среда, 17.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:47
In memoriam – Жана Моро, француска глумица (1928–2017)

Таленат, углед и дискретна привлачност

Аутор: Дубравка Лакићпонедељак, 31.07.2017. у 17:40
Жана Моро (Фото Ројтерс)

У свом париском стану, у 89. години пронађена је мртва Жана Моро. Преминула је тихо једна од највећих звезда француске кинематографије, једна од ретких светских глумица од које су редитељи током читаве њене каријере, а трајала је она нешто више од шест деценија, захтевали особеност, интелигенцију и самосталност.

А управо то им је Жана Моро из филма у филм и пружала, придодајући уз све то и свој несумњиви углед и своју дискретну привлачност. Привлачност жене свесне тога да њена лепота не произилази из физичке спољашности већ из њене унутрашње снаге и раскошног талента.

Ћерка бармена и плесачице у „Казино де Пари” (Casino de Paris) рођена је 1928. године, дипломирала је на париском конзерваторијуму 1948, одмах постала чланица чувеног „Комеди франсез” (Comedie Francaise), да би већ 1952. прешла у Театар насионал популер (Theatre National Populaire) и ту остварила своје највеће позоришне успехе. Паралелно са позоришном почела је и њена филмска каријера. У почетку не толико успешна, биле су јој намењене углавном епизодне улоге које нису одговарале ни њеном темпераменту нити глумачким потенцијалима. Међутим, већ 1954. године Жана Моро је заблистала у главној филмској улози – у филму „Краљица Марго” Ж. Древила, да би је нешто касније запазио и легендарни Луј Мал доделивши јој улогу интровертне и сензибилне жене уплетене у убиство у филму „Лифт за губилиште” (1957).

Већ у следећем Маловом филму „Љубавници” Жана Моро ће, одигравши лик савремене жене која раскида са конвенцијама грађанске средине и то хладнокрвношћу до тада непознатом на филмском платну, створити свој трајни и дуговечни глумачки „имиџ” – прототип јунакиње модерног доба. Жене циничне, интелигентне, уморне од свакодневице, сензуалне и дискретно еротичне. И управо ће таква Жана Моро отворити врата и успешне међународне каријере. И као глумица, певачица, сценаристкиња па и редитељка.

Жана Моро је својим вештим карактеризацијама градила ликове еманципованих жена, непосредних и способних за супротстављање владајућем свету мушкараца

Икона француског филма 60-их тај свој глумачки „имиџ” раскошно ће разрадити и у филмовима „Модерато кантабиле” Питера Брука (награда у Кану 1960), „Ноћ” Микеланђела Антонионија (1961) и надасве у филму „Жил и Џим” Франсоа Трифоа у којем је Жана дотакла звезде одигравши лик аутодеструктивне, еманциповане монденке која дели љубав на два мушкарца.

И у наредним својим улогама Жана Моро својим вештим карактеризацијама гради ликове еманципованих жена, непосредних и способних за супротстављање владајућем свету мушкараца. Ту додатну димензију својим ликовима најбоље је исказала у филмовима Луиса Буњуела „Дневник једне собарице”, Франсоа Трифоа „Невеста је била у црнини”, али и у филму Орсона Велса „Бесмртна прича” у којем има чак и поетску улогу жене заљубљене у знатно млађег мушкарца...

Од седамдесетих година прошлог века Жана Моро је била све чешће у споредним улогама, тада је почела и да режира и за њом су остали и филмски пројекти „Светлост” и „Адолесценткиња” рађени на такозвану женску тематику.

Легендарна глумица је била председница жирија фестивала у Кану који је Емиру Кустурици за филм „Андерграунд” доделио његову другу „Златну палму” (1995). И она сама освојила је током плодне каријере прегршт награда, укључујући и „Палму” за најбољу главну женску улогу у филму „Седам дана, седам ноћи”.

У међувремену се са групом француских интелектуалаца залагала за санкције Србији, постала је велики пријатељ Сарајева и била једна од француских јавних личности које су подржавале и помагале оснивање Културног центра „Андре Марло” у том граду за који је говорила да је „град чудесне лепоте, али и град бола и нежности”.

Жана Моро је формално била удата два пута: за Жан-Луја Ришара (1949–1964) и за америчког редитеља Вилијама Фридкина (1977–1979), а за њен живот везане су и бројне љубавне афере међу којима је и она са редитељем Тонијем Ричардсоном који је 1967. оставио своју супругу Ванесу Редгрејв због ње, али се никада нису венчали. Упркос свему Жана Моро је била и остала „највећа глумица на свету” каквом ју је сматрао Орсон Велс.


Коментари5
88faf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sava
Hvala ti za neizmerno zadovoljstvo duha koje si pružala svojom pojavom na filmskom platnu. Opraštanje ti bol i razočaranje koje si donela uplitanjem svoje savesti u izmanipulisanoj francuskoj javnosti "ratnih" 90-tih godina
Dušan Silni
Tu peticiju su kolovodili neki B. A. Levi (ah, da: pa taj nas je nedavno ponovo pohodio!), neki Finkilkraut, kako li se zvao, i još nekolicina ljudi koji su u svom primarnom zanatu praktično niko i ništa. (Ova dvojica se vode kao filozofi, ponegde i kao humanisti). Još tada sam se čudio kako veliki umetnici mogu da se potpišu velikim imenom ispod inicijativa takvih nikogovića a da dobro ne promisle šta čine. Ali dobro, nadajmo se da je gospođa Moro to učinila u najboljoj nameri a ne zbog finansijskih teškoća. Pamtimo je kao vrhunsku glumicu i lepu i elegantnu pojavu u nekim od najboljih filmova ikada snimljenih.
Препоручујем 9
Radmila Mišić
Imala sam priliku da čitam u "Mari Kler" njen intervju posle potpisivanja peticije za spas Bošnjaka. Gospođa je neposredno pre toga proglasila lični bankrot (imala je npr. 700 pari cipela, kao Imelda Markos) ali joj je svrstavanje na pravu stranu pomoglo da se psihički (i verovatno finansijski) oporavi.
Препоручујем 6
Vlada
Sada ce u Dzanetu moci celu vecnost da glumi za svoje ljubimce ...
natalija
Hvala ti za brojne neponovljive uloge koje su doprinosile odrastanju čitavih generacija građana. Slavna glumica "autorskih" (umetničkih) filmova koji su spajali umetnost sa socijalizacijom ljudi u građanskom društvu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља