среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:03
ИНТЕРВЈУ: ЖЕЉКО ЛУЧИЋ, баритон

Стрпљење је магична реч, али немојте да будете само стрпљиви

Ако је криза захватила највеће оперске куће на свету и ако се свуда води „рат” око буџета и дотирања, шта онда могу српска култура и опера да очекују
Аутор: Биљана Лијескићпонедељак, 31.07.2017. у 22:00
Жељко Лучић (Фото лична архива)

Наша публика је пре неколико дана у београдском биоскопу „Синеплекс” могла да погледа Вердијeву оперу „Магбет”, инспирисану истоименом Шекспировом драмом, у оквиру специјалног програма „Метрополитен на бис“. Насловну улогу у продукцији Метрополитен опере из Њујорка певао је Жељко Лучић, наш баритон светског гласа, који je са Вердијевим репертоаром стекао интернационалну славу.

Његова партнерка на њујоршкој сцени била је чувена Ана Нетрепко, атрактивна руска сопранисткиња, која често краси насловне стране великих светских магазина.

Била је то прилика да Жељко Лучић, Зрењанинац и некадашњи студент Бисерке Цвејић, а сада наш најуспешнији оперски певач у свету, у разговору за „Политику“ каже нешто више о томе како је „Магбет” постављен. Да додамо да је овај уметник из Србије отишао пре скоро две деценије у Франкфурт, са супругом и двоје деце. Тамо је убрзо постао миљеник публике, а данас је радо виђен на најзначајнијим европским и америчким сценама. Иако живи у свету славних и сам је један од њих, веома је повучен, воли да иде на пијацу и кува. Цени породични живот и вредност малих ствари.

Чињеница је да сам припремајући Магбета, радио са сјајним уметницима, диригентом Џејмсом Ливајном и режисером Адријаном Ноблеом, врсним познаваоцем Шекспировог опуса. То говори о важности и значају ове продукције „Магбета“ у Метрополитен опери. Када уз то додамо да је улогу Леди Магбет певала Ана Нетрепко, и у њој дебитовала, онда је мозаик испуњен до последњег детаља – објашњава Жељко Лучић.

О лепој Нетрепковој се много говорило и писало, уз атрактивне фотографије, тако да се на овим просторима многи питају како изгледа сарадња са њом ? Претпостављам да је читава помпа око њеног имена настала из маркетиншких побуда, да ли је могуће да се оперски уметник огради од тога?

Кад ме питате о помпи која се ствара око њеног имена, да ли је оправдана или не – не бих у то улазио. Свако од нас се понаша онако како мора! Публицитет је добра ствар, ко га жели и у њему ужива. Ограђивање од публицитета је искључиво лична, приватна ствар сваког од нас. Лично, знам да се може и без тога живети.

Прошле сезоне сте искорачили из вердијанског репертоара и наступали сте у Штраусовој опери „Саломе”. Да ли сте били задовољни постигнутим?

„Саломе” се десила изненада, као резултат Метовог отказивања првобитне продукције „Риголета“. Нисам имао раније оперу „Саломе“ на репертоару, али морам да кажем да сам у појединим њеним деловима заиста уживао. У Метрополитену иначе гостујем сваке сезоне по неколико месеци са различитим продукцијама. Ове године су то „Кавалерија” и „Пајаци”, па „Тоска” итд... Ове сезоне певам у Паризу, Лондону, али и у Берлину и Минхену, после дуже времена, па ето прилике да оживим сећања на те градове у којима сам већ доста пута наступао.

Неки наши уметници, са значајним иностраним каријерама, одбијају разговор за српске медије сматрајући да су довољно афирмисани, али ви не бежите од српских новинара. Шта вам је помогло да останете скромни и приступачни?

Да ли сам ја заиста нормалан, скроман и приступачан? Неки би ме као лудог окарактерисали, некима сам неразумљив, а све због мог бежања од јавности и публицитета. То радим јер желим да задржим своју и приватност породице, а да будем искрен никад ме „јавно приказивање” и није интересовало. Али, то сам ја! А они, што због довољне афирмације, не желе да мало времена посвете домаћим приликама – нека их!! Ко зна из којих побуда се его неких уметника претворио у џина који са те висине више не види путеве којима су некада ходали и градили то што називају „довољном афирмацијом”. Не желим да судим! Сви ми имамо свој пут, а ја свима желим све најбоље, ма који пут одабрали!

Домаћа оперска сцена због кризе трпи, како је унапредити? Сигурна сам да се и у свету новац за уметничке пројекте не налази лако, али се ипак стварају велика дела...

Ако је криза захватила највеће оперске куће и ако се свуда води „рат” око буџета и дотирања одређених продукција, шта онда могу српска култура и опера да очекују!? Моје колеге, пријатељи и другари су жртва незаинтересованости и културног деформитета друштва! За оне који и даље сањају, који се надају и који хоће – стрпљење! То је магична реч која води у неке нове и боље животе. Али, немојте да будете само стрпљиви! Порадите на себи, будите дисциплиновани и скромни.


Коментари2
cf604
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nedim
Operska umetnost je jedna od najskupljih umetnosti jer objedinjuje muziku,pevače balet,hor.U Italiji se Skala najviše dotira ostali teatri kako ko.Željko jeste veliki bariton samo slabo nastupa u Srbiji verovatno nema vremena a ugovori su mnogo ranije sklopljeni.Biserka Cvejić,Radmila Bakočević,Milka Stojanović,samo su neka od imena pevača koji su imali prilike da pevaju na sceni Meta.Lučić ima želju da snimi svih 26 opera Verdija na cd ali ne znam šta je urađeno od toga.Naša tv se retko seti da snimi neku predstavu naših umetnika u inostranstvu.
Sasa Trajkovic
Veliki kompliment mladom baritona koji je glasom ali i sarmom i obrazovanjem zuzeo svoje mesto u tom svetu zapadnih elitistickih krugova . Zapad je nama izvozio kvazi demokratiju, liberalni kapitalizam i masovnu potrosackumkulturu koja je devalvirala standarde jedog drustva stvarajuci masovno drustvo masovnih medija. Kultura i umetnost su na zapadu stvar ukusa , stila i prestiza dok je masovna kultura namenjena nizim klasama gde je kultura uvek bila najveca koleteralna steta nazovi tranzicija iz Niceg u Nista. Umetnost je nazalost komercijalizovana i velikom ponudom ali ne i kvalitetom degradirala visoke standarde u elitnoj umetnosti mada je konkurencija pozeljna ona ne daje uvek kvalitet vec osrednjost u vidu kvantiteta.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља