среда, 16.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13
ИНТЕРВЈУ: Мохамед Амин Белхаџ, амбасадор Краљевине Мароко у Србији

Мароко може бити сигуран пролаз за Србију у Африци

Геостратешки положај наших двеју земаља може да се искористи за успешно партнерство на афричком континенту, каже шеф дипломатске мисије државе с којом Србија обележава 60 година сарадње
Аутор: Тања Вујићнедеља, 30.07.2017. у 22:00
(Фото Амбасада Краљевине Мароко)

Краљевина Мароко и Република Србија ове године обележавају шест деценија од успостављања дипломатских односа и непрекидне сарадње између Рабата и Београда.

Поводом националног празника Дана круне 30. јула, који се слави на дан када је Његово Величанство Мухамед Шести ступио на престо 1999. године, амбасадор Марока у Србији, господин Мохамед Амин Белхаџ, прихватио је разговор за „Политику” о билатералним и актуелним међународним темама.

Како бисте оценили текуће билатералне односе између наше две земље као и ниво међусобне дипломатске сарадње на међународној сцени?

Дипломатски односи између наших двеју земаља су успостављени 7. марта 1957. године. Од тада, наши билатерални односи су обележени међусобним пословањем и разумевањем о заједничком интересу двеју земаља на међународном плану. У том смислу, могу споменути, између осталог, узајамну подршку нашим кандидатима у различитим међународним организацијама. Ако говоримо о поштовању и о чувању суверенитета и територијалног интегритета две државе, ови принципи су нама водиља. Заједничко дипломатско деловање две државе спроводе у духу сарадње и у складу са међународним правом. Овом приликом ћемо трасирати пут новим перспективама за већ постојеће одличне односе и унапређење плодне сарадње у различитим областима економије и трговинске размене, туризма и оснажења наших људских и културних веза.

Мароко се у јануару 2017. вратио у састав Афричке уније након 30 година одсуствовања. Како Рабат планира да се поново „конектује” са Африком и ојача своју улогу у развоју континента са којим Београд има дугу историју разумевања и сарадње?

Мароко никад није напустио Африку, овај повратак је повратак кући, својој, институционалној породици, као резултат непрестане билатералне сарадње са великим бројем сестринских афричких земаља у последњих петнаестак година. У оквиру једне проактивне визије сарадње југ-југ и развојних пројеката у различитим доменима као што су енергија, трговина, пољопривреда, омладина, образовање, обука, итд… . Краљевина Марока је присутна више него икада. Краљевина Мароко, са својим дубоко укорењеним историјским и културним наслеђем и значајним присуством на континенту, као највећи инвеститор у западној Африци и други у целој Африци, може бити сигуран пролаз за Србију у Африци. Томе треба додати кредибилитет и динамичност које стварају многе компаније и банке, што Мароко дубоко повезује са афричким народима. Мароко и Србија су, у ствари, вишедеценијски везани за Африку. Њихов геостратешки положај може да се искористи за успешно партнерство на континенту отварањем нових развојних перспектива.

У овим временима растућих глобалних нестабилности, регион северне Африке је на кључном геополитичком раскршћу између Запада и Југа. Како оцењујете текуће односе међу суседима унутар Магреба?

Свет се суочава са многим изазовима и опасностима. Северна Африка пролази кроз један од најтежих периода због неусаглашених приступа и тежњи. Упркос њиховој заједничкој историји, религији и језику, већина граница је затворена и томе треба додати одсуство истинске воље неких суседних земаља за сарадњу у циљу суочавања са растућим глобалним изазовима који могу утицати на стабилност и мир у читавом региону. Потребна је одговорна и посвећена координација и сарадња, било да је у питању гранична контрола, размена обавештајних информација у борби против растућег тероризма, претњи екстремистичких група, илегалне миграције, трговина људима… Економска ситуација је таква због одсуства економске интеграције, са само три одсто размене унутар региона, док интеррегионална размена Економске заједнице западноафричких држава износи 10 одсто и 19 одсто Развојне Заједнице Јужноафричких земаља. Нажалост, план Уније арапског Магреба је „избледео” како је вера у заједнички интерес нестала, тако да је овај регион најмање интегрисан на афричком континенту.

Европа је све више забринута због мигрантске кризе која не показује  знаке повлачења. Како Рабат види проблем великих економских и политичких миграција ка Европи? На мигрантској рути, ка северу, како се Мароко суочава са овим нововековним изазовом?

Пре свега, миграција није ништа ново, постојала је много раније у историји. Данас се парадигма миграције променила, ниједна држава се не може сматрати домаћом, нити транзитом нити одредиштем. Што се тиче Марока, Краљевство према овом изазовном питању има три приступа: национални, субрегионални-регионални и глобални. Што се тиче национално мигрантске стратегије коју је Мароко покренуо 2014. године, она се заснива на сагледавању овог феномена из угла хуманизма и солидарности. Мароко верује да феномен миграције може бити полуга развоја, међурегионалне усклађености, извор богатства и културне различитости. Као део примене ове политике, Краљевина је озаконила статус око 35.000 миграната без докумената, из субсахарских држава, и омогућила им неопходне услове да бораве, раде и воде живот достојан човека у нашој заједници. На регионалном нивоу Мароко је 3. јула ове године учествовао на 29. самиту шефова држава и влада Афричке уније као пуноправни члан, где се представио као један од кључних учесника. Скуп је одржан под насловом „Перспектива афричког програма за миграције”, са нагласком на подрегионалну координацију и на правну одговорност појединих држава да се носе са нелегалном миграцијом и да се боре против трговине људима. Циљ је створити погодне политичке услове за интеграцију миграната, осигуравајући заштиту њихових права и усвајању опште стратегије за миграције. Будући да су миграције глобална континентална тема, Мароко се залаже да се питање миграције решава у складу са блиским партнерством међу афричким и свим другим заинтересованим странама. На глобалном нивоу, Мароко има привилегију да заједно са Немачком преузме копредседавање Глобалним форумом о миграцијама и развоју за период 2017–2018. године. То се дешава у периоду остваривања циљева везаних за миграције у складу са Агендом 2030. за одрживи развој, која улази у кључну фазу. Циљ копредседавајућих је да допринесу прегледу и да прате догађаје са посебном пажњом на избеглице и интерно расељена лица, поред тога посебна пажња се посвећује међународним мигрантима који су у потрази за новим економским, образовним, друштвеним приликама.


Коментари3
b9c72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bosa S
Republika Srbija nije postojala prije 6 decenija. To je onda bila SFRJ.
Nikola
Postojala je, sve republike SFRJ su pravni sledbenici iste.
Препоручујем 3
Драган Галић
Зашто се не укину визе за грађане Србије?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља