недеља, 18.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.04.2008. у 22:00 Стојан Тодоровић

Јубилеј прве тимочке пруге

Час историје: млади сликари у Влашком Долу (Фото С. Тодоровић)

Зајечар – Првог дана првог викенда у априлу, у живописномВлашком Долу, код Зајечара – одакле је пре 120 година, из прве станице, према дунавском пристаништу у Радујевцу пуштена у саобраћај чувена „Белгијска пруга”, превозећи камени угаљ из Вршке чуке – одржан је својеврсни час историје. На месту где се налазила прва железничка станица, у тек олисталом околишу, у кањону Прлитске реке, окупили су се бројни чланови Клуба љубитеља тимочких пруга, планинари, ловци , ђаци са учитељима, млади сликари ...

Уживали су у топлом, увелико расцветалом пролећном дану слушајући причу о старој прузи. Била је то прва индустријска пруга и прва пруга уског колосека у Србији. Грађена је белгијским капиталом, истовремено када и рудник у Вршкој чуки, између 1886. и 1888. и била у употреби 70 година. О томе су природољупцима и знатижељницима беседили Небојша Јовић, најнеуморнији архивски истраживач у Тимочкој Крајини и зајечарски железничари Петар Аранђеловић и Драгомир Дејановић, најагилнији активисти Клуба љубитеља тимочких пруга, који је основан пре четири године.

Српско технолошко чудо

Ова пруга, дугачка 82 километра, остала је у народу до наших дана упамћена као „Белгијска пруга”. У опсежној студији која ће ускоро бити објављена поводом јубилеја, истраживач Небојша Јовић записао је да је непобитно утврђено да је у градњи овог тимочког и српског железничког првенца први пут, као грађевински материјал, употребљен бетон. Први пут је пуштена у рад телефонска линија, прва у Србији, и први пут је примењено пнеуматско бушење са компримираним ваздухом.

Истраживачи су знатижељном свету у Влашком Долу, омиљеном састајалишту Зајечараца у време првомајских уранака, говорили и о другим занимљивостима из времена градње „Белгијске пруге”. У изградњу оновременог технолошког чудовишта уложено је укупно 2,6 милиона динара, у време када је укупни национални доходак Србије био 22 милиона динара. Истовремено, Белгијанци су тада у Вршкој чуки изградили најмодернији рудник угља на Балкану.

У Радујевцу, где се пруга завршавала, угаљ се у великој брикетници претварао у брикет, потом товарио у пароброде и одвозио Дунавом у Европу. Пруга је истовремено превозила и путнике, у оба правца, а до дунавског пристаништа стизали су и бакар из Бора и вино и други пољопривредни производи из Рајца и околних неготинских села. А из Радујевца према Вршкој чуки и насељима дуж пруге, из Европе је стизала разна индустријска роба.

И тако је било све до 1915. године. Тада су бугарски окупатори пругу опљачкали, одневши и шине и сва превозна средства. Ипак, пруга је обновљена одмах по завршетку Првог светског рата, а дефинитивно је отишла у пензију 1943. године.

Приче за филм

Пруге више нема, али су остале многе занимљиве приче о њеним градитељима. За то се највише побринуо истраживач Небојша Јовић, који ову пругу, теренски и архивски, истражује дуже од 15 година. Пре годину дана, када је окончао истраживање, у Неготину је приредио велику изложбу о старој прузи. Изложбу је отворила амбасадор Белгије у Београду Денис де Хауер.

На изложби се могао видети и списак градитеља, свих појединачно. Јовић је уложио много труда да би га сачинио, листајући многе изворе, белгијске и наше. А било је око 2.500 градитеља, највише из Србије. Међу њима су била и 84 врхунска стручњака из Италије и Белгије. Стручњаци су доведени тада са познате пруге Цирих–Милано.

– Дуго сам сакупљао податке о градитељима – каже нам Јовић. – У том огромном списку, са биографским подацима, уписано је и где је и када је ко рођен, и где је градио, и ко су му били родитељи...

У току градње пруге, у тимочкој долини било је и жртава. Гинули су и смрзавали се. Јовић је утврдио да су седморица сахрањена на гробљу у зајечарском селу Табаковац.

Еуђенио Белтама, рођен у Уризану, код Милана, оженио се Зајечарком и постао Тимочанин. Покрстио се и узео име Илија Петровић. Он је чукундеда познатог зајечарског адвоката Миомире Станић.

Прослава јубилеја прве тимочке и српске индустријске пруге трајаће целе године, на разним местима. Кренуло се од прве железничке станице у Влашком Долу, испод Вршке чуке. Истраживач Небојша Јовић каже да је прикупљено доста материјала, можда и за један занимљив филм. Радовало би га да буде снимљен.

Коментари1
1d7a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља