понедељак, 23.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:54

Бајина Башта слави век и по од рођења Евелине Хаверфилд

Британска хуманитарка која се у Првом светском рату бринула о српским рањеницима у вароши подно планине Таре основала је сиротиште за ратну сирочад, а заузврат је, уз благослов владике Николаја, сахрањена у порти тамошњег православног храма
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсубота, 29.07.2017. у 22:00
Ћерка шкотског барона, Евелина Скарлет, истакнути борац за женска права (Фо­тографије Не­над Ма­рић за изложбену поставку парохијског дома)
Ужи­ва­ла је у би­ци­кли­зму, пе­ца­њу, стре­ља­штву, ло­ву и пу­то­ва­њи­ма
Сиротиште за ратне сирочиће у Бајиној Башти
Вла­ди­ка Ни­ко­ла­ј је благословио проширење сиротишта

Литијом која ће проћи кроз варош и завршити се молитвом на гробу британске хуманитарке Евелине Хаверфилд у порти Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, тамошња црквена општина обележиће век и по од рођења хероине Првог светског рата чије име слави градић у подножју планине Таре. Свечана поворка биће организована 2. августа на црквену славу, Светог пророка Илију, неколико дана пре Евелининог 150. рођендана, а чињеница да је гроб ове протестанткиње једини у порти православног храма само говори о поштовању које јој указују Бајинобаштани.

Владимир Васиљевић, старешина храма, истиче да Евелина Хаверфилд ту почива уз дозволу владике Николаја Велимировића са којим је била у контакту и који је према њој гајио велико поштовање. Сачувано је и владичино писмо у којем јој је 1920. године, десет дана пре него што је преминула од последица упале плућа, дао благослов за проширење сиротишта за ратне сирочиће које је основала у Бајиној Башти годину дана раније.

Тај рукопис владике Николаја, његова фотографија са Евелином, заједно са још двадесетак скенираних снимака из њеног живота већ пет година део су сталне поставке која краси парохијски дом који је, на иницијативу свештеника Владимира Васиљевића, назван Дом Евелине Хаверфилд. Красе га и заставе Шкотске и Велике Британије, а у њему се свакодневно од 8 до 20 часова могу окрепити они који дођу да одају почаст жени која је на почетку Првог светског рата основала Женски корпус хитне помоћи и 1915. године се придружила др Елси Инглис у збрињавању рањеника у Србији. Отварањем овог дома на неки начин испуњен је Евелинин аманет да за све усамљене, напуштене и гладне постоји топло склониште под истим кровом.

– Сећање на Евелину оживело је на Сретење 2011. када се у црквеној порти појавила млада жена носећи лопату и стари кожни кофер. Дошла, је са пријатељем из Форт Вилијама, у Шкотској, да пронађе прабаку и упитала нас где је гроб Евелине Хаверфилд. Стала је запањена када смо јој показали ограђену и уређену хумку испред улаза у цркву. „На њеном споменику су шкотски украси”, рекла је и занемела праунука Сенди Вилсон. У неверици нам је казала да је очекивала зарасли гроб у некој планинској врлети и да је због тога понела лопату. Онда је отворила кофер и показала нам Евелинине слике и сувенире из Бајине Баште. Тада се зачела идеја да фотографије скенирамо и њима обогатимо парохијски дом – објашњава отац Владимир.

Сенди је затим прочитала натпис на Евелинином гробу исписан на енглеском: „Радила је за српски народ и борила се као равноправан борац, прави јахач и највернији пријатељ! Почивај у миру.” Праунуку шкотске хуманитарке дочекало је још једно изненађење. Проглашена је за почасну грађанку Бајине Баште, а одушевила се и чињеницом да једна од улица у том месту готово читав век носи Евелинино име.

– Начин на који су нас ти свештеници и заједница прихватили био је невероватан. Нисам могла да претпоставим да ће ова посета бити таква, ни да је Евелина тако цењена у овој далекој, прелепој земљи. Сад када размишљам о њој нисам више тужна јер знам да јој је место међу планинама и људима које је волела. Њена породица била је изненађена, али и захвална на љубави и поштовању које јој је народ Србије поклонио – прочитао је отац Владимир са пожутелих страница новина изјаву коју је за српске медије после ове неуобичајене посете дала Евелинина праунука.

Због бриге о српским малишанима кћерка шкотског барона Вилијама Фредерика Скарлета, Пречасна Евелина Скарлет, како је названа по рођењу, добила је и највиша српска одликовања – Орден Светог Саве четвртог и петог реда и Орден Белог орла са мачевима, који јој је додељен постхумно.

Од 2011. године Евелина је постала повод да у Бајину Башту редовно долазе британски званичници, међу којима Мајкл Девенпорт, донедавни шеф мисије Европске уније у Србији, и Денис Киф, амбасадор Велике Британије. Он је приликом посете Храму Светог пророка Илије 2014. свечано открио рељеф са Евелининим ликом, на улазу у парохијски дом који носи њено име. Портрет Евелине Хаверфилд објављен је 2015. и на поштанској марки из серије „Британске хероине Првог светског рата у Србији”.

 

Борац за женска права

Евелина је била и истакнути борац за женска права, а водила је неуобичајени живот за жену њеног друштвеног статуса у том добу. Уживала је у бициклизму, пецању, стрељаштву, лову и путовањима. Више је волела да се бави спортом него да присуствује друштвеним догађајима намењеним британској елити, а говорила је неколико језика.

 

Зачетник организованог пружања здравствене заштите

Дом здравља у Бајиној Башти од оснивања 1930. године носи име по Евелини Хаверфилд, а на здању је написано да је названо по племенитој Енглескињи „која 1920. даде свој живот за добро и напредак нашег народа”. Садашња директорка те установе др Стојанка Ђурић истиче да је, уз још неколико Британки, Евелина зачетница организованог пружања здравствене заштите не само у Бајиној Башти већ и у Крагујевцу, у коме је претходно боравила.

– У наш град донела је превентивну медицину која готово да није постојала, па је стопа обољења и смртности била јако висока. Управо је она међу народом овог краја раширила свест о битности превентиве и бриге о хигијени. Бајинобаштане је саветовала како да се здравије хране, а они су јој веровали, јер им се безгранично давала. Памти се да није имала мере ни границе у свом хуманитарном раду. Толико се исцрпила да је на крају подлегла упали плућа – истиче др Ђурић. Додаје да ће учешће медицинских радника у црквеној литији бити само један од начина да се подсете хуманости и несебичности ове добротворке.


Коментари2
b441b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoje Radaković
"Samo su nam Skotlandjani bili prijatelji, a Englezi - nikad, niti jesu, niti ce ikad biti." Trainspotting, 3rd Part: "Doing Horse on Kosovo Field"...
Aleksandar Tosic
Ne "britanske" nego skotske humanitarke (NATO-vci kazu iz Skatske). Samo su nam Skotlandjani bili prijatelji, a Englezi - nikad, niti jesu, niti ce ikad biti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља