среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
АРХЕОЛОГИЈА

Открића која мењају свет

Током протеклих неколико година у Африци су пронађена нова археолошка налазишта која умногоме мењају ранију представу о историји човечанства
Аутор: С. Чикарићсубота, 29.07.2017. у 21:00
Мумија пронађена у близини Долине краљева (Фото: Ројтерс)

Африка, колевка човечанства и земља великих древних цивилизација, пребогата је археолошким налазиштима која нам омогућавају да боље разумемо не само праисторијску прошлост човечанства већ и судбину древних царстава.

Протеклих година пронађено је неколико изузетних остатака древног живота.

У Мароку је откривен најстарији представник хомо сапијенса.

Остаци пронађени током ове године у близини пећине Џебал-Ирхуд, припадају најстаријим представници хомо сапијенса који су живели пре око три стотине хиљада година. Пећина Џебал-Ирхуд није први пут постала место на којем су истраживачи пронашли остатке и предмете из доба средњег палеолита. Али, раније није увек било могуће одредити тачну старост налаза. Остатке који сведоче о најстаријем разумном човеку пронашао је међународни тим археолога којим су руководили научници из Немачке и Марока. Од савремених представника хомо сапијенса ови остаци се разликују по дужини задњег дела лобање и великим зубима, што им је заједничко са неандерталцем. Све донедавно за најстарије остатке хомо сапијенса сматрани су они који се налазе на територији данашње Етиопије и чија је старост процењена на 200.000 година. Са закључцима ове студије, међутим, нису сагласни сви антрополози.

У Јужној Африци ове године откривена је раније непозната врста људи.

У мају 2017. године у неприступачним пећинама недалеко од Јоханезбурга ексхумирани су остаци 15 хоминида различитог пола и старости још увек непознате старости, названи у част пећине у којој су откривени – хомо наледи. Имали су мозак величине поморанџе и веома мајушна тела, просечна висина није прелазила 150 центиметара, а тежина око 45 килограма. По свој прилици, могли су да израде најједноставније алате. Њихова старост још увек није тачно утврђена, али се претпоставља да је око 2,5 милиона година. Даље проучавање научницима ће омогућити да се разјасни порекло наше врсте и да нам помогне да сазнамо више о томе како је пре 2,5 милиона година примитивни аустралопитекус покушао да се преобрази у нашег директног претка и постане приматом рода хомо, пишу руски медији.

И људска вилица која је 2013. године пронађена у Етиопији може да промени прошлост и људски род врати уназад. И то за 400.000 година. До таквог закључка дошли су научници после проучавања окамењене вилице са пет малених зуба која наводно спаја све тачкице између примитивних предака и модерног човека. Она је припадала претходнику човека названом хомо хабилис и долази из времена када су се људи одвојили од претка сличног мајмуну, аустралопитекуса. Откриће је старије више од 400.000 година него најстарији фосили који припадају људима, а који су били стари 2,3 до 2,4 милиона година. Након појаве овог налазишта и објављивања научне студије историја човечанства старија је за око 400.000 година.

Један мали камен из Кеније променио је наше представе о праисторији човечанства. То откриће из 2015. године пољуљало је раније мишљење о првој појави алата, чиме је историја прављења оруђа враћена 700.000 година пре него што се раније мислило, и скоро хиљаду година пре појаве рода хомо.

Неколико саркофага и више од хиљаду предмета у близини града Луксор на југозападу Египта који датирају из времена древног Египта открили су ове године тамошњи археолози. Саркофази и предмети су пронађени у планинском пределу Дра Абу ел Нага у близини чувене Долине краљева, јавили су светски медији.

Археолози су ископали гробницу која је највероватније припадала високорангираном судији Усерхату који је живео у доба 18. династије Фараона (1550–1292 пре нове ере). Они су открили шест саркофага у којима су се налазиле мумије и 1.050 предмета укључујући погребне маске, на десетине керамичких предмета и неколико стотина ритуалних фигурица. Већина пронађених предмета била је у веома добром стању.

„Неке боје су толико јарке да би неко помислио да су обојене пре само неколико дана”, рекао је египатски министар за антиквитете.


Коментари0
06099
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља