уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:36

Античке тајне локалитета Кале на Рујену

Иновативан резервоар за воду доводи се у везу са македонском краљевском породицом, а претпоставља се да је најстарији сличан пример Филипова гробница у Вергини
Аутор: Милица Димитријевићсубота, 29.07.2017. у 21:12
Истраживачи на делу Иван Вранић (Фотографије Археолошки институт и Народни музеј)
Керамика пронађена на локалитету

Др Иван Вранић, научни сарадник Археолошког института Београд, са својим колегама лето проводи у Кршевици, дружећи се с разлогом с остацима једног античког насеља. Јер, његови најстарији налази датирају из периода с краја петог века пре нове ере, а најзанимљивије је то што су поједини примерци градње јединствени када је реч о Србији и могу се наћи још само у Бугарској или Македонији. Локалитет се зове „Кале”. На њему су се сударили медитерански свет, локалне „хеленизоване” заједнице, односно антички Пеонци и Трачани, али и становништво које карактерише коришћење латенске материјалне културе. 

Сви заједно предмет су истраживања наших археолога већ више од деценију и по, што редовно финансира Министарство културе и информисања.

Локалитет се налази на североисточној падини планине Рујен и према проценама заузима око пет хектара, за сада је истражено само око шест процената тог простора. Најзначајнији део налази се у подножју испод брда Кале где протиче омања Кршевичка река – бујични водоток који је у прошлости поплавама нанео велике количине песка и затрпао значајан део локалитета.

– Управо зато сматрамо да би простор који је нама занимљив могао да буде и већи. Најзначајнија архитектонска фаза датира у време од друге половине четвртог до средине трећег века пре нове ере. Ради се о типичној грчкој форми градње која је карактеристична за Медитеран, што ово насеље чини посебним кад је реч о Србији. Доњи делови бедема грађени су од камених квадера, док су горње партије прављене од ћерпича, цигле сушене на сунцу. На горњој површини бедема, претпоставља се, налазила се шетна стаза где су биле постављене балисте, ондашња артиљерија која је испаљивала нешто налик на ђуле. Претпоставља се да су градитељи били грчки мајстори које је локална елита, да би истакла свој статусни положај и упознатост за савременим начинима градње, ангажовала да у унутрашњости Балкана граде насеља. Мада, могуће је и да је локално становништво временом успело да добро научи овај занат, па је ова форма архитектуре постала уобичајена – открива детаље Иван Вранић.

У подножју је, поред бедема, пронађен и резервоар за воду у форми грађевине квадратне основе (10 пута 6 метара) коју је покривао бачвасти свод висине око 6 м. Он је од посебног значаја из два разлога. Грађевине са овим типом крова нису честе у системима за водоснабдевања, овај пример спада у најстарије који су део комплексног система базираног на филтрирању и прикупљању подземних вода, што представља изузетно технолошко достигнуће за оно време. И, како истиче наш саговорник, овакви сводови доводе се у везу са македонском краљевском породицом, а претпоставља се да је најстарији пример Филипова гробница у Вергини (Филип Македонски, Александров отац).

– Постоји претпоставка да се ради о Филиповом војном утврђењу које је настало у време када је Македонија за његове владавине освојила унутрашњост Балкана. Ипак, овде треба бити пажљив пошто се у историјским изворима не зна баш најбоље шта је то освајање заправо значило, да ли се ради о правом укључивању у македонску државну организацију или, што је вероватније, о некаквом вазалном односу локалних заједница према Македонији. Могуће је и да се ради о насељу локалне ратничке елите која је ишла са Александром у освајања Персије, тамо провела неколико деценија – каже Вранић.

На основу артефаката који су пронађени може да се закључи да се радило о једном веома организованом насељу које је трајало око 150 година, док је питање престанка живота најчешће повезивано са келтском најездом у првој половини трећег века пре нове ере. Становништво је узгајало стоку, бавило се пољопривредом и користило многобројне житарице. Веома изражен је био и ткачки занат, што може да се утврди на основу великог броја откривених тегова за разбој. Такође знамо да су практиковали и лов.

– Покретни материјал показује да су постојали трговина и размена са грчким колонијама на северу Егејског мора: градови Тасос, Менде, Амфиполис и слично, одакле је допремана античка керамика, али и вино у амфорама. Пракса испијања вина веома је карактеристична за контакте Грка са „варварима”, док материјална култура везана за овај обичај може да нам пружи разне занимљиве информације. На пример, често је могуће анализом стилских одлика црвенофигуралних античких посуда утврдити конкретну радионицу у Атини где су вазе произведене. Амфоре са Тасоса, које представљају амбалажу у којој је пиће транспортовано, често имају печате са именима магистрата. Значајно је и то што је локална свакодневна, употребна керамика прављена по угледу на неке облике познате из грчког света, хидрије, скифосе, кантаросе, лекане, хитре – каже Вранић.

Међутим, као што то обично бива, ископавања не теку без проблема. Актуелни су често нерашчишћени имовинско-правни односи и чињеница да су парцеле на којима се проналазе значајни остаци архитектуре углавном налазе у приватном власништву, док за њихов откуп нема средстава. Невоље доноси и непостојање услова за ангажовање чуварске службе пошто је током последњих неколико година, кажу истраживачи, примећена појачана активност „детектораша” – илегалних „ентузијаста” и „заљубљеника у археологију”, који детекторима проналазе металне предмете, ископавају их и касније кријумчаре ван граница наше земље. На овај начин наноси се немерљива штета овом јединственом локалитету.


Коментари2
397ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Митровић, доктор правних наука
Аман браћо археолози! Верујем да ви читате али вам је промакао исправан текст професора Римског права Жике Бујуклића који у уџбенику "Форум Романум" пише "Етрурци (треба Етруски, прим. БМ) су због потребе мелиоризације земљишта посебно усавршили употребу лукова и полукружних сводова па је то постала специфичност њихове архитектуре поготово сакралне. Архитектура класичне Грчке, елементе свода и лука одбацује као туђе свом строгом праволинскиом схватању форме" (с.13). Погледајте вашу слику! Бујуклић пише како се циглама добија етруски лук. Разликујете Хел(В)ене од Грка јер немају никакве генетске везе! ХелВени су КолоВени/СлоВени. На изложби о овом локалитету био је ћуп на коме је исцртано Коло са три и са два крста. Објавио сам сликом и текстом у књизи "Азбучна математика Винче". Али не - ништа не помаже: археолозима су сви осим Грка варвари. Па докле толика понизност? Прочитајте зашто је "вино" у свим језицима 45 паралеле - вино. Од тих "варвара" ВиниКоло (вино - КолоДарни лек).
Branko
Imajte u vidu da su bili staari narod Makedonije.. Nemojte ih dizati Grci tako gore, jer vi znate da je Grcka vestačka Drzava !! Ako vi mislite da je taj arheoloski centar Makedonski onda smo jako blize da je zajednicki a ne Grcki! Hvala vam i Pozdrav

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља