уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15
ПРЕВАРАНТСКЕ ПРИЧЕ

Господине, тата ми је о вама причао...

Док је времешније друштво седело за столом у кафани, младић је пришао и у име свог оца „позајмио” 1.200 динара – У стан у коме су били мајстори улетео је момак, објаснио баки да је довезао материјал и да то мора да плати 1.780 динара
Аутор: Ј. Симић-Теншић / Б. Васиљевићсубота, 29.07.2017. у 22:00
(Фото Н. Неговановић)

Преваранти су одлични „психолози” и својом добро осмишљеном причом успевају да превеслају многе, па чак и оне са дебелом животном школом. На мети манипуланата који вешто за кратко време из џепа жртве успеју да извуку понеку хиљадарку нашли су се времешни гости за столом једне кафане усред центра града.

Њима је, док су испијали редовну дневну дозу кофеина, пришао младић. Нико од седморице „младих” за столом није га познавао, али он је самоуверено пришао једном од њих и кренуо да га у „име свог оца” поздравља као да се знају годинама.

Објашњавао је како му је тата причао о њему, да га се сећа кад је био мали…

Човек седе косе који је у току живота упознао мнооого људи, дотичног полетарца није могао да се сети. То није сметало младићу да „старог познаника” замоли да му позајми 1.200 динара јер му хитно треба баш толико да плати поправку квара на аутомобилу. Времешни гост није имао тај новац, али „ситуацију” је извукао један од другара за столом. Хитро се латио новчаника и момку дао колико му је требало. Узео је новац, срдачно захвалио уз најлепше одабране речи, обећао да ће новац вратити већ за један сат и ужурбано отишао. После пет минута за столом се чула само једна реченица.

Ако се договорите са мном, имаћете велике попусте у радњи која се отвара у Сремчици, и до 50 одсто. На поклон сада добијате мали фен, мини-масажер и космодиск... заузврат дајте неко ломљено злато

„Знаш кад ће он поново да се појави, никад.”

Тако је и било. Млади преварант се у кафани још није појавио, ал’ је онај ко му је дао новац постао свакодневна тема за шалу другара за резервисаним столом.

Без имало стрепње и страха преваранти самоуверено улазе и у станове. Пре неколико дана покушали су да оробе старију суграђанку у згради испод Ташмајдана. Кроз њен стан дефилују мајстори – за струју, воду, прозоре, паркет... Бака је ту да их дочека, скува им кафу, послужи пиће, ручак и води контролу над радовима док је син на послу. Познаје добро све мајсторе, али увек се појави неко нов.

Сав зајапурен, убрзан, у неком црвеном радничком оделу, улетео је у стан и кренуо правац на баку. Објаснио јој је у хиљаду најбрже могуће изговорених испреплетених речи да је довезао материјал који је њен син послао и да му треба 1.780 динара да плати превоз. Намах изненађена што јој син то није јавио, али немајући времена да у тој журби зове сина, бака је извадила 2.000 динара, није имала ситније, и дала их момку да заврши посао. И док је он као без душе истрчавао из стана и јурио низ степенице, једном од мајстора у кући „упалила се лампица”. Одмах му је синуло да је превара јер нису очекивали да стигне било какав материјал. Јурнуо је за преварантом и сустигао га док је утрчавао у аутомобил за чијим воланом је седела девојка.

С. Печеничић

Суграђанка из Сремчице „угостила” је пре неколико дана у свом дворишту „трговца”.

– Испред мог дворишта зауставио се аутомобил. Помислила сам да ми је стигао неко од родбине па сам пошла да отворим капију. Из возила је изашао човек кога никад до тада нисам видела. Питао ме да ли може да уђе у двориште како би ми указао на отварање нове продавнице беле технике у нашем крају – прича суграђанка.

Незвани гост одмах је почео са „рекламирањем” радње.

– Рекао ми је да се у Центру, како ми зовемо део Сремчице, у локалу где се сада налазе Кинези, ускоро отвара продавница беле технике. Напоменуо је да ће они суграђани који се договоре с њим имати велике попусте, моћи ће да пазаре упола цене. И понудио ми је бесплатно три производа – мали фен, мини-масажер и космодиск. Било ми је нешто  сумњиво, како да то све нуди бесплатно, али је уследио наставак. Рекао ми је да све то могу добити ако му дам комад ломљеног злата – каже суграђанка.

Она је остала затечена и тад је већ осетила малу непријатност.

– У први мах нисам знала шта да му одговорим. Онда је он извадио платнену кесицу са комадима злата, ломљеним прстењем, деловима ланчића, златних зуба... које је наводно добио од неких људи који су прихватили договор с њим. Донела сам му позлаћен сатић који сам купила још пре четрдесет година у Русији. Погледао је сат и видео да није златан. Е, тада ми је већ било доста његове приче – прича суграђанка и истиче да ју је тридесетогодишњак питао да ли у крају има још пензионера и отишао.

И пензионери на Лабудовом брду били су плен превараната. Тројица мушкараца обучена у униформе налик поштарским лажно су се представљали као радници „Пошта Србије” и под изговором да скупљају новац за болесну девојчицу свог колеге узимали новац од лаковерних. Међу њима је био и дека од деведесет година, који им је дао 2.000 динара. Успут им је скувао кафу и лепо су се испричали.

Нису само старији суграђани ти које преваранти лако обрлате. Године и пол они не бирају, узимају од свих којима на брзака успеју да замажу очи. Насамарена је тако и групица младих људи која је после посла свратила на чашицу освежења и разговора у кафић на крају Кнез Михаилове.

Њиховом столу пришла је млада, пословна жена. Уз извињење кренула је бираним речима усплахирено да објашњава како је пошла на важан пут, на предавање на које не сме да закасни јер би могла да добије отказ, да су јој ту негде стала кола, да јој је полиција за вратом, да је стала на зелену површину, да не зна шта да ради… Свако од њих је другачије схватио причу праћену махањем руку, показивањем на ауто… Схватајући шта посао значи, један од њих повуче и остале оним нашим „људи, дај да помогнемо жени, па погледајте у каквој је фрци, баш се види да има проблем”. Зачас су у њеним рукама биле 2.000 у апоенима од по 200 и 100 динара, а она је лупкајући високим потпетицама отишла низ улицу. Оставила је и визиткарту са два мобилна броја. На тим бројевима чуло се само „број је привремено искључен…”.

 

Преварили и новинаре

Пре неколико година и новинари Београдске хронике насели су на тужну причу једног дечака. Појавио се испред „Политике” и бесциљно се окретао, а затим колегиници објаснио како је изгубио све на утакмици – и ранац и новац, и како му се мама не јавља на телефон, јер је недоступна.

Она га је увела у редакцију, а ми прикупили новац за аутобуску карту за један од градића у унутрашњости, сендвич и сок.

Колега га је потом уредно одвео до БАС-а и испратио, а на мамин број нико се никад није јавио.


Коментари1
15cd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

GoranM
Zato se takvima samo kaze: produzi dalje. I nema vise sa takvima komentara. Svaki dalji komentar sa takvima moze biti cak i veoma opsan po zivot.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља