблем самоће и друштвености. И не решавају га, наравно, али нуде многа решења. То може изгледати исто – само онима који трагају за коначним решењима, каже Предраг Крстић.
Некако очекивано, животиња о којој је било речи на првом предавању била је – змија?

– Змија је, као и већина животиња, у себи здвојен, поливалентан симбол: и опасна и лековита; и одвратна идостојна поштовања; и на неки перверзан и, дакако, интригантан начин привлачна и вероватно архетипски одбојна.Нашу традицију је додатно обележило то што се нашла на самом почетку историје: у библијској Књизи постања прве људе навела је на... И ту почиње појмовни заплет: својом сугестијoм Еви да узбере са дрвета сазнања добра и зла навела је на грех, на охолост, на преступ, огрешење о божју милост и заповест, на пад, на изгон из Едена, на проклетство које треба искупити, на одбоженост и рашчовеченост. Или – како се с друге стране и, макар једнако уверљиво, интерпретирало – управо на то да узмемо судбину у своје руке, да постанемо људима, да својевољно бирамо и градимо себе, да одбијемо, колико год удобни био, протекторат. Слобода и знање су овде кључне речи за које змија у многим списима стоји као друго име, каже Предраг Крстић.  

Након предавања о змији и птици на ред, на вечерашњем предавању, долазе пси, како додаје наш саговорник, такође, врло различити, и они бесни и они питоми, и они које доживљавамо као најбоље пријатеље и они које видимо као отворене непријатеље.

– Следећег понедељка биће речи о крави,и зачудићете се колико се интересантних асоцијација отвара у вези са њом. Најзад ће серију закључити једно чудовиште: Сфинга, а детаљи о томе ће, како доличи, овом приликом остати загонетка...

Књига Предрага Крстића у којој ће бити сабрани текстови са предавања биће објављена на јесен.


Коментари0
0bb0a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља